Cr­k­va ne­ma ni dr­ža­vu ni vlast, ni po­li­ci­ju ni voj­sku – za­što on­da sme­ta?

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari -

Me­di­ji se nas­tav­lja­ju ba­vi­ti si­sač­kim bi­sku­pom Vla­dom Ko­ši­ćem i nje­go­vim jav­nim pi­smom pre­mi­je­ru An­dre­ju Plen­ko­vi­ću, a ne­ki ga ko­men­ta­to­ri bra­ne ta­ko što se po­zi­va­ju na slo­bo­du go­vo­ra i me­di­ja. I to je važ­no, ali bi­skup Ko­šić je mno­go vi­še od to­ga, to jest on ni­je pod­noš­ljiv sa­mo zbog te slo­bo­de, ne­go je mno­go zna­čaj­ni­ji. Ne­ki su li­je­vi lis­to­vi to­bo­že kon­tak­ti­ra­li s kap­tol­skim auto­ri­te­ti­ma ko­ji se ogra­đu­ju od Ko­ši­ća te tvr­de da nje­go­vo pi­smo ni­je stav Cr­k­ve, ali nig­dje ime­na i pre­zi­me­na ne­ko­ga iz cr­k­ve­ne hi­je­rar­hi­je tko bi to po­t­vr­dio. Sta­ra no­vi­nar­ska ob­ma­na. “Naš iz­vor”, “iz­vor ko­ji je že­lio os­ta­ti ano­ni­man”, “vi­so­ki duž­nos­nik” – to je naj­češ­će iz­miš­ljo­ti­na auto­ra ko­ji se tim “iz­vo­rom” slu­ži da na­ni­že svo­je op­tuž­be. Vla­do Ko­šić je bi­skup i što je na­pi­sao – na­pi­sao je kao čo­vjek Cr­k­ve, čo­vjek vje­re i po­vje­re­nja vjer­ni­ka. Ako ne­ki dru­gi bi­sku­pi mis­le kao i on a ne usu­đu­ju se to re­ći, ili ako mis­le bit­no druk­či­je a šu­te, on­da je to stvar osob­nog iz­bo­ra, oni svo­je go­vo­re na svoj na­čin. Zna­ko­vi­to je da su li­je­vi me­di­ji i no­vi­na­ri žes­to­ko na­pa­li Ko­ši­ća ko­je­mu je ko­ali­ci­ja HDZ-a i HNS-a “po­li­tič­ka pros­ti­tu­ci­ja” a Plen­ko­vi­ću odri­če pra­vo da i ubu­du­će svo­ju stran­ku na­zi­va de­mo­kr­š­ćan­skom, a des­ni su ga prin­ci­pi­jel­no bra­ni­li ili bi­li pu­no suz­dr­ž­lji­vi­ji i ob­zir­ni­ji. I ta “ko­ali­ci­ja” lje­vi­čar­skih me­di­ja i vlas­ti “obeš­čaš­će­ne” iz­ra­zi­to li­je­vo-li­be­ral­nim i bez­bož­nim part­ne­rom po­ka­zu­je da je bi­skup bio u pra­vu. A to je sa­mo nas­ta­vak “ko­ali­ci­je” iz­me­đu Plen­ko­vi­ća i lje­vi­ce ko­ja pos­to­ji od Plen­ko­vi­će­va do­la­ska na če­lo stran­ke pa on­da i Vla­de, a ko­ju on ma­ski­ra to­bož­njim po­zi­ci­oni­ra­njem HDZ-a na “des­nom cen­tru”. Bi­lo bi pu­no po­šte­ni­je da ka­že ka­ko po oče­ki­va­nji­ma Eu­rop­ske uni­je že­li HDZ uči­ni­ti što ana­ci­onal­ni­jom stran­kom, jer je na­ci­ona­li­zam na ko­ji se okom­lju­je Bruxelles opas­nost za in­te­re­se moć­nih ze­ma­lja EU, za nji­ho­ve pro­fi­te­re ko­ji su po tran­zi­cij­skim zem­lja­ma, i ne sa­mo nji­ma, po­ku­po­va­li ban­ke, te­le­ko­mu­ni­ka­cij­ske, ener­get­ske i dru­ge tvrt­ke iz ko­jih iz­vla­če go­le­me do­bi­ti a ta­ko i obo­ga­ću­ju svo­je dr­ža­ve. Hr­vat­skom pre­mi­je­ru, u Bruxel­le­su pod­mi­će­nom ugle­dom, tap­ša­njem po ra­me­ni­ma i na­gra­da­ma za slu­gans­tvo, ne pa­da na pa­met da se tim pro­fi­te­ri­ma ko­ji Hr­vat­skoj oti­ma­ju mi­li­jar­de eura pa­tri­ot­ski su­prot­sta­vi. Kad je ri­ječ o bi­sku­pu Ko­ši­ću, pa kad­što i o oš­trim is­tu­pi­ma dru­gih iz cr­k­ve­ne hi­je­rar­hi­je, ulju­ču­ju­ći ne­kad i iz­nim­no hra­brog, na­dah­nu­tog i “ra­zor­nog” kar­di­na­la Bo­za­ni­ća, uvi­jek se pi­tam za­što lje­vi­ča­ri­ma, a i ne sa­mo nji­ma, sme­ta Cr­k­va i sta­vo­vi nje­zi­nih dos­to­jans­tve­ni­ka. Jer, Cr­k­va ne vla­da dr­ža­vom, ne­ma svo­ju ni voj­sku ni po­li­ci­ju, ne­ma svo­je sa­bor­ske zas­tup­ni­ke, ne­ma baš ni­kak­ve iz­vr­š­ne vlas­ti i mo­ći. Ali ima moć ri­je­či, moć mo­ra­la, ima vjer­ni­ke, ima na­rod, i to je ono što sme­ta. Ni­je na uda­ru bi­skup Ko­šić za­to što je re­kao ne­što straš­no, ne­is­ti­ni­to, ne­pri­mje­re­no, neo­d­mje­re­no, ne­go što je na svoj na­čin re­kao is­ti­nu, ono što mno­gi mis­le. Ina­če, da je re­kao ne­is­ti­nu, da se s nje­go­vim miš­lje­njem nit­ko ne sla­že ili se sla­že bez­na­čaj­na ma­nji­na, nit­ko ga ne bi ni pri­mi­je­tio. I nig­dje u op­tuž­ba­ma pro­tiv si­sač­kog bi­sku­pa ne­će­te pro­na­ći uvjer­lji­vo po­bi­ja­nje nje­go­vih ar­gu­me­na­ta, ne­go sa­mo di­sk­va­li­fi­ka­ci­je, eti­ke­te, srdž­bu onih ko­ji ne tra­že Ko­ši­će­vu ne­is­ti­nu ne­go su po­go­đe­ni nje­go­vom is­ti­nom. Zar su do­is­ta lje­vi­ča­ri i sam Plen­ko­vić oče­ki­va­li da nit­ko ne­će upri­je­ti pr­stom u HDZ-ovu ko­ali­ci­ju sa stran­kom ko­ja je naj­be­sram­ni­je vri­je­đa­la i vjer­ske osje­ća­je gra­đa­na, i bla­ti­la Do­mo­vin­ski rat i pred­sjed­ni­ka Tuđ­ma­na, i op­tu­ži­va­la Hr­vat­sku za agre­si­ju na BiH, i nje­zi­ne čas­ne duž­nos­ni­ke za iz­miš­lje­na ne­čas­na zlo­dje­la, i na kra­ju kra­je­va bi­la i za­sad os­ta­la re­kor­der po pra­vo­moć­nim i ne­pra­vo­moć­nim pre­su­da­ma za kri­mi­nal svo­jih čla­no­va?! To je jed­nos­tav­ni i čis­ti Orwell - kad ti net­ko pos­ta­ne sa­vez­nik, bri­šu se sva zla iz nje­go­ve proš­los­ti. Bi­skup Ko­šić ni­je dak­le ni­ka­kav nes­po­ra­zum sa stvar­noš­ću ne­go je ri­ječ o nes­po­ra­zu­mu me­di­ja i po­li­ti­ke s ra­zot­kri­va­njem te stvar­nos­ti. Lje­vi­ča­ri su u po­vi­jes­ti svo­ju op­s­toj­nost te­me­lji­li na kri­vo­tvo­re­nju is­ti­ne i či­nje­ni­ca, a što god je lje­vi­je, Plen­ko­vić je tom na­či­nu po­li­tič­ke op­s­toj­nos­ti bli­že. To će mu se kad-tad osve­ti­ti, jer će mar­kant­nost i ulju­đe­nost ko­ji­ma on još uvi­jek za­vo­di jav­nost i bi­ra­če kad-tad pres­ta­ti bi­ti dje­lo­tvor­ne. Pi­ta­li Hu­su što bi vi­še vo­lio bi­ti – li­jep ili glup. On od­go­vo­ri – glup, lje­po­ta je pro­laz­na. A pi­ta­li Plen­ko­vi­ća što bi vi­še vo­lio bi­ti – li­jep ili pa­me­tan.

Kad-tad Plen­ko­vi­ću će se ta ko­ali­ci­ja osve­ti­ti, jer će mar­kant­nost i ulju­đe­nost ko­ji­ma on još za­vo­di jav­nost i bi­ra­če kad-tad pres­ta­ti bi­ti dje­lo­tvor­ne

Bi­skup Ko­šić na uda­ru je za­to što je na svoj na­čin re­kao is­ti­nu, ono što mno­gi mis­le. Da je re­kao ne­is­ti­nu, da se s nje­go­vim miš­lje­njem nit­ko ne sla­že ili se sla­že bez­na­čaj­na ma­nji­na, nit­ko ga ne bi ni pri­mi­je­tio

Nig­dje u op­tuž­ba­ma pro­tiv bi­sku­pa Ko­ši­ća ne­će­te pro­na­ći uvjer­lji­vo po­bi­ja­nje nje­go­vih ar­gu­me­na­ta

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.