Sat od 2,5 mi­li­ju­na ku­na zna ra­di­ti sa­mo je­dan urar

Luk­suz­ni sa­to­vi iz nje­mač­ke tvor­ni­ce Gla­shüt­te sti­gli su u Za­greb, a ci­je­ne su im od pet ti­su­ća do 325 ti­su­ća eura

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Pe­tra Ba­li­ja pe­tra.ba­li­ja@ve­cer­nji.net ZA­GREB

Tvor­ni­ca ko­ja je do­bi­la na­ziv po is­to­ime­nom gra­di­ću kraj Dre­sde­na no­si­telj je zna­nja i pa­te­na­ta svih ura­ra, a u njoj se sve ra­di ruč­no U svi­je­tu pos­to­ji sa­mo 25 pri­mje­ra­ka tak­vog sa­ta. Sas­to­ji se od osam ti­su­ća di­je­lo­va. Nje­go­va iz­ra­da tra­je šest mje­se­ci i ta­kav sat zna na­pra­vi­ti sa­mo je­dan urar. Ci­je­na mu je 2,5 mi­li­ju­na ku­na. Sat ko­ji su na­zva­li Gran­de Co­smo­po­li­te To­ur­bil­lon pro­tek­li je tje­dan “gos­to­vao” u za­gre­bač­koj pro­da­va­oni­ci sa­to­va Mar­li. Naj­kom­pli­ci­ra­ni­je je dje­lo pro­iziš­lo iz Gla­shüt­te Ori­gi­nal, nje­mač­ke tvor­ni­ce ko­ja sa­to­ve pro­izvo­di od 1845. go­di­ne. Ta je tvor­ni­ca no­si­telj zna­nja i pa­te­na­ta svih ura­ra u gra­di­ću Gla­shüt­teu po­red Dre­sde­na. Ka­ko bi nas­ta­vi­li tra­di­ci­ju, taj­ne vje­šti­ne pre­no­se uče­ni­ci­ma u ško­li ko­ju su os­no­va­li pri tvor­ni­ci u ko­joj se sve ra­di ruč­no, a iz­ra­đu­ju i go­to­vo sve po­treb­ne di­je­lo- ve za nas­ta­nak sa­ta. Ne­dav­no su iz­ba­ci­li na tr­ži­šte no­vu ko­lek­ci­ju luk­suz­nih sa­to­va i pred­sta­vi­li je na saj­mu u Ba­se­lu, a pro­tek­li su tje­dan naj­no­vi­je urat­ke do­vez­li i u Za­greb.

Mu­zej nje­mač­kog urar­stva

U tr­go­vi­ni Mar­li po­ka­za­li su i ka­ko nji­ho­vi sa­to­vi nas­ta­ju, no go­to­vo nit­ko ni­je mo­gao ne zas­ta­ti po­red ime­na “Gran­de”. Sve je za­ni­ma­lo is­to – za­što to to­li­ko ko­šta? - To je pra­vi pa­met­ni sat, a ci­je­na mu je to­li­ka zbog per­for­man­si. Na­prav­ljen je od pla­ti­ne - ka­zao je Wol­f­gang Lac­k­ner, re­gi­onal­ni me­na­džer iz tvor­ni­ce Gla­shüt­te Ori­gi­nal. Nje­go­va po­seb­nost, na­ime, naj­za­nim­lji­vi­ja je svjet­skim put­ni­ci­ma. Sat po­ka­zu­je vri­je­me u svih 37 vre­men­skih zo­na i s ma­lim pri­la­god­ba­ma mo­že mje­ri­ti pre­ciz­no i toč­no vri­je­me, ka­žu, dos­lov­ce za­uvi­jek. Od­nos­no, sat je ne­pok­va­riv. Ra­zvoj sa­ta tra­jao je du­lje od tri go­di­ne, a čak su če­ti­ri pa­ten­ta re­gis­tri­ra­na ti­je­kom nje­go­va nas­tan­ka. – Nje­go­va ve­li­ka i bit­na po­seb- nost je i tzv. flying to­ur­bil­lon, dio me­ha­niz­ma či­ji je cilj ot­klo­ni­ti utje­caj gra­vi­ta­cij­ske si­le na osjet­lji­ve di­je­lo­ve me­ha­niz­ma te ta­ko po­volj­no utje­če na toč­nost sa­ta. “Le­te­ći” to­ur­bil­lon je ta­ko­đer po­se­ban zbog dis­kret­nog na­či­na spa­ja­nja na me­ha­ni­zam pa iz­gle­da kao da leb­di unu­tar sa­ta – ka­že Wol­f­gang Lac­k­ner, do­da­ju­ći da je taj sat ujed­no i mu­zej­ski pri­mje­rak u mu­ze­ju nje­mač­kog urar­stva, ko­ji su otvo­ri­li 2008. go­di­ne. Mu­zej se pros­ti­re na po­vr­ši­ni od oko 1000 če­tvor­nih me­ta­ra, i u nje­mu je iz­lo­že­no oko 400 eks­po­na­ta. Iz­lo­že­ni su Gla­shüt­te­ovi džep­ni sa­to­vi, ruč­ni sa­to­vi, bu­di­li­ce pro­izve­de­ne u raz­li­či­tim pe­ri­odi­ma, na­utič­ki kro­no­me­tri, po­vi­jes­ni cer­ti­fi­ka­ti i pa­ten­ti, alat ko­ji se vi­še ne ko­ris­ti... Dio tog mu­ze­ja na­krat­ko su pre­mjes­ti­li u Vla­šku 13, gdje je iz­lož­ba sa­to­va Gla­shüt­te otvo­re­na još su­tra.

