Hr­va­ti obja­vi­li al­ter­na­ti­vu ve­li­kom pra­sku

Pe­tar Pav­lo­vić i Mar­ko So­ssich obja­vi­li rad u znans­tve­nom ča­so­pi­su Physi­cal Re­vi­ew D

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Zo­ran Vi­tas ZA­GREB

Naj­no­vi­ji rad mla­dih hr­vat­skih fi­zi­ča­ra objav­ljen je u znans­tve­nom ča­so­pi­su Physi­cal Re­vi­ew D Ame­rič­kog fi­zi­kal­nog druš­tva

Mo­žda kao ni­ka­da pri­je, sve­mir, pa ta­ko i nje­gov nas­ta­nak, u fo­ku­su su znans­tve­ne za­jed­ni­ce. Prak­tič­no u tjed­nom rit­mu objav­lju­ju se ra­do­vi s no­vim saz­na­nji­ma o sve­mi­ru, ko­ji­ma sva­ka­ko po­ma­že i jak na­pre­dak teh­no­lo­gi­je. I hr­vat­ski su znans­tve­ni­ci uklju­če­ni u broj­ne pro­jek­te i is­tra­ži­va­nja sa sjaj­nim re­zul­ta­ti­ma. Ju­čer je obje­lo­da­nje­na vi­jest da je objav­ljen čla­nak dvo­ji­ce mla­dih hr­vat­skih fi­zi­ča­ra, dr. sc. Pe­tra Pav­lo­vi­ća s Ins­ti­tu­ta za te­orij­sku fi­zi­ku Sve­uči­li­šta u Ham­bur­gu te mag. sc. Mar­ka So­ssic­ha s Fa­kul­te­ta elek­tro­teh­ni­ke i ra­ču­nar­stva Sve­uči­li­šta u Za­gre­bu, u znans­tve­nom ča­so­pi­su Physi­cal Re­vi­ew D Ame­rič­kog fi­zi­kal­nog druš­tva (Ame­ri­can Physi­cal So­ci­ety).

Cik­lič­ka koz­mo­lo­gi­ja

Pod ime­nom Cy­clic co­smo­logy in mo­di­fi­ed gra­vity dvo­ji­ca su znans­tve­ni­ka obja­vi­la rad u ko­jem opi­su­ju no­vi koz­mo­lo­ški mo­del te­me­ljen na prin­ci­pi­ma cik­lič­ke koz­mo­lo­gi­je pre­ma ko­joj se sve­mir uzas­top­no i bez pre­ki­da ši­ri i skup­lja. Ta­kav je mo­del raz­ma­trao i sam Al­bert Eins­te­in 1920-ih i 1930-ih go­di­na, a da­nas je poz­na­to i pri­hva­će­no ka­ko se sve­mir ši­ri. Po­čet­kom 21. sto­lje­ća ve­li­ka je pe­to­go­diš­nja stu­di­ja na 200.000 ga­lak­si­ja do­ka­za­la da tam­na stvar ubr­za­no raz­dva­ja, od­nos­no ši­ri, poz­na­ti nam sve­mir. Na­ši znans­tve­ni­ci ka­žu ka­ko ne mo­ra pot­pu­no bi­ti ta­ko te da je ši­re­nje svemira sa­mo pri­vre­me­no. – Pred­lo­že­ni mo­del za­pra­vo i da­lje po­či­va na ide­ji da se sve­mir tre­nu­tač­no ši­ri. Što­vi­še, ubr­za­na eks­pan­zi­ja svemira jed­na je od nje­go­vih bit­nih sas­tav­ni­ca. U tom po­gle­du ne­ma raz­li­ke iz­me­đu nje­ga i stan­dard­nog koz­mo­lo­škog mo­de­la. Me­đu­tim, raz­li­ka je u to­me što cik­lič­ka koz­mo­lo­gi­ja pre­dvi­đa ka­ko će u jed­nom tre­nut­ku u bu­duć­nos­ti to ši­re­nje pri­je­ći u skup­lja­nje, a ne da će se ono nas­ta­vi­ti vječ­no – re­kao nam je ju­čer dr. Pe­tar Pav­lo­vić. No, ka­ko se ta­ko pos­tav­lje­no raz­miš­lja­nje o sve­mi­ru pa i o nje­go­vu nas­tan­ku uk­la­pa u op­će pri­hva­će­nu te­ori­ja ve­li­kog pra­ska. Pi­ta­mo sto­ga je li ona ugra­đe­na i u ovaj mo­del? – Umjes­to svemira ko­ji je ko­na­čan u vre­me­nu i ko­ji je za­po­čeo ve­li­kim pra­skom, ima­mo sve­mir ko­ji je be­sko­na­čan – bez po­čet­ka

13,7 MI­LI­JAR­DI GO­DI­NA

tra­je tre­nu­tač­ni cik­lus na­šeg svemira, ka­ko u svo­jem znans­tve­nom ra­du tu­ma­če dvo­ji­ca mla­dih fi­zi­ča­ra, dr. Pe­tar Pav­lo­vić i mag. sc . Mar­ko So­ssich

