ZAGORSKI BREND – VOLIM LJUTO Zbog či­li pa­pri­či­ca ne­ma vre­me­na ni za vlas­ti­to vjen­ča­nje

Mla­dom po­ljo­pri­vred­ni­ku Go­ra­nu Vra­be­cu ni­šta ni­je te­ško raditi, osim še­fo­va­ti lju­di­ma s ko­ji­ma ži­vi jer – ka­ko re­ći ma­mi da ne­što ni­je do­bro na­pra­vi­la?

Vecernji list - Hrvatska - - Zlata Vrijedan - Ma­ri­na Bo­ro­vac

Sa­ma tra­di­ci­onal­na pro­izvod­nja vi­še ni­je do­volj­na za agro­biz­nis. Da­nas su os­no­va sva­kog pos­la no­ve teh­no­lo­gi­je i in­ter­net, ka­že Goran Vra­bec Pri­je pet go­di­na bi­la je to sa­mo ide­ja ov­laš na­ba­če­na u do­brom druš­tvu ko­je je ras­pre­da­lo o to­me ka­ko vo­li jes­ti ljuto, a po­nu­de tak­vih pro­izvo­da ne­ma. Za­tim je ma­mi dao ne­ko­li­ko lju­tih pa­pri­či­ca, da ih “uba­ci” u se­zon­sko po­vr­će či­ja je pro­izvod­nja nje­go­voj obi­te­lji bi­lo do­dat­ni iz­vor pri­ho­da: – Mis­lio sam, ide­mo pro­ba­ti – ka­že 33-go­diš­nji Goran Vra­bec iz Igriš­ća, se­la u op­ći­ni Ja­kov­lje ko­ja se smjes­ti­la na me­đi iz­me­đu Za­gre­bač­ke i Kra­pin­sko-za­gor­ske žu­pa­ni­je.

Ne oče­ku­je po­moć dr­ža­ve

Goran je za­vr­šio ma­te­ma­tič­ku gim­na­zi­ju, stu­di­rao na Fa­kul­te­tu elek­tro­ni­ke i ra­ču­nar­stva, ali se u to­me ni­je na­šao. Imao je tvrt­ku za naj­am audio i vi­de­oopre­me, a mar­ke­ting je bio nje­go­va lju­bav. Pri­je če­ti­ri go­di­ne re­gis­tri­rao je obi­telj­sko po­ljo­pri­vred­no gos­po­dar­stvo te do­me­nu vo­lim­lju­to. com, pri­ja­telj je pre­uzeo di­zajn, a Goran in­ter­net­sku tr­go­vi­nu. Pr­ve go­di­ne pro­da­vao je sad­ni­ce či­li pa­pri­či­ca, a 500-ti­njak stak­len­ki lju­tog uma­ka ko­ji je u je­sen na­pra­vio do Bo­ži­ća su bi­le pla­nu­le. Shva­tio je da ljuto ide i va­lja­lo je smis­li­ti ka­ko da­lje. Doš­lo je vri­je­me da se ro­di­te­lji “odrek­nu” svo­je po­ljo­pri­vre­de i da se ta­ti­na sta­ra auto­me­ha­ni­čar­ska rad­nja pre­ure­di u pro­izvod­ni po­gon. Sit­nim kre­di­ti­ma i svo­jom ušte­đe­vi­nom po­di­za­li su plas­te­ni­ke, u je­sen 2014. Goran je an­ga­ži­rao di­zaj­ne­re, pro­da­ja se po­ve­ća­la, a već slje­de­će go­di­ne imao je 10-ak ti­su­ća sad­ni­ca i 25.000 stak­len­ki lju­tih uma­ka. Nje­go­va tvrt­ka ta­da je ima­la če­tve­ro stal­no za­pos­le­nih i ho­no­rar­ce, ra­di­lo se u dvi­je-tri smje­ne. La­ni je sad­ni­ca bi­lo 30.000, a uma­ka u 60-ak ti­su­ća stak­len­ki pa je za­pos­lio još jed­nog rad­ni­ka. Za ovu se­zo­nu na po­la hek­ta­ra ima po­sa­đe­ne či­li pa­pri­či­ce pod plas­te­ni­ci­ma i mre­ža­ma za za­šti­tu od tu­če. Pre­ra­dit će ih u 30-ak vr­sta pro­izvo­da – lju­te uma­ke, aj­va­re, uki­se­lje­ne, su­še­ne pa­pri­či­ce... Bio se Goran pri­ja­vio na pr­vi na­tje­čaj za Mje­ru 4.1 i pro­šao, ali zbog du­gog če­ka­nja odus­tao je i sam na­pra­vio po­treb­nu in­fras­truk­tu­ru:

