Na­kon Ive­ko­vi­će­ve de­se­tak se zgra­da rje­ša­va raz­djel­ni­ka

Sta­na­ri u Ive­ko­vi­će­voj pr­vi se iz­bo­ri­li za sta­ri tip obra­ču­na

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Re­na­ta Ra­šo­vić

Iz­la­zak iz pro­ce­du­re pre­ko­mjer­nog de­fi­ci­ta od­go­vor je Eu­rop­ske ko­mi­si­je na na­po­re ko­je je Vla­da, a po­naj­pri­je Mi­nis­tar­stvo fi­nan­ci­ja pre­dvo­đe­no Zdrav­kom Ma­ri­ćem, uči­ni­la u smje­ru sma­nje­nja de­fi­ci­ta pro­ra­ču­na i sta­bi­li­zi­ra­nja jav­nog du­ga. Na lo­vo­ri­ka­ma se ne tre­ba us­pa­va­ti jer je is­pred Hr­vat­ske još je­dan cilj: uvo­đe­nje eura kao do­ma­će va­lu­te. O to­me ko­li­ko nam je ta­kav po­tez u in­te­re­su ovi­si po­zi­ci­ja sva­kog po­je­di­nog gra­đa­ni­na, ali na­kon du­ge re­ce­si­je ko­nač­no ima­mo pra­vo raz­miš­lja­ti o tak­vom po­te­zu. Če­ti­ri od pet kri­te­ri­ja ko­ji su pos­tav­lje­ni kao uvjet za pris­tu­pa­nje gru­pi ze­ma­lja ko­je ko­ris­te euro kao na­ci­onal­nu va­lu­tu, a to su sta­bil­na in­fla­ci­ja, ni­zak de­fi­cit, sta­bil­nost te­ča­ja i ra­zi­na ka­ma­ta, is­pu­nje­ni su. Pe­ti uvjet ko­ji go­vo­ri o to­me da jav­ni dug ne smi­je bi­ti vi­ši od 60 pos­to BDP-a ni­je is­pu­njen, ali po tom pi­ta­nju Eu­rop­ska ko­mi­si­ja sklo­na je pro­gle­da­ti kroz pr­ste pa priz­na­je i pa­da­ju­ći trend jav­nog du­ga kao is­pu­nje­nje kri­te­ri­ja. Uvo­đe­nje no­ve va­lu­te pri­lič­no je zah­tje­van pro­ces i tra­je go­di­na­ma,

Mno­ge zem­lje ža­li­le su se da su ci­je­ne na­ras­le preko no­ći, a pla­će os­ta­le is­te

ali ono o če­mu se tre­ba pro­ves­ti oz­bilj­na ras­pra­va ni­je mo­že­mo li uves­ti euro, ne­go tre­ba li nam uop­će. Mno­ge zem­lje, od Ita­li­je do Aus­tri­je, ža­li­le su se da su ci­je­ne na­kon uvo­đe­nja eura sko­či­le u ne­bo, a pla­će os­ta­le na is­toj ra­zi­ni kao i pri­je eura, a mno­gi kri­ti­ča­ri eura kao ar­gu­ment pro­tiv eu­rop­ske va­lu­te spo­mi­nju odus­ta­ja­nje od di­je­la su­ve­re­nos­ti jer se mo­ne­tar­na po­li­ti­ka vo­di u Bruxel­le­su, a ne na do­ma­ćem te­re­nu, me­đu­tim no­ve čla­ni­ce EU ko­je su uve­le euro po­put Slo­ve­ni­je ima­le su i broj­ne be­ne­fi­te u od­no­su na one ko­je su za­dr­ža­le svo­ju va­lu­tu. Kre­dit­ni rej­ting ze­ma­lja s eurom, na­pri­mjer, na­ras­tao je osjet­no, a na­kon to­ga us­li­je­di­li su i znat­no po­volj­ni­ji uvje­ti za kre­di­ti­ra­nje gra­đa­na, tvrt­ki i dr­ža­ve. Ma­nje je te­čaj­nih raz­li­ka pa je i jed­nos­tav­ni­je pos­lo­va­nje, ali i kon­ku­rent­ni­je za broj­ne tvrt­ke, a to do­vo­di do pa­da di­je­la ci­je­na jer pos­lo­va­nje pos­ta­je i jef­ti­ni­je. Euro je pos­tao dos­ti­žan cilj, a či­ni se i da je že­ljen jer bi oko 60 pos­to gra­đa­na, pre­ma re­zul­ta­ti­ma an­ke­ta, u nov­ča­ni­ku ra­di­je ima­lo eure ne­go ku­ne. Ra­ču­ni za gri­ja­nje u zgra­di na Fe­ren­š­či­ci od 2. lip­nja vi­še se ne obra­ču­na­va­ju po­mo­ću raz­djel­ni­ka, ne­go po kva­dra­tu­ri sta­na, kao pri­je spor­nog za­ko­na re­na­ta.ra­so­vic@ve­cer­nji.net Biv­ši po­mo­rac Bran­ko Go­lić du­ge je 42 go­di­ne tu­kao mo­re pri­je ne­go što je ba­cio si­dro u Za­greb, ali ono što ga je do­če­ka­lo na kop­nu ne mo­že us­po­re­di­ti ni s jed­nom bu­rom i ne­ve­rom.