1998. GO­DI­NE

po­t­vr­đe­no je ubr­za­no ši­re­nje svemira pre­ma ko­jem se sve­mir ši­ri ras­tu­ćom brzinom, a br­zi­na ko­jom ga­lak­si­ja uz­mi­če pred pro­ma­tra­čem stal­no raste

i kra­ja, a ko­ji pe­ri­odič­ki pro­la­zi kroz cik­lu­se stva­ra­nja i uni­šte­nja struk­tu­ra u nje­mu. Umjes­to po­čet­ka svemira iz sta­nja u ko­joj je bio sa­dr­žan u jed­noj toč­ki – ka­ko je to u te­ori­ji ve­li­kog pra­ska – u pred­lo­že­nom mo­de­lu sa­daš­njem cik­lu­su svemira je pret­ho­di­lo sta­nje skup­lja­nja, u ko­joj je sve­mir do­seg­nuo mi­ni­mum ska­le i na­kon to­ga se od­bio, pre­šav­ši u pe­ri­od ši­re­nja – opi­su­je hr­vat­ski znans­tve­nik s Ins­ti­tu­ta za te­orij­sku fi­zi­ku Sve­uči­li­šta u Ham­bur­gu.

Pe­ri­odi ši­re­nja i skup­lja­nja

Ka­da se go­vo­ri o fi­zi­ci i sve­mi­ru, te­ško se mo­že iz­bje­ći ras­pra­va o op­ćoj te­ori­ji re­la­tiv­nos­ti. Ali i o pro­ble­mu kvant­ne te­ori­je gra­vi­ta­ci­je. – U mo­de­li­ra­nju cik­lič­kog svemira mi smo za­dr­ža­li te­me­lje i glav­ne pos­tav­ke op­će te­ori­je re­la­tiv­nos­ti. Me­đu­tim, poz­na­to je da op­ća te­ori­ja re­la­tiv­nos­ti ne mo­že bi­ti pot­pu­na te­ori­ja gra­vi­ta­ci­je bu­du­ći da ne uzi­ma u ob­zir prin­ci­pe kvant­ne fi­zi­ke. Kvant­nu te­ori­ju gra­vi­ta­ci­je tek je po­treb­no pro­na­ći i to je je­dan od glav­nih ne­ri­je­še­nih pro­ble­ma fi­zi­ke. Raz­ma­tra­ju­ći mo­del cik­lič­kog svemira, kre­nu­li smo od pris­tu­pa ko­ji je pos­tao ve­oma ra­ši­ren pro­tek­lih de­set­lje­ća i pred­me­tom in­ten­ziv­nog znans­tve­nog is­tra­ži­va­nja. To je mo­di­fi­ci­ra­na gra­vi­ta­ci­ja ko­jom se nas­to­ji pri­bli­ži­ti kvant­noj gra­vi­ta­ci­ji na te­me­lju ma­te­ma­tič­kih po­op­će­nja jed­nadž­bi op­će te­ori­je re­la­tiv­nos­ti, mo­ti­vi­ra­nim kvant­nim efek­ti­ma – opi­su­je dr. Pav­lo­vić, ko­ji je stu­dij fi­zi­ke na PMF-u završio u Za­gre­bu 2013. go­di­ne, a tre­nu­tač­no ra­di kao znans­tve­ni no­vak u Ins­ti­tu­tu za te­orij­sku fi­zi­ku Sve­uči­li­šta u Ham­bur­gu, gdje su mu glav­na po­dru­čja in­te­re­sa koz­mo­lo­gi­ja i op­ća te­ori­ja re­la­tiv­nos­ti, kao i fi­lo­zo­fi­ja pri­ro­de i zna­nos­ti. Os­ta­la su nam i dva lo­gič­na pi­ta­nja. Ko­li­ko su du­gi pe­ri­odi ši­re­nja i skup­lja­nja svemira te mo­že li se na is­ti na­čin pro­ma­tra­ti i nas­ta­ja­nje ži­vo­ta? – Kon­cen­tri­ra­li smo se na raz­ma­tra­nje op­ćih ok­vi­ra cik­lič­kog mo­de­la, ta­ko da pi­ta­nje vre­me­na jed­nog pe­ri­oda svemira ovi­si o iz­bo­ru kon­kret­nog mo­de­la – toč­ni­je, o vri­jed­nos­ti kons­tan­ti i slo­bod­nih pa­ra­me­ta­ra. Ovis­no o to­me mo­gu­će je do­bi­ti raz­li­či­te od­go­vo­re. U sva­kom slu­ča­ju ra­di­lo bi se o vre­me­nu ko­je je mno­go du­lje od vre­me­na ko­je je proš­lo od po­čet­ka ovog cik­lu­sa, a ko­je je, pak, oko 13,7 mi­li­jar­di go­di­na – mo­glo bi se ra­di­ti i o sto­ti­na­ma mi­li­jar­di ili mi­li­ju­ni­ma mi­li­jar­di go­di­na. Toč­no, ka­ko je nas­ta­nak ži­vo­ta ovi­san o ni­zu ma­te­ri­jal­nih pre­du­vje­ta, a oni pos­to­je sa­mo u ne­kim fa­za­ma ži­vo­ta svemira, lo­gič­no je oče­ki­va­ti da će se slič­ni pe­ri­odi stva­ra­nja i uni­šte­nja zbi­va­ti i sa ži­vo­tom – za­vr­ša­va dr. Pe­tar Pav­lo­vić.