– Ne te­me­ljim po­sao na to­me da će mi dr­ža­va po­mo­ći. Ak’ ne­kaj do­bi­jem, su­per, ak’ ne – idem da­lje. Ne oče­ku­jem od dr­ža­ve ni­šta, osim da mi do­pus­ti da ra­dim – ka­že Vra­bec. Pri­sje­ća­ju­ći se po­če­ta­ka, Goran ne za­bo­rav­lja da ni­če­ga ne bi bi­lo da ni­je bi­lo po­dr­ške nje­go­vih ro­di­te­lja Na­de i Du­brav­ka: – Za­hva­lan sam im što su mi da­li pri­li­ku i rek­li da pro­bam pa što bu­de. Ni­sam se oba­zi­rao na ko­men­ta­re oko­li­ne. Zagorski jal ni­je mit. To je is­ti­na – go­vo­ri Goran Svo­je lju­te pro­izvo­de naj­vi­še pro­da­je pu­tem web­sho­pa www.vo­lim­lju­to.com. Za taj je dio pos­la, kao i za pa­pi­ro­lo­gi­ju, za­du­že­na Vra­be­co­va du­go­go­diš­nja dje­voj­ka Pe­tra Me­š­tro­vić: – Od pos­la ne­mam vre­me­na za vjen­ča­nje – iz­go­va­ra Goran u tre­nut­ku dok Pe­tra s nje­go­vom maj­kom od­la­zi pre­ma pro­izvod­nom po­go­nu. – Ima­mo su­per od­no­se u fir­mi i po­di­je­li­li smo se tko što ra­di. Ma­ma je za­du­že­na za uz­goj i knji­go­vod­stvo, ta­ta je po­svu­da; pra­vi dr­ve­ne stal­ke i pok­lon-ku­ti­je, Dar­jan je glav­ni za mar­ke­ting, Da­rio vo­di pre­ra­du, Želj­ki­ni su uz­goj i pre­ra­da, a ja sam di­rek­tor, smiš­ljam no­ve pro­izvo­de, bri­nem se o re­cep­tu­ri i mar­ke­tin­gu. Mis­lim da ra­zvi­ja­mo su­per pri­ču, sa­mo te­ško je bi­ti šef lju­di­ma s ko­ji­ma ži­viš. Ka­ko re­ći ma­mi da ne­što ni­je do­bro na­pra­vi­la – smi­je se Goran.

“Na­lju­tio” Ame­ri­kan­ce

Po­ljo­pri­vred­nik sa ši­ro­kom pa­le­tom pro­izvo­da, me­đu ko­ji­ma je i Bru­ta­le­ro Scor­pi­on ko­ji je u Los An­ge­le­su pro­gla­šen dru­gim na svi­je­tu u ka­te­go­ri­ji “ul­tra hot”, ka­že da su no­ve teh­no­lo­gi­je i in­ter­net os­no­va sva­kog pos­la i da sa­ma tra­di­ci­onal­na pro­izvod­nja vi­še ni­je do­volj­na za agro­biz­nis. – Htio bih lju­de in­s­pi­ri­ra­ti, da­ti im ide­ju jer sam u ovih pet go­di­na pro­šao si­to i re­še­to i znam ka­ko tre­ba. Lju­di­ma ne ne­dos­ta­je hra­bros­ti, ne­go zna­nja, da ih se us­mje­ri. Ali, mo­ra­ju shva­ti­ti da je udru­ži­va­nje ja­ko bit­no. I da se od po­ljo­pri­vre­de mo­že ži­vje­ti – re­kao je Goran Vra­bec, sre­tan što se sve

po­ljo­pri­vre­di.• vi­še mladi okre­ću

Na po­la hek­ta­ra pod plas­te­ni­ci­ma i mre­ža­ma za za­šti­tu od tu­če Vra­bec je po­sa­dio lju­te pa­pri­či­ce

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.