HR­VAT­SKA – ZEM­LJA SA SVE VI­ŠE INOVATIVNIH MUZEJA

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis -

Po­s­ljed­njih godina Hr­vat­ska je pre­poz­na­ta kao zem­lja sve broj­ni­jih i ino­va­tiv­ni­jih muzeja. Kao dr­ža­va uz po­moć lo­kal­nih za­jed­ni­ca, ali i pri­vat­nih ini­ci­ja­ti­va, a od­ne­dav­no i uz po­moć iz­daš­nih fon­do­va Eu­rop­ske ko­mi­si­je mu­ze­ji se otva­ra­ju di­ljem Hr­vat­ske. Ta se po­ja­va do­is­ta bez pre­tje­ri­va­nja mo­že na­zva­ti mu­zej­skim tsu­na­mi­jem za ko­ji je po­naj­vi­še zas­lu­žan i ko­ji je ini­ci­rao biv­ši mi­nis­tar kul­tu­re Bo­žo Bi­šku­pić sa svo­jim su­rad­ni­ci­ma. Je­di­ni pro­jekt ko­ji se nije us­pio do­go­di­ti jest Hrvatski po­vi­jes­ni mu­zej ko­ji je zbog ni­za raz­no­raz­nih, na ža­lost ide­olo­ških raz­lo­ga, os­tao sa­mo pus­ta že­lja na pa­pi­ru, ne­kak­vo Po­tem­ki­no­vo se­lo ko­jim ma­še čas jed­na, čas dru­ga kul­tur­na vlast, a u ko­ji su uza­lud ulu­pa­ni mi­li­ju­ni ku­na. Ali ono što je pro­ble­ma­tič­no kod na­ših vr­lih i sve broj­ni­jih muzeja nji­ho­vo je čes­to vr­lo ne­pri­la­go­đe­no rad­no vri­je­me. Za­jed­ni­ca ta­ko ulo­ži u mu­ze­je ve­li­ki no­vac, za­pos­li lju­de, a on­da ti mu­ze­ji ra­de u ne­kim čud­nim in­ter­va­li­ma ili ne ra­de blag­da­ni­ma i vi­ken­di­ma, dak­le baš on­da ka­da se mo­že oče­ki­va­ti naj­ve­ći broj po­sje­ti­te­lja, jer ili ne­ma­ju do­volj­no dje­lat­ni­ka ili ne­ma­ju do­dat­nih prihoda za pla­ća­nje nji­ho­va pre­ko­vre­me­nog ra­da. No, i tu ima do­brih pri­mje­ra i to, pa­zi­te sad, na hr­vat­skim oto­ci­ma, ko­ji ima­ju ne­vje­ro­ja­tan po­ten­ci­jal i ne­pro­cje­nji­vu kul­tu­ro­lo­šku vri­jed­nost. Ta­ko Me­mo­ri­jal­ni cen­tar ve­li­kog iz­u­mi­te­lja, bi­sku­pa, je­zi­kos­lov­ca, di­plo­ma­ta i po­li­his­to­ra Fa­us­ta Vran­či­ća Ši­ben­ča­ni­na u Pr­vić Lu­ci na oto­ku Pr­vi­ću, iz­gra­đen i uz po­moć europ­skih no­va­ca i je­dan od si­gur­no naj­ljep­ših hr­vat­skih muzeja, sprem­no do­če­ku­je gos­te s mak­si­mal­no ras­tez­lji­vim rad­nim vre­me­nom. I don Bo­žo iz obliž­nje cr­k­ve Ma­ri­je od Mi­los­ti su­sret­lji­vo će otvo­ri­ti vra­ta svo­je sklad­ne cr­k­ve i po­ka­za­ti grob Fa­us­ta Vran­či­ća zna­ti­želj­nim tu­ris­ti­ma. A na otok Pr­vić mo­že se ko­mot­no do­ći i Ja­dro­li­ni­ji­nim ča­rob­no li­je­pim sta­rim bro­dom Ti­jat, os­ta­ti na oto­ku par sa­ti, uz po­sjet Pr­vić Še­pu­ri­na­ma i on­da is­tim bro­dom vra­ti­ti u Ši­be­nik, no­vu hr­vat­sku mor­sku tu­ris­tič­ku me­tro­po­lu. Osim Pr­vi­ća, ko­ji u Me­mo­ri­jal­nom cen­tru Fa­us­ta Vran­či­ća nu­di su­vre­me­ni mu­zej­ski pos­tav, ali i ma­ke­te Vran­či­će­vih iz­u­ma ko­je je u sa­mo če­ti­ri go­di­ne iz­ra­dio ši­ben­ski li­ječ­nik Vladimir Lu­čev, na obliž­njem oto­ku Zla­ri­nu do­če­ku­je vas i de­cent­ni Mu­zej KUD-a Ko­ra­lji smje­šten u zla­rin­skoj Ka­žer­mi u ko­jem po­sje­ti­te­lji mo­gu po­gle­da­ti i za­nim­lji­vu iz­lož­bu po­sve­će­nu naj­ve­ćoj hr­vat­skoj pjes­ni­ki­nji Ves­ni Pa­run ko­ja je ro­đe­na baš na Zla­ri­nu (a otac joj je s Pr­vi­ća). Zla­rin­ska zbir­ka po­ka­zu­je, iz­me­đu os­ta­lo­ga, i zla­rin­sku uni­kat­nu tra­di­ci­ju ko­ra­ljar­stva (a na prvom ka­tu Ka­žer­me mo­gu­će je po­gle­da­ti pro­ces iz­ra­de na­ki­ta od ko­ra­lja). No ono što za­vre­đu­je sva­ku po­hva­lu jest či­nje­ni­ca da je zla­rin­ski mu­zej bio otvo­ren i kas­no po­pod­ne na Ti­je­lo­vo. Sto­ga bra­vo i za Pr­vić i za Zla­rin jer ne za­tva­ra­ju vra­ta po­sje­ti­te­lji­ma muzeja baš u vri­je­me ka­da tih po­sje­ti­te­lja mo­že bi­ti naj­vi­še.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.