1. TE­ORI­JA VE­LI­KOG PRA­SKA

Ve­li­ki pra­sak mo­gu­ći je do­ga­đaj nas­tan­ka svemira pri­je pri­bliž­no 13,7 mi­li­jar­di go­di­na. On je po­če­tak sve­ga, uklju­ču­ju­ći vri­je­me i pros­tor, ka­da je sva ma­te­ri­ja bi­la u jed­noj toč­ki s be­sko­nač­nom ener­gi­jom

2. ARISTOTEL: SVE­MIR JE ODU­VI­JEK POS­TO­JAO

Step­hen Hawking pod­sje­ća nas na miš­lje­nje ve­li­kog grč­kog fi­lo­zo­fa ko­ji je vje­ro­vao ka­ko je sve­mir odu­vi­jek pos­to­jao. Ne­što vječ­no sa­vr­še­ni­je je ne­go ne­što što je stvo­re­no nak­nad­no

3. ŽI­VI­MO U SIMULIRANOM SVE­MI­RU PO­PUT MATRIXA

Ova je te­ori­ja na­lik tri­lo­gi­ji Ma­trix do­bi­la na po­pu­lar­nos­ti ka­da je u me­di­je doš­la vi­jest ka­ko su ne­ki od vo­de­ćih po­du­zet­ni­ka Si­li­cij­ske do­li­ne za­pra­vo fi­nan­ci­ra­li znans­tve­ni­ke da to i do­ka­žu. Te­ško vje­ro­jat­no

4. SVE­MIR JE HOLOGRAM

Za ovu su se te­ori­ju čak po­ja­vi­li znans­tve­ni ra­do­vi ko­ji je do­ka­zu­ju. Znans­tve­ni­ci ko­ji pot­pi­su­ju te ra­do­ve tvr­de ka­ko za ovu tvrd­nju pos­to­ji to­li­ko do­ka­za ko­li­ko pos­to­ji za tra­di­ci­onal­na tu­ma­če­nja. Ov­dje se tu­ma­či ka­ko sve što vi­di­mo po­tje­če iz rav­nog dvo­di­men­zi­onal­nog po­lja

Kvant­nu te­ori­ju gra­vi­ta­ci­je tek tre­ba na­ći i to je je­dan od glav­nih pro­ble­ma fi­zi­ke

Pe­tar Pav­lo­vić dr. sc., Ins­ti­tut za te­orij­sku fi­zi­ku Sve­uči­li­šta u Ham­bur­gu

5. NAŠ JE SVE­MIR JE­DAN OD MNOŠTVA PARALELNIH Mul­ti­sve­mir je te­orij­ski skup mo­gu­ćih svemira uklju­ču­ju­ći i ovaj u ko­jem ži­vi­mo i mi. Pre­ma ovoj te­ori­ji, svi ti sve­mi­ri okup­lja­ju sve što pos­to­ji, uku­pan pros­tor, vri­je­me, tvar, ener­gi­ju... 6. URUŠILA SE ČETVERODIMENZIONALNA CR­NA RUPA ČI­JI SU OSTACI STVORILI SVE­MIR Sve od če­ga se sas­to­ji ova te­ori­ja sa­dr­ža­no je u nas­lo­vu. Mo­že li ovo bi­ti toč­no? I mo­že i ne mo­ra iz jed­nos­tav­nog raz­lo­ga – ni­ka­ko ne mo­že­mo zna­ti što je bi­lo pri­je pos­tan­ka svemira 7. BE­SKO­NA­ČAN SVE­MIR Umjes­to svemira ko­ji je ko­na­čan u vre­me­nu i ko­ji je za­po­čeo ve­li­kim pra­skom, ima­mo sve­mir ko­ji je be­sko­na­čan i ko­ji pe­ri­odič­ki pro­la­zi kroz cik­lu­se stva­ra­nja i uni­šte­nja, ka­žu na­ši znans­tve­ni­ci BOG JE STVO­RIO SVE­MIR Za ne­ke ovo će os­ta­ti je­di­nom objaš­nji­vom te­ori­jom nas­tan­ka svemira jer i taj je ve­li­ki pra­sak net­ko mo­rao po­tak­nu­ti. No, sam je Step­hen Hawking us­t­vr­dio ka­ko su mno­ge no­ve te­ori­je “iz­ba­ci­le” Bo­ga iz igre te po­t­vr­di­le ka­ko je tek gra­vi­ta­ci­ja bi­la po­treb­na da se sve­mir stvo­ri ve­li­kim pra­skom

U ko­jem se nas­tav­ku Le­de­nog do­ba po­jav­lju­ju di­no­sa­uri?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.