Split­ski ti­nej­džer gla­som osvo­jio Sr­bi­ju, kre­će na Ma­ke­do­ni­ju

U hr­vat­skim Zvjez­di­ca­ma ni­su ga pre­poz­na­li, a sad u Sr­bi­ji ža­ri i pa­li i glav­ni je fa­vo­rit u ta­lent showu Pin­ko­ve zvjez­di­ce

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Pi­še: SLAVICA VUKOVIĆ

Ro­ko Bla­že­vić, 15-go­diš­nji Spli­ća­nin, uče­nik dru­gog raz­re­da IV. gim­na­zi­je Mar­ka Ma­ru­li­ća, me­ga­zvi­jez­da je u Sr­bi­ji, a po­pu­lar­nost mu se ši­ri i na Ma­ke­do­ni­ju, Cr­nu Go­ru i Bos­nu i Her­ce­go­vi­nu. Naš Ro­ko naj­ve­ći je fa­vo­rit gle­da­nog te­le­vi­zij­skog ta­lent-showa Pin­ko­ve zvjez­di­ce. Bo­žan­skim gla­som, vir­tu­al­nim iz­ved­ba­ma i sa­mo­uvje­re­nim scen­skim nas­tu­pom od pr­ve je emi­si­je osvo­jio ne­po­di­je­lje­ne sim­pa­ti­je ži­ri­ja i pu­bli­ke ko­je ras­tu iz emi­si­je u emi­si­ju. Ne­po­sre­dan, spon­tan, ve­seo i ras­pje­van, Ro­ko u Be­ogra­du ima podršku kao da je usred Spli­ta, do­bi­va apla­uze na otvo­re­noj sce­ni, pu­bli­ka vri­šti, a čla­no­vi ži­ri­ja iz svo­jih mu fo­te­lja pje­va­ju back-vo­ka­le ili pla­ču dok ga slu­ša­ju, pa ni­žu hva­los­pje­ve ocje­nju­ju­ći sva­ki nje­gov nas­tup.

Pje­vam od če­t­vr­te go­di­ne

“Spek­ta­ku­lar­no, nes­tvar­no, fan­tas­tič­no”, ni­žu se kom­pli­men­ti na ra­čun split­skog sla­vu­ja, pr­vog Hr­va­ta u sr­bi­jan­skom ta­lent showu. “Aj­mo, Spli­ćo!”, po­dr­ža­va­ju ga, ras­pa­me­će­ni nje­go­vim iz­ved­ba­ma bez­vre­men­skih sklad­bi Ar­se­na, Ga­bi, Ke­ma­la Mon­te­na ... kao i po­naj­bo­ljih svjet­skih iz­vo­đa­ča. Proš­li je tje­dan u če­t­vr­t­fi­nal­noj emi­si­ji bri­lji­rao iz­ved­bom “New York, New York” Fran­ka Si­na­tre i glat­ko se pro­še­tao do po­lu­fi­na­la, da bi u pe­tak s pje­smom “Još uvi­jek sa­njam da smo za­jed­no” To­še Pro­eskog iz­bo­rio fi­na­le. Ro­ko u Be­ogra­du uži­va u sla­vi, pa kao pra­va ti­nej­džer­ska zvi­jez­da priv­la­či po­zor­nost čim se po­ja­vi na uli­ci. Vrš­nja­ci mu pri­la­ze, tra­že auto­gra­me i sel­fi­je, a on se strp­lji­vo pot­pi­su­je i po­zi­ra, po­ma­lo u ču­du što mu se to do­ga­đa. Uhva­ti­li smo ga u Spli­tu gdje je do­šao po­lo­ži­ti za­vr­š­ne is­pi­te u gim­na­zi­ji, u udru­zi Zlat­ni mi­kro­fon gdje je uvjež­ba­vao pje­va­nje sa svo­jom men­to­ri­com Du­brav­kom Ple­ško na po­s­ljed­njoj split­skoj pro­bi uoči po­lu­fi­nal­nog nas­tu­pa u pe­tak, ko­ji je išao uži­vo iz be­ograd­skog stu­di­ja. Dok po­zi­ra na­šem fo­to­re­por­te­ru, Ro­ko pje­vu­ši, jed­nim uhom slu­ša­ju­ći ko­le­gi­ce Sa­ru An­drić, fi­na­lis­ti­cu do­ma­ćeg showa RTL Zvjez­di­ce, i Lo­re­nu Bu­ćan, ta­ko­đer us­pješ­nu na broj­nim pje­vač­kim na­tje­ca­nji­ma. One su tu ka­ko bi mu po­mo­gle da se vo­kal­no pri­pre­mi, pje­va­ju mu pra­te­će vo­ka­le, a mo­ral­nu i svu os­ta­lu podršku da­je mu Gi­ovan­ni Ko­va­če­vić, ko­or­di­na­tor Zlat­nog mi­kro­fo­na či­ju su svi čla­no­vi. – Obo­ža­vam pje­va­ti. Pje­vam ot­kad znam za se­be, od če­t­vr­te go­di­ne pje­vu­šio sam u sta­nu pa su me s pet go­di­na upi­sa­li u glaz­be­nu ško­lu, u ko­ju sam išao go­to­vo 10 go­di­na. Ove sam se go­di­ne od­lu­čio od­ma­ći od kla­sič­ne glaz­be i kre­nu­ti u so­lo vo­de pje­va­ju­ći mo­der­ni­je, pop-sklad­be – pri­ča nam Ro­ko. Su­dje­lo­va­lo je na Su­per ta­len­tu 2011. i na na­šim Zvjez­di­ca­ma

