KE­DŽO U Spli­tu ću ot­pje­va­ti pra­vu him­nu za sve za­ljub­lje­ne

U Stoc­k­hol­mu sam ra­dio s de­vet auto­ra u tri stu­di­ja i na­pra­vi­li smo pet sjaj­nih pje­sa­ma, a sa­da nam je je­di­ni pro­blem oda­bra­ti ko­ju će­mo pri­je obja­vi­ti

Vecernji list - Hrvatska - - Felj­ton -

Pje­va­ča Da­mi­ra Ke­dže svi se do­bro sje­ća­mo s nje­go­vih es­trad­nih po­če­ta­ka, iz boy ben­da Sa­ša, Tin i Ke­džo. Tro­jac je na­kon ne­ko­li­ko go­di­na kre­nuo svat­ko svo­jim pu­tem, a “ma­li Ke­džo” kroz go­di­ne je odras­tao i s nje­go­vim ži­vot­nim saz­ri­je­va­njem, po­la­ga­no je saz­ri­je­va­la i nje­go­va ka­ri­je­ra. Ne­ko vri­je­me se čak po­ma­lo i pri­ta­jio, mar­lji­vo ra­dio na svom gla­su, skup­ljao su­rad­ni­ke, strp­lji­vo če­kao svoj tre­nu­tak... I po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko go­di­na de­fi­ni­tiv­no ga do­če­kao. Ova go­di­na pot­pu­no je u nje­go­vu zna­ku. Još kra­jem 2016. po­bi­je­dio je u showu No­ve TV “Tvo­je li­ce zvu­či poz­na­to”, proš­le je go­di­ne su­dje­lo­vao i u ne­ko­li­ko us­pješ­nih mju­zik­la, a po­če­tak ove i us­pjeh ko­ji tek do­la­zi naj­a­vi­la je po­bje­da na Za­gre­bač­kom fes­ti­va­lu u si­ječ­nju, gdje je nas­tu­pio u du­etu s ta­len­ti­ra­nom mla­dom ko­le­gi­com Zsa Zsom. Nji­hov du­et “Sve u me­ni se bu­di” pos­tao je pra­vi hit ko­ji en se nski­da s top ljes­tvi­ca i ra­dij­skih play lis­ta. Usko­ro ga oče­ku­je nas­tup na Split­skom fes­ti­va­lu, na ko­jem je po­s­ljed­njih go­di­na dra­gi gost i pu­bli­ku i ži­ri odu­šev­lja­va sjaj­nim pje­sma­ma i vo­kal­nim iz­ved­ba­ma. Pje­vat će pje­smu “Lju­ba­vi mo­ja”, ko­ju opi­su­je kao po­zi­tiv­nu hi­mu svih za­ljub­lje­nih, auto­ra An­te Pe­co­ti­ća s ko­jim ima us­pješ­nu su­rad­nju. A po­s­ljed­njih da­na pra­vi je bum na­pra­vi­la nje­go­va pje­sme na en­gle­skom je­zi­ku “Not A Cri­me” ko­ju je pri­je go­di­nu da­na sni­mio u Šved­skoj i ko­ja oz­na­ča­va još je­dan za­okret u ka­ri­je­ri – okre­ta­nje ino­zem­nom tr­ži­štu, pro­mje­nu di­sko­graf­ske ku­će, me­nadž­men­ta... I sve to upra­vo u vri­je­me pros­la­ve nje­go­vog okru­glog 30. ro­đen­da­na. Slu­čaj­no ili ne? Ke­džo nam to ot­kri­va u ovom in­ter­v­juu, baš kao i to gdje će­mo ga sve mo­ći sres­ti na nas­tu­pi­ma ovog lje­ta. Ot­kri­va nam i ka­mo će po­bje­ći na od­mor, baš kao i ne­ke nje­mu in­te­re­sant­ne des­ti­na­ci­je ko­je su mu još uvi­jek neo­s­tva­re­na že­lja. Ba­rem još krat­ko vri­je­me. Pro­tek­log tjed­na obja­vi­li ste no­vi singl na en­gle­skom je­zi­ku “Not A Cri­me” ko­ji ste još proš­le go­di­ne sni­mi­li u Stoc­k­hol­mu. Je li bi­lo te­ško to­li­ko če­ka­ti da singl iz­a­đe? Je li tre­ba­lo pu­no strp­lje­nja? Jao ja­ko. Po­go­to­vo što sam bio ak­tiv­no uklju­čen u stva­ra­nje pje­sme ko­ju sam pi­sao s ko­auto­ri­ma. Imao sam ve­li­ku že­lju iz­a­ći s ne­čim što mo­žda i iz­la­zi iz ok­vi­ra ono­ga što su lju­di na­vik­li ču­ti od me­ne, ali što je opet mo­žda me­ni bli­že. Htio sam iz­a­ći s no­vim zvu­kom i ovih go­di­nu da­na mi se či­ni­lo kao vječ­nost.

