Tes­li­ne ide­je da­nas su ipak re­ali­zi­ra­ne, na­ša su stvar­nost

Ve­li­ku ide­ju be­žič­nog pri­je­no­sa ener­gi­je os­tva­rio je dru­gi, ve­li­ki hr­vat­ski znans­tve­nik – Ma­rin So­lja­čić, ali an­ti­gra­vi­ta­cij­sku le­tje­li­cu još nit­ko ni­je us­pio stvo­ri­ti

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Zo­ran Vi­tas ZAGREB

Na in­ter­net­skoj stra­ni­ci His­toryja po­ja­vio se po­pis ide­ja ko­je Tes­la ni­je us­pio re­ali­zi­ra­ti, ko­ji do­ka­zu­je da se na nje­go­vim ide­ja­ma ra­di

Sva­kog da­na, ali do­is­ta sva­kog da­na, u svjet­skim se me­di­ji­ma po­ja­vi ne­što o Ni­ko­li Tes­li. Nor­mal­no, iz­u­zet­no je te­ško pro­na­ći ne­što sa­svim no­vo, ne­što što ni­je već neg­dje objav­lje­no pa i vi­še pu­ta. Ta­ko se i na in­ter­net­skoj stra­ni­ci po­pu­lar­nog ka­bel­skog ka­na­la His­tory po­ja­vio zgo­dan pre­gled iz­u­ma ko­je vi­zi­onar, što je Tes­la pri­je sve­ga bio, ni­je ni­ka­da re­ali­zi­rao. I opet, da­le­ko je vi­še ide­ja o ko­ji­ma je Tes­la in­ten­ziv­no raz­miš­ljao, po­ne­ku od tih mis­li i pri­bi­lje­žio na pa­pir. Me­đu­tim, ka­da se po­gle­da taj po­pis, uoča­va se i još ne­što osim či­nje­ni­ce da broj­ne ide­je Ni­ko­la Tes­la ni­je re­ali­zi­rao – da­nas smo svje­do­ci to­ga da ih u stvar­nost pre­tva­ra net­ko dru­gi. Uz­mi­mo naj­gla­so­vi­ti­ju ide­ju Ni­ko­le Tes­le ko­ja ni­ka­da u stvar­nos­ti ni­je re­ali­zi­ra­na. Bežični prijenos ener­gi­je ni­je na­išao na do­volj­no strp­lje­nja kod inves­ti­to­ra.

