U Sa­bo­ru je 17 li­ječ­ni­ka, ne­ma važ­ni­je stran­ke u či­jim re­do­vim ne­ma dok­to­ra me­di­ci­ne

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Di­ja­na Ju­ra­sić

I li­ječ­ni­ci se u po­li­ti­ci adap­ti­ra­ju br­zo, kao i ve­ći­na na­ših lju­di, a na­rod mis­li: on je dok­tor pa će ne­što na­pra­vi­ti, ka­že Sa­ko­man di­ja­na.ju­ra­sic@ve­cer­nji.net Vu­če li li­ječ­ni­ke, oso­bi­to vr­hun­ske, u hr­vat­sku po­li­ti­ku nar­ci­zam ili al­tru­izam? Tež­nja za mo­ći i nov­cem ili za oz­drav­lje­njem druš­tva? Ako ni­šta u ži­vo­tu ni­je cr­no-bi­je­lo, pa ni­je to ni an­ga­žman naj­ma­nje 20-ak li­ječ­ni­ka ko­li­ko ih da­nas ima u vlas­ti na na­ci­onal­noj ra­zi­ni, os­ta­je pi­ta­nje za­što su u svim dr­ža­va­ma Eu­rop­ske uni­je li­ječ­ni­ci u po­li­ti­ci iz­nim­ka, a kod nas pra­vi­lo od stva­ra­nja ove dr­ža­ve pa do da­nas?

Iz­ra­že­ni­ji nar­ci­zam

Dok­to­ri su svjes­ni da u na­ro­du tra­di­ci­onal­no uži­va­ju auto­ri­tet, da ih mno­gi tre­ti­ra­ju kao da su osob­no gos­po­da­ri ži­vo­ta i smr­ti, od­nos­no bo­les­ti i zdrav­lja, što ipak kod broj­nih “ma­lih” li­ječ­ni­ka, a ve­li­kih po skrom­nos­ti i struč­nos­ti, ne­će po­bu­di­ti tež­nju da se u po­li­ti­ku i vlast vri­je­di upus­ti­ti. Sa­mo je u Sa­bo­ru tre­nu­tač­no 17 li­ječ­ni­ka raz­li­či­tih spe­ci­jal­nos­ti, ne­ma ni­jed­ne važ­ni­je stran­ke u ko­joj ni­je bi­lo i ne­ma li­ječ­ni­ka, ko­ji se, oči­to, osje­ća­ju po­zva­ni da bu­du sa­bor­ski zas­tup­ni­ci, žu­pa­ni, gra­do­na­čel­ni­ci, pred­sjed­ni­ci i pot­pred­sjed­ni­ci stra­na­ka. Za­što li­ječ­ni­ci, oso­bi­to vr­hun­ski, za­ni­ma­nje, nes­por­no ugled­no u druš­tvu, u ko­je su ulo­ži­li si­lan trud, znanje i odri­ca­nja mi­je­nja­ju za po­li­tič­ku ka­ri­je­ru iako su svjes­ni da na­rod ima naj­ma­nje po­vje­re­nja u po­li­tič­ke stran­ke i po­li­ti­ča­re jer ve­ći­ni, a ni ovoj zem­lji po­li­ti­ka još ni­šta zna­čaj­no do­bro ni­je do­ni­je­la? – U psi­ho­lo­gi­ji li­ječ­ni­ka ko­ji os­tav­lja­ju svo­ju stru­ku, ne­ri­jet­ko i vr­hun­sku, i idu u po­li­ti­ku čes­to prev­la­da­va­ju tež­nja za mo­ći i pro­fi­tom. U vri­je­me ra­ta imao sam ko­le­ge po stru­ci ko­ji su na sit­nim pro­vi­zi­ja­ma sta­vi­li u džep na ti­su­će eura ili one ko­ji su u po­zi­ci­ji od­lu­či­va­nja u zdrav­s­tvu o jav­nim na­ba­va­ma za­ra­di­li ne­vi­đe­ne nov­ce za krat­ko vri­je­me. Nar­ci­zam kod li­ječ­ni­ka ko­ji odu u po­li­ti­ku si­gur­no je iz­ra­že­ni­ji jer li­ječ­nič­ka pro­fe­si­ja iz­vor­no tra­ži po­niz­nost i dos­tup­nost pa­ci­jen­ti­ma. Osje­ćaš kao li­ječ­nik sil­no za­do­volj­stvo u či­nje­ni­ci da pa­ci­jen­tu mo­žeš po­mo­ći, da si mu pris­tu­pa­čan, da pri­miš s ra­zu­mi­je­va­njem i po­mog­neš čo­vje­ku ko­ji je u ne znam sve kak­vim pro­ble­mi­ma, i si­ro­ma­šan i ja­dan i ova­kav i ona­kav. To je iz­vor­no li­ječ­nič­ka psi­ho­lo­gi­ja ili eti­ka ili pro­fil lič­nos­ti pra­vih li­ječ­ni­ka, ko­ji su u du­ši dok­to­ri. Ali tak­vi ne idu u po­li­ti­ku... – bez za­dr­ške ka­že umi­rov­lje­ni ne­urop­si­hi­ja­tar prof. dr. Slav­ko Sa­ko­man. U po­li­ti­ku, sma­tra, idu mno­gi li­ječ­ni­ci da bi za­do­vo­lji­li svo­je po­tre­be za mo­ći, do­mi­na­ci­jom i nov­cem, a ne da bi po­pra­vi­li, me­đu os­ta­lim, po­zi­ci­ju li­ječ­nič­ke pro­fe­si­je, ko­ja je za­hva­lju­ju­ći upra­vo po­li­ti­ča­ri­ma mar­gi­na­li­zi­ra­na. A na­rod mis­li, ka­že, “on je dok­tor pa će mo­žda ne­što na­pra­vi­ti u po­li­ti­ci.” Iako me­đu li­ječ­ni­ci­ma na na­ci­onal­nim ra­zi­na­ma vlas­ti i na lo­kal­ni­ma ima ne­dvoj­be­no onih ko­je je al­tru­izam po­vu­kao u po­li­ti­ku, pi­ta­nje je ko­li­ko br­zo se u po­li­tič­koj ba­ri al­tru­izam iz­gu­bi jer ona ima svo­je vri­jed­nos­ti i za­ko­ni­tos­ti. I ni­su po to­me li­ječ­ni­ci ni­šta bo­lji ili lo­ši­ji od os­ta­lih smrt­ni­ka.