Kak­ve su pr­ve re­ak­ci­je na pje­smu? Od­lič­ne, pu­bli­ci se bez ob­zi­ra što je na en­gle­skom je­zi­ku pje­sma ja­ko svi­dje­la na pr­vu. I to me iz­nim­no ve­se­li. Ni­sam od­mah htio iz­la­zi­ti s dvi­je ver­zi­je jer mi se ova­ko na en­gle­skom baš ja­ko svi­da i sa­vr­še­no pre­no­si sve što sam htio re­ći tom pje­smom. Ka­ko je iz­gle­da­la su­rad­nja s us­pješ­nim šved­skim glaz­be­ni­ci­ma Ga­bri­elom Ala­re­som, Gus­ta­fom Sve­nun­g­sso­nom i Mag­nu­som Wal­li­nom i ka­ko je do nje uop­će doš­lo? Sve se odvi­ja­lo pre­ko mo­je agen­ci­je Uni­pop mu­sic. Oni su me odve­li u Stoc­k­holm i ta­mo sam če­ti­ri da­na ra­dio na pje­sma­ma. Ima­li smo pot­pu­nu kre­ativ­nu slo­bo­du. Ra­dio sam s de­vet raz­li­či­tih auto­ra, u tri raz­li­či­ta ton­ska stu­di­ja. Na­pi­sa­li smo i sni­mi­li po tri pje­sme dnev­no. Tre­ba­li smo ima­ti dvi­je kon­kret­ne, do­bre pje­sme, ali na kra­ju ima­mo pet sjaj­nih pje­sa­ma i jed­nos­tav­no ne zna­mo ko­ju bi­smo pri­je obja­vi­li. Ra­di­ti s tak­vim pro­fe­si­onal­ci­ma je ge­ni­jal­no is­kus­tvo. Čis­to zbog to­ga što ne­ma ogra­ni­če­nja, ra­di se ono što se osje­ća. Dao sam im ja­san smjer u ko­jem že­lim ići. Na­kon to­ga sve os­ta­lo je tek­lo vr­lo jed­nos­tav­no. Ka­da će­mo mo­ći ču­ti dru­ge pje­sme ko­je ste sni­mi­li na en­gle­skom je­zi­ku? Naš plan je sva­ka tri, če­ti­ri mje­se­ca iz­ba­ci­ti no­vu pje­smu. Ali sad je fo­kus pr­vens­tve­no na ovoj pje­smi “Not a Cri­me” za ko­ju ubr­zo sni­ma­mo i spot. Ni­ka­da nis­te skri­va­li da je va­ša že­lja us­pje­ti i va­ni. Je li po­treb­no pu­no hra­bros­ti za kre­nu­ti u tom smje­ru? Pr­vo tre­ba ima­ti sa­mo­po­uz­da­nja. Jer, re­ći jav­no što ti je san, po­go­to­vo kad je ta­ko ve­lik, pr­vok­las­na je hra­na za “hej­te­re”. Ni­kad ni­sam bio od onih ko­ji se bo­je ne­us­pje­ha. Sve je lek­ci­ja. Ako ne us­pi­jem, na is­to­me sam kao da ni­šta ni­sam ni pro­bao. A me­ne bi is­kre­no vi­še iz­je­da­lo ono pi­ta­nje “što bi bi­lo kad bi bi­lo” ne­go ne­us­pjeh. Osje­ćam da ra­dim is­prav­no. Ne op­te­re­ću­jem se gra­ni­ca­ma. Sni­mam pje­sme ko­je že­lim pje­va­ti, sve os­ta­lo je iona­ko na pu­bli­ci. Po­s­ljed­njijh go­di­na re­do­vit ste su­di­onik Split­skog fes­ti­va­la. Proš­le go­di­ne