Ve­kić: Vo­lim igra­ti na tra­vi

Ma­rin Či­lić ima čak tri če­t­vr­t­fi­na­la u All En­gland Clu­bu, a Ivo Kar­lo­vić je­dan. Od te­ni­sa­či­ca naj­da­lje je, do tre­ćeg ko­la, sti­gla Ana Ko­njuh, i to 2014. go­di­ne

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - an­ton.fi­lic@ve­cer­nji.net An­ton Fi­lić

Trav­na­te tur­ni­re vo­le jer ih ne­ma pu­no. Za­to Wim­ble­don, kao naj­ljep­ši eks­po­nat te trav­na­te ča­ro­li­je, ima po­seb­no mjes­to Go­to­vo svi hr­vat­ski te­ni­sa­či i te­ni­sa­či­ce ko­je poz­na­je­mo po­če­li su na zem­lji. Ali na pi­ta­nje ko­ja im je omi­lje­na pod­lo­ga ve­ći­na od njih re­ći će – tra­va. A ta­ko je i s igra­či­ma iz dru­gih dr­ža­va. Ne ra­di se tu o ne­kom te­ni­skom sno­biz­mu, ne­go na­pros­to o či­nje­ni­ci da je na tra­vi naj­lak­še i naj­ljep­še igra­ti: ne­ma (cr­ve­ne) pra­ši­ne, a ni­je ni ta­ko tvr­do.

Bor­na se mo­ra “pri­tra­vi­ti”

No ra­di se i o ne­čem dru­gom. Naj­bo­lje je ono če­ga ima naj­ma­nje. A trav­na­tih je tur­ni­ra vr­lo ma­lo, kao što je ma­lo i trav­na­tih te­re­na. Za­to i Wim­ble­don, kao naj­ljep­ši eks­po­nat te trav­na­te ča­ro­li­je, ima po­seb­no mjes­to me­đu os­ta­lim Grand Slam tur­ni­ri­ma. Te­pa­nje “ze­le­noj tra­vi­ci” na­šeg Go­ra­na Iva­ni­še­vi­ća do­bi­lo je već mit­ske raz­mje­re, kao što je bi­lo i nje­go­vo (iz­ne­nad­no) osva­ja­nje tog tur­ni­ra 2001. go­di­ne. No, i os­ta­li na­ši te­ni­sa­či i te­ni­sa­či­ce vo­le Wim­ble­don i ra­do mu se vra­ća­ju. Što, dak­le, mo­že­mo oče­ki­va­ti od trav­na­te se­zo­ne ko­ja je već za­po­če­la te na­po­se od Wim­ble­do­na kao kru­ne tog di­je­la te­ni­skog ka­len­da­ra? Pr­vi re­zul­ta­ti ohra­bru­ju. Tri na­še te­ni­sa­či­ce – Ana Ko­njuh (33. na WTA lis­ti), Don­na Ve­kić (70.) i Ja­na Fett (167.) – proš­le su pr­vo ko­lo ovo­tjed­nih tur­ni­ra (Don­na Ve­kić već i dru­go), dok te­ni­sa­či – Ma­rin Či­lić (7. na ATP lis­ti) i Ivo Kar­lo­vić (24.) – bu­du­ći da su no­si­te­lji, još čekaju pr­ve nas­tu­pe. Bor­na Ćo­rić (46.), tre­ći naš te­ni­sač na ATP lis­ti, po­ma­lo za­zi­re od tra­ve (ovaj tje­dan ne igra ni na jed­nom tur­ni­ru), no mo­rat će se jed­nom uhva­ti­ti uko­štac i s njom. Don­na Ve­kić ovaj tje­dan u Not­tin­g­ha­mu sa­mo po­ka­zu­je da joj tra­va le­ži i da od nje na toj pod­lo­zi mo­že­mo oče­ki­va­ti još bo­lje re­zul­ta­te. A za­blis­ta­la je u Bir­min­g­ha­mu 2013. go­di­ne ka­da je na­ni­za­la pet po­bje­da da bi sti­gla do fi­na­la. U od­lu­ču­ju­ćem dvo­bo­ju iz­gu­bi­la je od Slo­va­ki­nje Da­ni­ele Han­tuc­ho­ve, ne­kad pe­te te­ni­sa­či­ce svi­je­ta, sa 6:7 (5), 4:6. – Za­klju­či­la sam da mi igra­nje na tra­vi do­is­ta od­go­va­ra jer vo­lim pre­uze­ti kon­tro­lu u igri – is­tak­nu­la je ta­da Don­na, iako nje­zin blje­sak u Wim­ble­do­nu još iš­če­ku­je­mo. Do­sad je sa­mo jed­nom proš­la pr­vo ko­lo – 2014. go­di­ne. No taj tje­dan kad je Don­na za­ma­lo po­ko­ri­la Bir­min­g­ham os­tao nam je u pam­će­nju po dvos­tru­kom hr­vat­skom fi­na­lu. Do za­vr­š­nog su­sre­ta sti­gao je, na­ime, i Ma­rin Či­lić, i to u lon­don­skom Qu­een’su, ali je i on iz­gu­bio, od An­dyja Mur­raya sa 7:5, 5:7, 3:6.