Žon­gli­rao sam iz­me­đu ško­le i sa­to­va pje­va­nja u Spli­tu te pu­to­va­nja i nas­tu­pa u Be­ogra­du. A auto­bus od Spli­ta do Be­ogra­da vo­zi preko Za­gre­ba i pu­to­va­nje tra­je 12 sa­ti Sve mi je to sim­pa­tič­no, prem­da ima i za­lu­đe­nih cu­ri­ca ko­je mi pri­la­ze i pi­ta­ju mo­gu li me dir­nu­ti, tra­že auto­gram, že­le se sli­ka­ti

proš­le go­di­ne. Me­đu­tim, is­pao je u ra­noj fa­zi oba na­tje­ca­nja. Una­toč to­me što ni­je do­bio do­bre kri­ti­ke čla­no­va do­ma­ćeg ži­ri­ja, nje­gov dar ni­je pro­ma­kao pro­du­cen­tu Pin­ko­vih zvjez­di­ca, po­zvao ga je na audi­ci­ju ko­ju je s la­ko­ćom pro­šao i od pr­ve emi­si­je, ka­da je pje­vao Ca­ru­sa, po­či­nje Ro­kov put pre­ma zvi­jez­da­ma. – Nje­gov ta­lent ži­ri u hr­vat­skim Zvjez­di­ca­ma ni­je pre­poz­nao – do­da­je Gi­ovan­ni Ko­va­če­vić kroz či­ju su udru­gu Zlat­ni mi­kro­fon proš­li broj­ni ta­len­ti, po­bjed­ni­ci dje­čjih fes­ti­va­la, su­di­oni­ci broj­nih hu­ma­ni­tar­nih kon­ce­ra­ta. – Do­bio sam pri­li­ku po­ka­za­ti što mo­gu, nji­hov show je pu­no gle­da­ni­ji od bi­lo ko­jeg na­šeg i či­ni­lo mi se da bi mo­gao bi­ti do­bra od­skoč­na da­ska, pa sam po­ku­šao. Za­sad su re­zul­ta­ti od­lič­ni! – ka­že Ro­ko ko­ji se ne op­te­re­ću­je sla­bim pla­sma­nom u na­šim Zvjez­di­ca­ma, već ka­že da je pu­no ra­dio i na­pre­do­vao. – Po­čeo sam vi­še gris­ti u pje­va­nju, vi­še se bo­ri­ti. I pri­je sam pje­vao i uži­vao, a sa­da je adre­na­lin na­ras­tao i “gri­zem” što ja­če mo­gu. Pu­bli­ka osje­ća emo­ci­je ko­je uno­sim u iz­ved­be, ži­ri ima sve bo­lje i bo­lje ko­men­ta­re, sa­mo­po­uz­da­nje ras­te – go­vo­ri Ro­ko ko­ji s men­to­ri­com Du­brav­kom Ple­ško, kao i os­ta­li čla­no­vi Zlat­nog mi­kro­fo­na, vjež­ba već pet go­di­na. Pje­sme bi­ra za­jed­no s njom, pos­li­je ih uvjež­ba­va­ju i do­go­va­ra­ju stil iz­ved­be. Ro­ko do­ma slu­ša stra­ni pop, “pjev­lji­ve pje­sme”, ba­la­de u ko­ji­ma mo­že is­ka­za­ti emo­ci­je svi­ra­ju­ći za kla­vi­rom. Obo­ža­va Chris­ti­nu Agu­ile­ru. Scen­ski nas­tup ta­ko­đer mu je od­li­čan i vi­di se da i na nje­mu ra­di. – Pri­je 6-7 go­di­na po­čeo sam glu­mi­ti u HNK u ope­ra­ma i mju­zik­li­ma, po­zor­ni­ca mi ni­je stra­na i vo­lim te sti­lo­ve pje­sa­ma. Je­dva sam če­kao da iz­ve­dem “New York, New York”, tem­pi­rao sam tre­nu­tak i mis­lim da je če­t­vr­t­fi­na­le pun po­go­dak – za­do­vo­ljan je vi­šes­tru­ko ta­len­ti­ra­ni mla­di glaz­be­nik. Pri­je pje­vač­ke ka­ri­je­re bio je vr­stan ple­sač. Če­ti­ri je go­di­ne ple­sao