pje­smom “Ro­nim na dah” osvo­ji­li ste dru­gu na­gra­du ži­ri­ja. Što oče­ku­je­te od ove go­di­ne i pje­sme “Lju­ba­vi mo­ja”? Ko­me je ta pje­sma po­sve­će­na? Pje­sma je ul­ti­ma­tiv­na po­zi­tiv­na him­na za sve za­ljub­lje­ne i je­dva če­kam da je iz­ve­dem uži­vo. A ko­me je po­sve­će­na? To tre­ba pi­ta­ti An­tu Pe­co­ti­ća... Lju­bav je ve­ći­ni glaz­be­ni­ka omi­lje­na te­ma­ti­ka. Ka­da vi o njoj pje­va­te, mis­li­te li po­ne­kad na kon­kret­nu oso­bu? Sve ovi­si, ne­kad mo­ram is­ko­pa­ti emo­ci­ju pri­bliž­nu onoj ko­ja je u tek­s­tu. A ne­kad se do­go­di da je pje­sma je­dan na je­dan upra­vo ne­što što sam do­ži­vio. Ta­da je sva­ka­ko lak­še. Pje­sma “Lju­ba­vi mo­ja” jed­na je u ni­zu us­pješ­ne su­rad­nje s An­tom Pe­co­ti­ćem. Ka­ko se s nji­me sla­že­te u tom kre­ativ­nom di­je­lu pos­la? An­te je ge­ni­ja­lac. Obo­ji­ca smo ve­li­ki emo­tiv­ci i tu smo se us­pje­li pro­na­ći. Ne mo­ram mu vi­še ni­šta ni­ti re­ći. Jed­nos­tav­no me či­ta. Pe­co­ti­će­va pje­sma “Sve u me­ni se bu­di”, ko­ju ste ot­pje­va­li sa Zsa Zsom po­čet­kom go­di­ne, do­ni­je­la vam je po­bje­du na Za­gre­bač­kom fes­ti­va­lu. Je li to bio znak da je ovo va­ša go­di­na? Pa, ne znam. Već ne­ko­li­ko po­s­ljed­njih go­di­na se do­ga­đa svo­je­vr­stan uz­let mo­je ka­ri­je­re. Ali de­fi­ni­tiv­no je pos­lov­no gle­da­no 2017., bar za sa­da, naj­bo­lja do sa­da. Ne znam, bez ob­zi­ra na sve to, imam osje­ćaj da za­pra­vo još ni­sam ni po­čeo. Osje­ćam da imam još to­li­ko to­ga za re­ći. Ne­dav­no ste pros­la­vi­li svoj tri­de­se­ti ro­đen­dan ko­ji je oz­na­čio i ve­li­ku pre­kret­ni­cu u ka­ri­je­ri pro­mje­nu di­sko­graf­ske ku­će. Je li bi­lo još tak­vih “sud­bo­nos­nih” pro­mje­na i od­lu­ka? I je li bi­lo ve­li­kog slav­lja? Ni­sam od ve­li­kog slav­lja, po­zvao sam se­bi dra­ge lju­de u stan i ci­je­li dan smo pro­ve­li u mir­ni­jem dru­že­nju. Vi­še sam lik za do­bro vi­no i raz­go­vor, ne­go lik od tu­lu­ma. Tu­lu­ma­rim na svo­jim kon­cer­ti­ma. Što se pro­mje­na ti­če… Ne­ka­ko se sve pok­lo­pi­lo. No­va di­sko­graf­ska ku­ća, no­vi me­na­džer­ski te­am. Dos­ta se to­ga pro­mi­je­ni­lo. Ia­ko ja na to gle­dam kao da se sve za­pra­vo ne­ka­ko pos­lo­ži­lo ka­ko tre­ba. Tko vam je naj­ve­ća pot­po­ra