BO­RIS MALEŠEVIĆ

No­vi aerodrom ni­čim ne po­ka­zu­je da je vra­ta Hr­vat­ske

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Rad­mi­la Ko­va­če­vić rad­mi­la.ko­va­ce­vic@ve­cer­nji.net ZAGREB

Sves­tra­ni, na­gra­đi­va­ni hrvatski di­zaj­ner i mar­ke­tin­ški struč­njak Bo­ris Malešević, ko­ji je iz bli­zi­ne upoz­nao mno­ge na­še po­li­ti­ča­re vo­de­ći im kam­pa­nju, za­okup­ljen je i te­mom bren­di­ra­nja zem­lje. Pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci taj­no­vi­to je naj­a­vio da ra­di na pro­jek­tu ko­ji će bi­ti bi­tan za do­živ­ljaj Hr­vat­ske. Ot­kri­va nam o če­mu se ra­di, kri­ti­zi­ra druš­tve­ni od­nos pre­ma iz­grad­nji iden­ti­te­ta Hr­vat­ske, ko­men­ti­ra druš­tve­ne ak­tu­al­nos­ti... – To je kon­kret­no bi­la ini­ci­ja­ti­va ve­za­na uz otva­ra­nje no­ve zrač­ne lu­ke u Za­gre­bu. Na­ža­lost, pro­pu­šte­na je. I to ne kriv­njom kon­ce­si­ona­ra, iz­gra­di­li su su­pe­ra­trak­ti­van ter­mi­nal i nije na nji­ma da vo­de ra­ču­na o bren­di­ra­nju Hr­vat­ske. To je tre­ba­la odra­di­ti hr­vat­ska stra­na, čak je tre­ba­lo sta­ja­ti u kon­ce­sij­skom ugo­vo­ru. No­vi aerodrom pred­stav­lja vra­ta Hr­vat­ske, ka­ko je na otvo­re­nju ka­zao i pre­mi­jer Plenković. Ne­ho­ti­ce je iz­go­vo­rio u bi­ti od­li­čan slo­gan: vra­ta Hr­vat­ske. Kroz za­gre­bač­ku zrač­nu lu­ku pro­la­zit će go­diš­nje pet mi­li­ju­na lju­di, a mi smo pro­pus­ti­li pri­li­ku da im stvo­ri­mo pr­vi do­jam o Hr­vat­skoj. No­vi aerodrom sa­da je sa­mo teh­nič­ki ulaz u zem­lju, ni po če­mu za­pra­vo ne vi­di­te da ste uš­li u Hr­vat­sku.

To se mo­že i nak­nad­no...

Na­ža­lost, i ovaj slučaj go­vo­ri ko­li­ko na­še druš­tvo ma­lo dr­ži do stva­ra­nja iden­ti­te­ta Hr­vat­ske, do stva­ra­nja HR bren­da. Ali, da, mo­glo bi se i sad kad bi hr­vat­ske ins­ti­tu­ci­je po­ka­za­le vo­lju... Kod nas je pu­no to­ga stra­te­ški in­te­res, Ina, po­li­tič­ka sta­bil­nost, de­mo­gra­fi­ja, Po­drav­ka, škol­s­tvo... Ne vi­dim za­što bi tvor­ni­ca ju­he tre­ba­la bi­ti stra­te­ški in­te­res? Ili tvor­ni­ca ci­pe­la? Stva­ra­nje pre­poz­nat­lji­vog iden­ti­te­ta zem­lje treba bi­ti naš stra­te­ški in­te­res.

Va­ša je de­vi­za ‘raz­li­ko­va­ti se zna­či us­pje­ti’. Ima­mo li pri­mje­re za ko­je to vri­je­di?

Pr­ve aso­ci­ja­ci­je kad se u svi­je­tu spo­me­ne Hr­vat­ska su mo­re, no­go­met i, još uvi­jek, rat. Pri­tom ži­vi­mo u vri­je­me ra­zvi­je­nih di­gi­tal­nih plat­for­mi ko­mu­ni­ci­ra­nja i šok-kul­tu­re, a vri­je­me ko­je ima­mo da bi­smo pri­vuk­li ne­či­ju paž­nju sve­lo se na sve­ga ne­ko­li­ko se­kun­di. Treba bi­ti ja­san i pre­poz­nat­ljiv. Pri­mje­ra za jas­no i pre­poz­nat­lji­vo iz­gra­đen brend ima pu­no, od Švi­car­ske, Dan­ske pa do Aus­tra­li­je…

Pi­ta­nje bren­di­ra­nja zem­lje ak­tu­ali­zi­rao je i Ve­čer­nji list kon­fe­ren­ci­jom na tu te­mu. U ko­joj je mje­ri sa­ma Hr­vat­ska brend?