hip-hop, bio je pr­vak Hr­vat­ske u pa­ro­vi­ma i sa­mos­tal­no. Ple­sao je do la­ni, a sa­da vi­še za hip-hop ne­ma vre­me­na. Ta­lent show Pin­ko­ve zvjez­di­ce tra­je već 10 mje­se­ci, a Ro­ko žon­gli­ra iz­me­đu ško­le i sa­to­va pje­va­nja u Spli­tu, pu­to­va­nja i nas­tu­pa u Be­ogra­du. Auto­bus od Spli­ta do Be­ogra­da vo­zi preko Za­gre­ba i pu­to­va­nje u jed­nom smje­ru tra­je 12 sa­ti. – U po­čet­ku sam pu­to­vao u Be­ograd sva­kih mje­sec da­na, a zad­njih mje­se­ci sva­kih 10 da­na i to je bi­lo užas­no jer se bli­žio kraj ško­le. Hva­la Bo­gu, us­pio sam sve ri­je­ši­ti, a bi­lo je te­ško i na­por­no. Ne­ki su mi pro­fe­so­ri gle­da­li kroz pr­ste, ali ne­ki su bi­li stro­ži jer me ne­ma, a ško­la je na pr­vo­me mjes­tu. I to, na­rav­no, po­štu­jem, ali eto, po­tru­dio sam se i do­bro je! – ka­že Ro­ko ko­ji je una­toč ubi­tač­nom tem­pu us­pio raz­red po­lo­ži­ti s vr­lo do­brim us­pje­hom. Po­pu­lar­nost i paž­nja ko­jim ga oba­si­pa­ju na­ši is­toč­ni su­sje­di mu go­di. – Sve mi je to sim­pa­tič­no, prem­da ima i za­lu­đe­nih cu­ri­ca ko­je mi pri­la­ze i pi­ta­ju mo­gu li me tak­nu­ti i slič­ne stva­ri. Ima raz­nih si­tu­aci­ja, ali dra­go mi je da me pre­poz­na­ju i da me po­dr­ža­va­ju. Tra­že auto­gram, že­le se sli­ka­ti, ka­žu mi da će gla­sa­ti za me­ne i že­le mi sve naj­bo­lje. To mi je su­per! – ka­že Ro­ko či­ja po­pu­lar­nost ras­te i unu­tar na­ših gra­ni­ca. – Za­hva­lju­ju­ći Yo­uTu­beu, po­če­li su me za­us­tav­lja­ti i u Spli­tu i tra­ži­ti auto­gram. Uglav­nom dje­voj­či­ce, sed­mi-osmi raz­red – smje­ška se Ro­ko. Ima i cu­ru, o njoj ne že­li raz­go­va­ra­ti, ali ka­že da joj nje­go­va po­pu­lar­nost ne sme­ta. Iz glaz­be­ne je obi­te­lji – ma­ma i ta­ta su se upoz­na­li na fol­k­lo­ru, ta­ta još pje­va u kla­pi, a brat svi­ra u KUD-u Bro­dos­plit. Svi ga po­dr­ža­va­ju – ro­di­te­lji, brat, pri­ja­te­lji, pro­fe­so­ri. – Hva­la svi­ma! – po­ru­ču­je Ro­ko ko­ji pla­ni­ra ti­je­kom lje­ta pro­na­ći ga­žu u ne­kom res­to­ra­nu na oba­li, a na je­sen se po­sve­ti­ti ško­li. – Du­go­roč­ni cilj mi je stu­di­ra­nje na glaz­be­noj aka­de­mi­ji neg­dje va­ni, tre­bat ću se bo­ri­ti za sti­pen­di­ju – ot­kri­va nam vr­lo oz­bilj­ne pla­no­ve Ro­ko. Gi­ovan­ni Ko­va­če­vić dr­ži ka­ko je pred Ro­kom sjaj­na bu­duć­nost. – Sve je u nje­go­vim ru­ka­ma. Nas­ta­vi li ova­ko, ni ne­bo mu ni­je gra­ni­ca – ka­že Gi­ovan­ni, ko­ji ga je, kao i os­ta­lu dje­cu iz udru­ge, na­učio abe­ce­du: ka­ko sta­ti pred mi­kro­fon, ka­ko ga uze­ti, gdje