Sve u ma­lim se­ri­ja­ma

Sva­ki sat ko­ji iz­i­đe iz nji­ho­ve ma­nu­fak­tu­re ra­de u iz­nim­no ma­lim se­ri­ja­ma, od sva­kog mo­de­la diljem svijeta ima tek ne­ko­li­ko sto­ti­na pri­mje­ra­ka. Čak ni naj­pro­da­va­ni­ji mo­de­li, zbog pre­ciz­ne ruč­ne iz­ra­de, ne iz­la­ze u ve­ćim se­ri­ja­ma. Ci­je­na im je od 5000 do 325.000 eura. – Go­diš­nje pro­izve­du od šest do de­vet ti­su­ća sa­to­va. Na­čin ra­da ne omo­gu­ća­va im da ih na­pra­ve vi­še – ka­že Lu­ka Ma­ri­no­vić, vlas­nik Mar­li­ja, pr­ve ek­s­klu­ziv­ne tr­go­vi­ne sa­to­va u Hr­vat­skoj, otvo­re­ne 1969., ujed­no i tre­ća ge­ne­ra­ci­ja ko­ja nas­tav­lja obi­telj­ski po­sao. Po­sao ko­ji oči­to ima kup­ce, s ob­zi­rom na to da će za dvi­je go­di­ne obrt pros­la­vi­ti 50 go­di­na. – U Hr­vat­skoj ima ku­pa­ca za tak­ve sa­to­ve, to su uglav­nom us­pješ­ni, no ano­nim­ni pos­lov­ni lju­di, a u po­s­ljed­nje vri­je­me ku­pu­je ih i sve vi­še tu­ris­ta – ka­že Lu­ka Ma­ri­no­vić. Tko sve diljem svijeta no­si sa­to­ve Gla­shüt­te, u tvor­ni­ci ne­ra­do ot­kri­va­ju. No po­no­se se, ka­žu, što nji­hov broj­ča­nik kra­si ru­ku nje­mač­kog no­go­met­nog iz­bor­ni­ka Jo­ac­hi­ma Löwa.

U Hr­vat­skoj ima ku­pa­ca za tak­ve sa­to­ve. To su uglav­nom us­pješ­ni, no ano­nim­ni pos­lov­ni lju­di

Go­diš­nje pro­izve­du šest do de­vet ti­su­ća sa­to­va. Sva­ki mo­del u par sto­ti­na pri­mje­ra­ka

Sve se iz­ra­đu­je ruč­no Pro­tek­li je tje­dan u tr­go­vi­ni Mar­li uče­ni­ca ško­le Gla­shüt­te po­ka­za­la ko­li­ka je pre­ciz­nost po­treb­na da se iz­ra­di je­dan sat

“Pu­tu­je” u po­seb­noj ku­ti­ji Re­gi­onal­ni me­na­džer Wol­f­gang Lac­k­ner do­nio je naj­skup­lji sat ko­ji su pro­izve­li, a nji­me ru­ku­je u ru­ka­vi­ca­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.