Brend je obe­ća­nje, a vri­jed­nost bren­da je iz­vr­še­nje obe­ća­nja. Mi još ni sa­mi ne zna­mo što kao zem­lja obe­ća­va­mo. Do tak­vih se od­go­vo­ra do­la­zi oz­bilj­nim is­tra­ži­va­nji­ma. Mi ne stva­ra­mo svoj brend, ni­čim se ne na­me­će­mo pro­miš­lje­no, ne­go do­pu­šta­mo da nas svat­ko do­ži­vi na svoj na­čin. Brend se stva­ra ta­ko da zna­mo ko­je su nam vri­jed­nos­ti kao druš­tvu. Ako kao druš­tvo još i da­nas vo­di­mo pri­je­po­re oko ime­na Tr­ga mar­ša­la Ti­ta, an­ti­fa­šiz­ma, poz­dra­va ‘za dom sprem­ni’ itd. on­da oda­ši­lje­mo po­ru­ku da u stva­ri ne zna­mo što smo i ko­je vri­jed­nos­ti zas­tu­pa­mo kao druš­tvo. Da, re­ci­mo, ima­mo ne­ke “ico­nic bu­il­din­gs” (iko­nič­ke gra­đe­vi­ne), po to­me bi­smo mo­gli bi­ti pre­poz­na­ti. Ali, na­ža­lost, ne­ma­mo. Po­gle­daj­te Zagreb, ne­ma ni­jed­nu zgra­du ko­ja je stvar­no iko­na.

A, re­ci­mo, Mar­ko­va cr­k­va?

Ne, to je sa­mo naj­fo­to­gra­fi­ra­ni­ji za­gre­bač­ki mo­tiv. Des­ti­na­ci­je se naj­lak­še bren­di­ra­ju po tak­vim, iko­nič­kim objek­ti­ma. Ne mo­ra­ju bi­ti čak ni po­vi­jes­nog zna­ča­ja. Re­ci­mo, Emi­ra­ti su se iz­bren­di­ra­li ne­bo­de­ri­ma, Mün­c­hen Al­li­anz are­nom, Bil­bao Gug­gen­he­imo­vim mu­ze­jom, Sid­ney ope­rom itd. Naj­vi­še što smo mi us­pje­li bi­li su, u tre­nut­ku for­mi­ra­nja dr­ža­ve, cr­ve­no-bi­je­li kva­dra­ti­ći na sport­skim dre­so­vi­ma. Oni su pos­ta­li iko­na, ali da­lje ni­smo otiš­li.

Mi­nis­tar tu­riz­ma naj­av­lju­je za­okret u pro­mo­ci­ji i no­vi slo­gan, ko­li­ko su slo­ga­ni pre­sud­ni?

Pre­sud­ni su ako su do­bri. Ako ga na­kon dvije go­di­ne mi­je­nja­te, zna­či da nije do­bar. Tu­ri­zam je pri­ča za se­be. Stal­no mu ne­što pri­go­va­ra­mo, zim­mer fre­ija čak kao da se sra­mi­mo. Za­bo­rav­lja­mo da su za­hva­lju­ju­ći iz­najm­lji­va­nju smje­šta­ja na mo­ru od­ško­lo­va­ne ge­ne­ra­ci­je. Tu­ri­zam spa­da u naj­ži­la­vi­je gos­po­dar­ske gra­ne. Nje­go­va re­ge­ne­ra­tiv­na moć je iz­u­zet­na. Kad pro­pad­ne drv­na ili kož­na in­dus­tri­ja, tre­ba­ju de­set­lje­ća da se opo­ra­ve, ako se i opo­ra­ve. U tu­riz­mu to ide pu­no br­že. Pa­riz ili Lon­don ima­ju pro­ble­ma s te-

“Imao je Ban­dić li­je­pog vre­me­na promijeniti ime Tr­gu mar­ša­la Ti­ta pa nije. Re­fe­ren­dum da bi sku­pio ve­ći­nu u Skup­šti­ni mu ne treba... U zad­njem man­da­tu treba bi­ti fra­jer, a ne tr­go­vac”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.