Da ni­je Fe­de­re­ra i Đo­ko­vi­ća...

A dan po­put tog 16. lip­nja 2013., s hr­vat­skim fi­na­lis­ti­ma u obje kon­ku­ren­ci­je, po­s­ljed­nji se put do­go­dio još 1996., ka­da su fi­na­la igra­li Go­ran Iva­ni­še­vić i Iva Ma­jo­li. Trav­na­te te­re­ne, pa i wim­ble­don­ski, u pra­vi­lu pra­ti i ki­ša ko­ja zna čes­to pre­ki­da­ti pro­gram. Baš kod to­ga fi­na­la u Qu­een’su Či­lić je zbog ki­še tri i pol sa­ta če­kao na po­če­tak me­ča. – Ki­ša? Ne mo­že­mo ni­šta po­du­ze­ti u ve­zi s tim, to je vi­ša si­la. Uži­vao sam naj­vi­še što sam mo­gao – na­po­me­nuo je Ma­rin ko­ji je Qu­een’s jed­nom i osvo­jio (2012. po­bi­je­dio Nal­ban­di­ana), a u Wim­ble­do­nu u de­vet nas­tu­pa ima uči­nak 21-9, s tim da je u po­s­ljed­nje tri go­di­ne re­do­vi­to sti­zao do če­t­vr­t­fi­na­la. Ali gu­bio je od ja­kih su­par­ni­ka: 2014. i 2015. od No­va­ka Đo­ko­vi­ća, a la­ni od Ro­ge­ra Fe­de­re­ra na­kon što je pro­pus­tio 2:0 vod­stvo u se­to­vi­ma i tri meč-lop­te u če­t­vr­tom se­tu. I naš ve­te­ran Ivo Kar­lo­vić ima je­dan če­t­vr­t­fi­na­le u Wim­ble­do­nu, i nje­mu je na kraj stao Fe­de­rer, bi­lo je to 2009. go­di­ne. Da Ana Ko­njuh ima igru za tra­vu, do­ka­za­la je 2015. go­di­ne ka­da je s pet po­bje­da u ni­zu osvo­ji­la Not­tin­g­ham. Go­di­nu pri­je pos­ti­gla je pet po­bje­da i u Wim­ble­do­nu, ali to je – bu­du­ći da je mo­ra­la igra­ti kva­li­fi­ka­ci­je – vri­je­di­lo tek tre­ćeg ko­la, što je i nje­zin naj­ve­ći us­pjeh u All En­gland Clu­bu. Ukrat­ko, ovaj i slje­de­ćih tje­da­na ima­mo pra­vo iš­če­ki­va­ti do­bre vi­jes­ti s trav­na­tih nas­tu­pa na­ših pred­stav­ni­ka. Svi mo­gu pu­no, po­naj­pri­je Či­lić, a vi­djet će­mo ko­li­ko će na­pra­vi­ti.

Ma­rin: Ki­ša? Ne mo­že­mo ni­šta po­du­ze­ti u ve­zi s tim, to je vi­ša si­la. No ja sam uži­vao Mit­ska Go­ra­no­va po­bje­da 2001. u Wim­ble­do­nu je­di­ni je naš trav­na­ti Grand Slam

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.