gle­da­ti, ka­mo s ru­ka­ma... Opi­su­je Ro­ka kao na­da­re­nog, vri­jed­nog mom­ka, do­brog pri­ja­te­lja, omi­lje­nog me­đu ko­le­ga­ma. Tre­nu­tač­no je u udru­zi 14 ta­len­ti­ra­ne dje­ce, a Zlat­ni mi­kro­fon pri­pre­ma Me­đu­na­rod­ni fes­ti­val ko­ji bi se idu­će go­di­ne tre­bao odr­ža­ti u Spli­tu. – Lo­re­na je na­ša bu­du­ća zvi­jez­da, dje­voj­či­ca ko­ja iz al­ta ode u so­pran, a Sa­ra je fi­na­lis­ti­ca na­ših Zvi­jez­da – pred­stav­lja nam Ko­va­če­vić i dru­ge mla­de na­de Zlat­nog mi­kro­fo­na. – S Ro­kom je na po­zor­ni­ci uvi­jek za­bav­no, s pu­no smi­je­ha, ni­kad ne mo­že bi­ti oz­bilj­no. Že­li­mo mu da po­bi­je­di, jer je naj­bo­lji na Pin­ko­vim zvjez­di­ca­ma – po­ru­či­le su Lo­re­na i Sa­ra ko­ja je fi­na­le RTL-ovih Zvi­jez­da upra­vo os­ta­vi­la iza se­be pa mu po­ma­že i sa­vje­ti­ma is­kus­ne ko­le­gi­ce. – Imam po­nu­de ne­ko­li­ko ben­do­va, vje­ro­jat­no ću ne­ku pri­hva­ti­ti – ot­kri­va Sa­ra. Sa svim tim mla­dim ta­len­ti- ma ra­di Du­brav­ka Ple­ško, ko­ja je, za­nim­lji­vo, po za­ni­ma­nju so­ci­jal­na pe­da­go­gi­nja, a obu­ča­va­ti pje­va­nje po­če­la je ka­da je nje­zi­na kći, An­to­nia Do­ra Ple­ško, bi­la na Su­per­ta­len­tu. – Po­če­lo je slu­čaj­no, ali ja­ko me za­in­te­re­si­ra­lo po­du­ča­va­ti pje­va­nje, usa­vr­ša­va­la sam se i iš­la na ra­di­oni­ce svjet­skih men­to­ra. Za­ni­ma me rad na vo­kal­noj teh­ni­ci, ali i so­ci­olo­ška kom­po­nen­ta, re­ci­mo ka­ko za­hva­lju­ju­ći pje­va­nju sra­me­ž­lji­va dje­ca pos­ta­ju otvo­re­ni­ja, do­bi­va­ju sa­mo­po­uz­da­nje i os­vješ­ću­ju se­be – sma­tra Du­brav­ka i is­ti­če ka­ko je ri­ječ o dje­ci ko­ja su čvr­sto na zem­lji una­toč jav­nim nas­tu­pi­ma pa čak i po­pu­lar­nos­ti, kao u slu­ča­ju Ro­ka. – Mi ih psi­ho­lo­ški pri­pre­ma­mo. Objas­ni­mo im da je to sve show i da ne­kad i ne po­bi­je­di naj­bo­lji. Ali, su­dje­lo­va­nje je dra­go­cje­no i ne­za­mje­nji­vo is­kus­tvo, do­bi­va­ju ve­li­ko sa­mo­po­uz­da­nje i do­bro im do­đe pos­li­je i za dru­ge stva­ri u ži­vo­tu – is­ti­če Du­brav­ka Ple­ško. Ka­že da se, una­toč ve­li­koj po­pu­lar­nos­ti, na­pi­si­ma u me­di­ji­ma i obo­ža­va­nju ko­jim ga oba­si­pa­ju Ro­ko ni­ma­lo ni­je umis­lio iako je ri­ječ o stva­ri­ma ko­je bi za­ni­je­le i odras­lu oso­bu. – Raz­go­va­ra­mo o sve­mu i on zna da je to da­nas, a da su­tra ne mo­ra bi­ti. Os­ta­ju i op­s­ta­ju oni ko­ji su naj­hra­bri­ji i naj­u­por­ni­ji. Ako si utu­viš u glavu da si zvi­jez­da, vje­ro­jat­no te oče­ku­je spu­šta­nje na zem­lju.