Si­ti bi­ro­kra­ci­je

– Pro­blem je kre­nuo od pr­vog da­na te 2015. ka­da je re­če­no da sti­žu raz­djel­ni­ci i da po ra­di­ja­to­ru tre­ba­mo pla­ti­ti 520 ku­na, a ja ih u sta­nu imam če­ti­ri. Ka­da su ih maj­sto­ri mon­ti­ra­li, ta­da sam doz­nao da ci­je­na ne­će bi­ti kao što je re­če­no, već 720 ku­na. Ka­da sam za­tra­žio ra­čun, ni­sam ga do­bio i ta­da sam se za­ina­tio – ka­že Bran­ko Go­lić, je­dan od sta­na­ra Ive­ko­vi­će­ve uli­ce na za­gre­bač­koj Fe­ren­š­či­ci. Na­zvao je iz­vo­đa­ča ra- do­va, tvrt­ku Is­ta d.o.o., u ko­joj su mu, ka­že, pok­lo­pi­li slu­ša­li­cu. Po­tom je iz tvrt­ke Nef ko­ja se bri­ne o odr­ža­va­nju zgra­de sti­gla oba­vi­jest da će se tro­šak ot­pla­ći­va­ti ti­je­kom 12 mje­se­ci, ali ne i iz­nos tro­ška, na­kon če­ga je oti­šao na po­li­ci­ju i pri­ja­vio slu­čaj jer je iz­ra­ču­nao da će net­ko spre­mi­ti u džep sto ti­su­ća ku­na preko le­đa sta­na­ra. Si­ti bi­ro­kra­ci­je i iner­ci­je, hlad­no­će i vi­so­kih ra­ču­na, uš­li su u bor­bu sa sus­ta­vom iz ko­je su, dvi­je go­di­ne kas­ni­je, iz­iš­li kao po­bjed­ni­ci. Po­naj­vi­še za­hva­lju­ju­ći agil­nos­ti nji­ho­va pred­stav­ni­ka Bra­ni­mi­ra De­be­ljač­kog. – Što je naj­go­re, lju­di su se smr­za­va­li u sta­no­vi­ma. Bi­li smo sprem­ni bo­ri­ti se do kra­ja i, ako tre­ba, iz­a­ći i na ces­tu. Od­lu­či­li smo da ne že­li­mo vi­še bi­ti ni­či­je ov­ce za ši­ša­nje – ka­že De­be­ljač­ki. Po­tom ka­že da je naj­pri­je, go­to­vo mje­sec da­na, ho­dao od vra­ta do vra­ta, sve dok ni­je 80 pos­to svo­jih sus­ta­na­ra us­pio uvje­ri­ti za­što je do­bro ot­ka­za­ti ugo­vor. – On­da sam oti­šao do od­vjet­ni­ce i s njom slo­žio ot­kaz ugo­vo­ra. Ka­da su ga do­bi­li po­štom, od­mah su se na­kos­tri­je­ši­li i pos­la­li opo­me­nu da u ro­ku od osam da­na mo­ra­mo pla­ti­ti, po­tom i pri­jet­nju ovr­hom. Na­kon što smo im pos­la­li su­vis­li od­go­vor i uvje­ri­li ih da ni­su u pra­vu, že­lje­li su nam utr­pa­ti sud­skog vje­šta­ka ko­ji bi do­nio od­lu­ku opet na naš ra­čun. On­da sam im ot­pi­sao na­trag: “Ne pa­da nam na pa­met da pla­ti­mo sud­skog vje­šta­ka ni­ti nam je vi­še po­tre­ban jer mi smo sa­da pot­pi­sa­li ugo­vor s HEPom o vra­ća­nju na sta­ro”. Na­kon to­ga rek­li su da će oni pla­ti­ti sud­skog vje­šta­ka, a mi smo im pu­tem od­vjet­ni­ce ot­pi­sa­li da nas to vi­še ne za­ni­ma – ka­že De­be­ljač­ki ka­ko se us­pio iz­bo­ri­ti da im se ra­ču­ni za gri­ja­nje vi­še ne obra­ču­na­va­ju preko raz­djel­ni­ka, ne­go po kva­dra­tu­ri sta­na, kao i pri­je stu­pa­nja na sna­gu spor­nog za­ko­na.

Mi­nis­tar­stvo bez od­go­vo­ra

Pri­tom, na ru­ku im ide stu­di­ja Eko­nom­skog ins­ti­tu­ta ko­ja je po­ka­za­la da raz­djel­ni­ci ne do­no­se ušte­du u nov­ča­ni­ku. Us­pjeh sta­na­ra iz Ive­ko­vi­će­ve po­kre­nuo je mno­ge ko­ji sa­da sli­je­de nji­hov pri­mjer pa u udru­zi Raz­djel­ni­ci to­pli­ne, pre­ma ri­je­či­ma Lji­lja­ne Mr­ko­njić, zna­ju za već de­se­tak zgra­da ko­je su u pos­tup­ku pri­kup­lja­nja pot­pi­sa i ski­da­nja raz­djel­ni­ka. Na pi­ta­nje ho­će li se uki­da­ti obve­za ugrad­nje raz­djel­ni­ka, u Mi­nis­tar­stvu ener­ge­ti­ke još ne­ma­ju kon­kre­tan od­go­vor te po­ru­ču­ju da su u “fa­zi kon­zul­ta­ci­ja sa svim struč­nim di­oni­ci­ma s po­dru­čja ener­ge­ti­ke te da će jav­nost bi­ti pra­vo­dob­no oba­vi­je­šte­na”. Dok to če­ka­ju, gra­đa­ni su uze­li vruć krum­pir (i hla­dan ra­di­ja­tor) u svo­je ru­ke i po­bi­je­di­li sus­tav.

Dvi­je go­di­ne tra­ja­la je bitka sta­na­ra pro­tiv na­pla­te gri­ja­nja preko raz­djel­ni­ka

Rek­li su: Dos­ta! Pred­stav­nik sta­na­ra u Ive­ko­vi­će­voj Bra­ni­mir De­be­ljač­ki (li­je­vo) i je­dan od sta­na­ra Bran­ko Go­lić (go­re)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.