Pe­da­go­ške pre­su­de i kaz­ne za si­te vu­ko­ve i broj­ne ov­ce

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Bra­ni­mir Bra­da­rić

Uza sve sva­kod­nev­ne pro­ble­me s ko­ji­ma se su­oča­va­mo, da­ni iza nas još jed­nom su vjer­no pri­ka­za­li u kak­vom druš­tvu ži­vi­mo i ko­li­ko smo za­pra­vo da­le­ko od ne­kih ra­zvi­je­nih dr­ža­va svi­je­ta ko­ji­ma to­li­ko te­ži­mo. Odva­ja­njem od biv­še dr­ža­ve hrvatsko druš­tvo po­če­li smo stva­ra­ti od nu­le, ali re­zul­ta­ti u prak­si po­ka­zu­ju nam da se za­pra­vo i ni­smo da­le­ko od­mak­li od sa­mih po­če­ta­ka. Ima­mo za­ko­ne, ne­ki ka­žu da spa­da­ju i me­đu naj­bo­lje na­pi­sa­ne, ali sve pa­da u vo­du ka­da ih tre­ba­mo po­če­ti pro­vo­di­ti u dje­lo. Da je druk­či­je, on­da ne bi bilo jed­na­kih i jed­na­ki­jih, od­nos­no, onih na ko­ji­ma će se slo­mi­ti sva si­la prav­ne dr­ža­ve i onih ko­ji­ma is­ta ta prav­na dr­ža­va ne mo­že ni­šta. Po­če­lo je vul­gar­nim vri­je­đa­njem u Su­pe­tru dr­žav­ne taj­ni­ce za sport i jed­ne od naj­bo­ljih svjet­skih ski­ja­ši­ca do­sad Ja­ni­ce Kos­te­lić. Nju čo­vjek mo­že vo­lje­ti ili ne, ali Ja­ni­ca pos­li­je sve­ga što je na­pra­vi­la ti­je­kom svo­je sport­ske ka­ri­je­re ni­čim nije zas­lu­ži­la onak­ve uvre­de. Re­agi­ra­la je i Vla­da RH ko­ja je br­zo osu­di­la taj in­ci­dent, a pri­ve­de­na su pe­to­ri­ca čla­no­va Tor­ci­de. Ko­li­ko god to bilo nor­mal­no i po­hval­no, ne­jas­no je za­što na isti na­čin dr­ža­va nije re­agi­ra­la i u ne­kim dru­gim slič­nim, a po­ne­kad i te­žim slu­ča­je­vi­ma. Još se svi sje­ća­mo uvre­da na ra­čun Mir­ja­ne Ra­kić i nje­zi­na po­ni­ža­va­nja, ali ta­da ovak­ve re­ak­ci­je dr­ža­ve i Vla­de nije bilo. Os­ta­je ne­jas­no ho­će li dr­ža­va re­agi­ra­ti sa­mo u ne­kim slu­ča­je­vi­ma, ka­da je ne­ka od stra­na po­li­tič­ki po­dob­na, ili će to pos­ta­ti prak­sa. Pri to­me ne treba ni spo­mi­nja­ti raz­ne te­le­vi­zij­ske emi­si­je ili in­ter­net­ske por­ta­le na ko­ji­ma se oso­be s ime­nom i pre­zi­me­nom bru­tal­no vri­je­đa­ju i bla­te. I ta­da je iz­os­ta­je re­ak­ci­ja dr­ža­ve. I da­nas se sje­ća­mo otvo­re­nih po­zi­va na linč ci­je­lih obi­te­lji ka­da su jav­no iz­no­še­ne nji­ho­ve adre­se, bro­je­vi te­le­fo­na, vr­ste i re­gis­tra­ci­ja vo­zi­la… Nije se raz­miš­lja­lo do kak­vih sve to po­s­lje­di­ca mo­že do­ves­ti, ali dr­ža­va je i ta­da os­ta­la ni­je­ma. Ni­je­ma je os­ta­la i na­kon uvre­da Zdrav­ka Ma­mi­ća upu­će­nih no­vi­na­ri­ma i dru­gi­ma. Ni ta­da Vla­da RH nije re­agi­ra­la pri­op­će­njem ni­ti je Ma­mić pri­ve­den, a ka­mo­li osu­đen. Niz je tak­vih pri­mje­ra ko­ji nam sa­mo do­ka­zu­ju da i da­lje u Hr­vat­skoj ni­smo svi isti pred za­ko­nom. Je­dan od tak­vih je i su­đe­nje Ma­mi­ću ko­ji sva­ko po­jav­lji­va­nje pred su­dom, ko­li­ko god op­tuž­be na nje­gov ra­čun bi­le oz­bilj­ne, is­ko­ris­ti da na­pra­vi kaos u sud­ni­ci. Obič­nom gra­đa­ni­nu ne bi ni­ka­da pa­lo na pa­met vi­ka­ti u sud­ni­ci, upa­da­ti u ri­ječ su­cu, pre­ki­da­ti svje­do­ke i sl., če­mu je svje­do­či­la ci­je­la Hr­vat­ska. Što­vi­še, ka­da bi obič­ni gra­đa­nin sa­mo i po­ku­šao uči­ni­ti dje­lić to­ga, vr­lo br­zo zbog to­ga bi za­ža­lio. Za­to ni­ko­ga ne tre­ba­ju ču­di­ti ma­ra­ton­ski sud­ski pro­ce­si, pro­ce­du­ral­ne po­gre­ške, uvjet­ne ili bla­go re­če­no smi­ješ­ne kaz­ne ka­da je u pi­ta­nju “jed­na­ki­ji” dio na­šeg druš­tva. Sje­ća li se uop­će tko da­nas za­što je op­tu­žen Pe­tar Čo­ban­ko­vić, za­što se su­di Ivi Sa­na­de­ru ili Na­da­nu Vi­do­še­vi­ću? Ne sa­mo da se ne sje­ća, ne­go nit­ko ni ne oče­ku­je da će it­ko od njih, bez ob­zi­ra na to za što ih se te­re­ti, bi­ti stro­že osu­đen. Ako i bu­du, bit će to “pe­da­go­ške” kaz­ne u ko­ji­ma će i vu­ci bi­ti si­ti, a i ov­ce će os­ta­ti na bro­ju.

Zbog “jed­na­ki­jeg” dje­la druš­tva uvi­đa­mo ko­li­ko smo za­pra­vo da­le­ko od ra­zvi­je­nih dr­ža­va svi­je­ta ko­ji­ma to­li­ko te­ži­mo

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.