Ro­ko je do­bar ma­te­ri­jal

Ovo je do­bra od­skoč­na da­ska, Ro­ka pre­poz­na­ju, vje­ro­jat­no će mu se lak­še otva­ra­ti broj­na vra­ta, ali on ni­je go­tov pro­izvod, on je ja­ko do­bar ma­te­ri­jal i mo­ra se nas­ta­vi­ti usa­vr­ša­va­ti. Us­tra­je li, bit će pra­va zvi­jez­da – po­ru­ču­je men­to­ri­ca Du­brav­ka. A Ro­ku Bla­že­vi­ću na nje­go­vu pu­tu od Zvjez­di­ca do pra­ve zvi­jez­de mo­že­mo po­mo­ći i mi. Od ovo­ga pet­ka i za Hr­vat­sku je otvo­ren broj za gla­so­va­nje. Ta­ko mo­že­te na broj 666 555 pos­la­ti SMS sa­dr­ža­ja “GLA C16” i dat će­te glas Ro­ku. Po­ru­ke mo­že­te sla­ti do 7. sr­p­nja, ka­da je su­per­fi­na­le Pin­ko­vih zvjez­di­ca. A naš Ro­ko ima ve­li­ke šan­se da pos­ta­ne naj­sjaj­ni­ja zvi­jez­da!

IMA SA­MO 15 GO­DI­NA, A PO­PU­LAR­NOST MU SE VEĆ ŠI­RI I NA MA­KE­DO­NI­JU, CR­NU GO­RU I BiH

U pe­tak se pro­še­tao u fi­na­le iz­ved­bom pje­sme “Još uvi­jek sa­njam da smo za­jed­no” To­še Pro­eskog

U split­skoj udru­zi Zlat­ni mi­kro­fon tre­nu­tač­no je 14 ta­len­ti­ra­ne dje­ce, me­đu ko­ji­ma je i no­va re­gi­onal­na zvi­jez­da Ro­ko u Be­ogra­du ima podršku kao da je usred Spli­ta, pu­bli­ka vri­šti, a čla­no­vi ži­ri­ja pje­va­ju mu pra­te­će vo­ka­le

PRIVATNE FOTOGRAFIJE

Kao ple­sač je uz hip-hop s pri­ja­te­lji­ma osva­jao vri­jed­ne na­gra­de

Sa sr­p­skom pop-pje­va­či­com Go­com Gr­žan, čla­ni­com ži­ri­ja, ko­ja je odu­šev­lje­na nje­go­vim iz­ved­ba­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.