ka­da do­no­si­te ve­li­ke od­lu­ke u ka­ri­je­ri i op­će­ni­to u ži­vo­tu? Ima­te li uop­će do­volj­no vre­me­na za pri­ja­te­lje, obi­telj i lju­bav? Naj­ve­ća pot­po­ra su mi de­fi­ni­tiv­no naj­bli­ži pri­ja­te­lji i obi­telj. Sre­tan sam što imam taj svoj uzak krug lju­di ko­ji su uvi­jek uz me­ne i od ko­jih uvi­jek do­bi­jem is­kre­nost i pot­po­ru, što je u da­naš­nje vri­je­me, a po­go­to­vo u ovom pos­lu, dos­ta ri­jet­ko. Ni­sam lik ko­ji će se iz­gu­bi­ti u svo­joj ka­ri­je­ri. Cilj mi je uvi­jek bi­ti is­kren pre­ma se­bi, od glaz­be do dru­že­nja s lju­di­ma, ta­ko da za pri­ja­te­lje i obi­telj uvi­jek na­la­zim vre­me­na. A što se lju­ba­vi ti­če, sve je pod kon­tro­lom. Va­ša ve­li­ka lju­bav su i mju­zik­li. Ho­će­mo li vas na­kon što ste nas­tu­pi­li u mju­zik­li­ma “Mam­ma Mia!”, “Pa­ci­jen­ti” i dru­gim nas­lo­vi­ma gle­da­ti i u ne­koj no­voj pro­duk­ci­ji? Za sa­da sam taj dio os­ta­vio na če­ka­nju. Pje­va­nje je mo­ja ovis­nost i ne bih se tre­nut­no ba­cao u pro­jek­te ko­ji ipak odu­zi­ma­ju ja­ko pu­no vre­me­na, ako že­lim da to bu­de ka­ko tre­ba. No, ni­kad ne re­ci ni­kad... Ka­ko će iz­gle­da­ti va­še lje­to? Ho­će li uz nas­tup na Split­skom fes­ti­va­lu, pro­mo­ci­ju no­vog sin­gla i kon­cer­te ko­ji vas če­ka­ju u na­do­la­ze­ćim mje­se­ci­ma bi­ti vre­me­na i za od­mor? Na­rav­no. pla­ni­ram oti­ći s druš­tvom na Hvar, a kra­jem lje­ta vo­lio bih oti­ći i iz­van Hr­vat­ske. Već du­go vre­me­na ve­li­ka mi je že­lja po­sje­ti­ti Zan­zi­bar. No, vi­djet će­mo. •

Mju­zik­le ću za sa­da os­ta­vi­ti po stra­ni, jer ti pro­jek­ti odu­zi­ma­ju ja­ko pu­no vre­me­na, a mo­ja naj­ve­ća ovis­nost ipak je pje­va­nje

RO­BERT GA­ŠPERT

Po­bjed­nič­ka eki­pa Izved­ba pje­sme An­te Pe­co­ti­ća u du­etu sa Zsa Zsom do­ni­je­la je Da­mi­ru Ke­dži na po­čet­ku go­di­ne po­bje­du na Za­gre­bač­kom fes­ti­va­lu

FI­LIP HO­FER

Ro­đen­dan i no­vi po­če­ci S tri­de­set go­di­na Ke­džo je pre­šao u Cro­atia re­cor­ds

FRA­NJO MAT­KO­VIĆ

Vlas­ti­ti put Ka­ri­je­ru je po­čeo u boy ben­du, a pro­bio se sam

Zvi­jez­da mju­zik­la Ke­džo uz Ha­nu He­ge­du­šić u “Pa­ci­jen­ti­ma” Vje­kos­la­ve i Ton­či­ja Hu­lji­ća i Mi­re Ga­vra­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.