Li­ječ­ni­ci su lju­di kao i svi dru­gi

– I li­ječ­ni­ci se u po­li­ti­ci adap­ti­ra­ju br­zo kao i ve­ći­na na­ših lju­di ko­ji su uš­li u taj sus­tav mo­ći i od­lu­či­va­nja. Ni­je to stvar sa­mo dok­to­ra ne­go kom­plet­nih uprav­ljač­kih eli­ta u po­li­ti­ci jer ne mo­žeš bi­ti u po­zi­ci­ji mo­ći i od­lu­či­va­ti ako i sam ne­maš pu­tra na gla­vi. Mo­raš bi­ti u is­tom vri­jed­nos­nom sus­ta­vu da bi mo­gao pli­va­ti u vr­hu tih sus­ta­va – re­zo­ni­ra dr. Sa­ko­man. Ne­ke ko­le­ge, osim tež­nje za mo­ći, nov­cem i da bu­du poz­na­ti, do­da­je, u po­li­ti­ku gu­ra i po­tre­ba za do­brim pro­vo­dom... No za­što to ni­je slu­čaj s li­ječ­ni­ci­ma u EU? Dio od­go­vo­ra le­ži i u raz­li­ci u pla­ća­ma li­ječ­ni­ka kod nas i u EU. – Vr­hun­ski dok­to­ri va­ni su pu­no vi­še pla­će­ni ne­go u nas. Pri­mje­ri­ce, je­dan naš Ši­ben­ča­nin ki­rurg u Nje­mač­koj ima pla­ću 20 ti­su­ća eura, a kod nas spe­ci­ja­lis­ti za­ra­de 1500 eura s de­žur­stvi­ma. Lak­še je on­da bi­ti zas­tup­nik ili mi­nis­tar i odr­ža­ti pre­da­va­nje za 1000 eura – od­go­va­ra pro­fe­sor Sa­ko­man. Druš­tvo ni­je, za­klju­ču­je, pro­fi­ti­ra­lo od li­ječ­ni­ka u po­li­ti­ci jer su mo­ra­li odr­ža­ti is­ti sus­tav vri­jed­nos­ti kao i naš ma­ins­tre­am po­li­tič­kog sus­ta­va. I oni ko­ji su uš­li u po­li­ti­ku s na­mje­rom da za op­će do­bro is­ko­ris­te znanje i o lju­di­ma jer se u svom pos­lu su­sre­ću sa svim pro­fi­li­ma gra­đa­na za­sad

us­pi­je­va­ju...• u to­me, či­ni se, ne

Vr­hun­ski dok­to­ri u EU bo­lje su pla­će­ni ne­go kod nas pa je i to raz­log što ni­su po­li­ti­ča­ri Li­ječ­ni­ci u po­li­ti­ci odr­ža­li su is­ti sus­tav vri­jed­nos­ti kao i ma­ins­tre­am po­li­tič­kog sus­ta­va

Si­ni­ša Var­ga, biv­ši mi­nis­tar zdrav­s­tva, sa­da zas­tup­nik, Dra­go Pr­go­met, po stru­ci oto­ri­no­la­rin­go­log, Ro­ma­na Jer­ko­vić, dok­to­ri­ca bi­ome­di­cin­skih zna­nos­ti, Mi­lan Ku­jun­džić, sa­daš­nji mi­nis­tar zdrav­s­tva, te gi­ne­ko­log Dar­ko Mi­li­no­vić, sa­da žu­pan Lič­ko-senj­ske žu­pa­ni­je

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.