ARTIČOKI ŽIVE U POVRTNJAKU OD ODISEJA I RIMA DO DA­NAS

Sta­ri su Gr­ci u ar­ti­čo­ku vi­dje­li sim­bol njež­nos­ti i ne­vi­nos­ti ne­sret­ne nim­fe Cyna­re ko­ju je Ze­us iz po­hot­ne osve­te pre­tvo­rio u pu­po­ljak ar­ti­čo­ka

Vecernji list - Hrvatska - - Gastrokutak -

ad bi buk­nu­lo zre­lo pro­lje­će, mo­ja je no­ne ti­je­kom svib­nja i ra­nog lip­nja pri­pre­ma­la ar­ti­čo­ke ba­rem jed­nom na tje­dan, a ja sam se kao i dru­gi mo­ji vrš­nja­ci, uža­sa­vao pri­mis­li na gor­ko-slat­kast okus vlak­nas­tih pu­po­lja­ka ko­je sam mo­rao ku­ša­ti pra­ćen stro­gim po­gle­dom mo­je no­ne. Jed­no­ga pre­vrat­nič­kog da­na, dok je tra­ja­lo to muč­no ku­li­nar­sko na­te­za­nje, moj no­no, ko­jeg još no­sim u sr­cu, čo­vjek ko­ji mi je pri­je spa­va­nja či­tao „Naj­ljep­še pri­če kla­sič­ne sta­ri­ne“Gus­ta­va Sc­hwa­ba, ka­ko bi mi olak­šao mu­ko­tr­p­no žva­ka­nje i još mu­ko­tr­p­ni­je gu­ta­nje, odjed­nom sta­ne re­ci­ti­ra­ti ulo­mak iz „Odi­se­je“, i to iz IX. pje­va­nja, ona­ko usred ruč­ka, što je po­djed­na­ko iz­ne­na­di­lo i me­ne i mo­ju no­nu : - Tad me po­gub­ni vje­tri po pu­či­ni no­si­še rib­noj,/ De­vet da­na, i de­se­ti dan pris­tu­pih tek k zem­lji./ Gdje Lo­to­fa­zi žive, za hra­nu ko­jim je cvi­je­će.../, za­vr­ši i u us­ta uba­ci me­ko sr­ce ar­ti­čo­ka. Na sa­mu po­mi­sao da su Odi­sej i nje­go­va dru­ži­na mo­gli bla­go­va­ti ar­ti­čo­ke moj se od­nos pre­ma tim do ta­da mr­skim iz­dan­ci­ma tre­nu­tač­no pro­mi­je­nio. Još ka­da sam is­te ve­če­ri pro­či­tao da su plo­do­vi lo­to­sa to­li­ko za­lu­di­li Ita­ča­ni­no­vu mom­čad da ni­su vi­še že­lje­li na­pus­ti­ti Lo­to­fa­žan­ke i zem­lju Lo­to­fa­ga, moć­ni i slas­ni, go­to­vo omam­lju­ju­ći artičoki, za ko­je sam od ta­da uvje­ren da su baš oni Ho­me­ro­vi omam­lju­ju­ći i slas­ni pu­polj­ci lo­to­sa, pos­ta­li su za me­ne po­seb­no, go­to­vo mit­sko je­lo. Mo­ja no­ne mo­gla je ko­nač­no odah­nu­ti. Ni­smo se vi­še ni­ka­da po­sva­di­li za sto­lom. Kao što je poz­na­to me­đu sla­do­kus­ci­ma, od ar­ti­čo­ka se je­de sa­mo pu­po­ljak, naj­bo­lje u sred­njem raz­dob­lju nje­go­va ras­ta, kon­cem svib­nja i po­čet­kom lip­nja, ka­da me­di­te­ran­ske ku­hi­nje pro­ži­ma pre­poz­nat­ljiv, po­ma­lo opo­ri mi­ris ku­ha­nih mla­dih la­ti­ca. Sta­ri su Gr­ci u ar­ti­čo­ku vi­dje­li sim­bol njež­nos­ti i ne­vi­nos­ti ne­sret­ne nim­fe Cyna­re ko­ju je ono Ze­us iz po­hot­ne osve­te pre­tvo­rio u pu­po­ljak ar­ti­čo­ka, što ovim is­tin­skim sla­do­kus­ci­ma ni­je ni­ma­lo sme­ta­lo da ih ta­ma­ne, kroz sve epo­he svo­je po­vi­jes­ti. Rim­lja­nin Api­ci­je opi­su­je rim­ski na­čin pri­pre­me ar­ti­čo­ka u III. knji­zi svo­je gla­so­vi­te ku­ha­ri­ce „O ku­har­skom umi­je­ću car­skog Rima“pod na­zi­vom Car­dui, ko­je ku­ha i slu­ži s mas­li­no­vim uljem, pre­sol­cem i tvr­do­ku­ha­nim ja­ji­ma. No uz par dru­gih, po­djed­na­ko za­nim­lji­vih re­ce­pa­ta oči­to su mu bi­la naj­dra­ža me­ka sr­ca ar­ti­čo­ka ko­ja je jeo pre­li­ve­na za­či­ni­ma, me­dom i pro­še­kom. Nje­gov ih je ve­li­ki pret­hod­nik Marko Te­ren­ci­je Va­ron, u svom dje­lu „De agri­cul­tu­ra“pre­po­ru­či­vao pro­ljet­nim mla­den­ci­ma, jer upra­vo sr­ca mla­dih ar­ti­čo­ka ima­la su po nje­mu afro­di­zi­jač­ka svoj­stva. Ta­kav je dak­le oš­tri, bod­lji­ka­vi ar­ti­čok pre­ži­vio vre­men­ske po­vrt­nja­ke sve do da­nas. Nje­go­va ne­što mek­šeg, ali ne ma­nje ukus­nog ro­đa­ka, či­ji pu­po­ljak kra­se za­ob­lje­ni lis­ti­ći, pot­pu­no na­lik lo­to­su i ka­pi­te­li­ma egi­pat­skih hra­mo­va, po­če­li su ta­li­jan­ski po­vr­tla­ri uz­ga­ja­ti za opla­por­ni stol u pa­la­či fi­ren­tin­skih Me­di­če­ja­ca, pa ih je Ka­te­ri­na Me­di­ci, na­kon uda­je za fran­cu­skog kra­lja Hen­ryja II., po­če­la uz­ga­ja­ti u kra­ljev­skim po­vrt­nja­ci­ma, a svo­je ta­li­jan­ske ku­ha­re ko­je je do­ve­la sa so­bom u Pa­riz, na­pu­ti­la je da i do­ma­će dvor­ske ku­ha­re na­uče ka­ko da pri­pre­ma­ju je­la od ar­ti­čo­ka na na­či­ne ko­ji su bi­li dos­toj­ni naj­moć­ni­jih ta­li­jan­skih re­ne­san­s­nih dvo­ro­va, u či­jim su bla­go­va­oni­ci­ma okrut­ni vla­da­ri, ali is­to­vre­me­no osjet­lji­vi pjes­ni­ci i kne­zo­vi na­la­zi­li ja­san gas­tro­nom­ski pu­to­kaz svo­joj neo­buz­da­noj stras­ti.

RECEPTI UZ PRI­ČE IZ PERA VRSNOG POZNAVATELJA KULINARSKOG UMIJEĆA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.