Pre­ko oce­ana za tri sa­ta

Je­dan od naj­ve­ćih ame­rič­kih inves­ti­to­ra J. P. Mor­gan bio je vo­ljan ulo­ži­ti 150.000 do­la­ra u ide­ju da se s jed­ne toč­ke na oba­li Long Is­lan­da ša­lju po­ru­ke, te­le­fon­ski po­zi­vi i sli­ke bro­do­vi­ma u Atlant­skom oce­anu, pa čak i sve do En­gle­ske ko­ris­te­ći sa­mu Zem­lju. Me­đu­tim, od­lu­ka da se sus­tav una­pri­je­di s mo­guć­noš­ću be­žič­nog pri­je­no­sa ener­gi­je oz­na­či­lo je i kraj pro­jek­ta, J. P. Mor­gan ni­je bio pri­pra­van po­di­je­li­ti Tes­li­nu vi­zi­ju. Nor­mal­no, pos­to­ji i ona te­ori­ja pre­ma ko­joj je Tes­lin inves­ti­tor na­mjer­no boj­ko­ti­rao iz­u­mi­te­lje­vu ide­ju jer bi ta­ko ugro­zio dru­ge svo­je iz­vo­re pri­ho­da te­me­lje­ne na iz­vo­ri­ma ener­gi­je. Na kra­ju je to­ranj i ras­tav­ljen 1917. go­di­ne. Ipak, još će je­dan važ­ni znans­tve­nik iz Hr­vat­ske omo­gu­ći­ti da se Tes­li­na ide­ja os­tva­ri. Ma­rin So­lja­čić uči­nio je os­tva­ri­vim bežični prijenos ener­gi­je iako na dru­ga­či­ji na­čin od ono­ga ka­ko je to za­mis­lio Ni­ko­la Tes­la. Da­nas se i mno­ge kom­pa­ni­je ba­ve be­žič­nim pri­je­no­som ener­gi­je, nje­go­vim raz­li­či­tim va­ri­jan­ta­ma. Vol­k­swa­ge­nov elek­trič­ni Golf mo­gu­će je in­duk­cij­ski pu­ni­ti pu­tem od­go­va­ra­ju­će plat­for­me. Go­to­vo po­djed­na­ko kao prijenos ener­gi­je, Tes­lu je fas­ci­ni­ra­lo le­te­nje. Elek­trič­na nad­zvuč­na letjelica tre­ba­la je le­tje­ti 12 ki­lo­me­ta­ra iz­nad Zem­lje te ra­zvi­ja­ti br­zi­nu ko­jom bi se od New Yor­ka do Lon­do­na sti­za­lo za sa­mo tri sa­ta. Me­đu­tim, i ovaj se kon­cept te­me­ljio na be­žič­nom pri­je­no­su ener­gi­je pa je ta­ko os­tao neo­s­tva­ren. No, već su pred­stav­lje­ni kon­cep­ti kom­pa­ni­ja po­put Si­emen­sa ili Air­bu­sa, iz­ra­el­skog EVa­ti­ona. Sim­pa­tič­ni Air­bus već je oba­vio prob­ne le­to­ve sa svo­jim E-Fa­nom, dok je EVa­ti­onov avi­on na struju pri­ka­zan kao pro­to­tip na pa­ri­škoj iz­lož­bi zra­ko­plo­va. Ali, još će­mo ne­ko vri­je­me pri­če­ka­ti da elek­trič­ni avi­on bu­de i br­ži od zvu­ka, mo­gu­će i pri­lič­no du­go. Sva­ka­ko već i elek­trič­ni po­gon na uda­lje­nos­ti od 600 km ko­li­ko se na­vo­di za Air­bu­so­ve ili EVa­ti­ono­ve pro­to­ti­pe, ve­li­ko je dos­tig­nu­će ka­da zna­mo da je do­seg još naj­ve­ći pro­blem ko­ji se na­vo­di kod elek­trič­nih auto­mo­bi­la. Jed­nu dru­gu le­tje­li­cu ko­ju je osmis­lio Tes­la služ­be­no još ni­je pred­sta­vio nit­ko. Ri­ječ je o an­ti­gra­vi­ta­cij­skoj le­tje­li­ci či­je bi se kre­ta­nje te­me­lji­lo na mag­net­skom po­lju. Opi­sao je svo­ju ide­ju u The New York He­ral­du 1911. go­di­ne no na to­me je i os­ta­lo. Ne­ma do­ka­za ni­ti da je net­ko na­pra­vio smrtonosan snop, oruž­je o ko­jem se pri­če pe­ri­odič­no po­jav­lju­ju u svjet­skim me­di­ji­ma. Iako je ino­va­tor tvr­dio ka­ko je na­pra­vio funk­ci­ona­lan pro­to­tip tog oruž­ja ko­je bi is­pa­lji­va­lo sno­po­ve čes­ti­ca na ve­li­ke uda­lje­nos­ti što bi mo­glo uni­šti­ti prak­tič­no sve na svo­jem pu­tu, pa i tvr­dio ka­ko ga je i is­pro­bao, ne­ma ni­kak­vih do­ka­za da je it­ko ig­dje pri­mi­je­nio ovo oruž­je ni­ti ga po­ka­zao neg­dje u jav­nos­ti. Ni­ko­la Tes­la je već 1893. go­di­ne pa­ten­ti­rao par­ni me­ha­nič­ki os­ci­la­tor ko­ji bi vi­so­ko­frek­vent­nim vi­bri­ra­njem stva­rao ener­gi­ju. Go­di­na­ma na­kon što je pa­ten­ti­rao na­pra­vu tvr­dio je no­vi­na­ri­ma ka­ko je, po­ku­ša­va­ju­ći na­mjes­ti­ti svoj os­ci­la­tor na frek­ven­ci­ju zgra­de u ko­joj se na­la­zio nje­gov la­bo­ra­to­rij, iz­a­zvao – potres. Is­to su po­ku­ša­li na­pra­vi­ti po­pu­lar­ni Myt­h­bus­ter­si ko­ris­te­ći ipak elek­trič­nu struju umjes­to pa­re. Re­zul­tat je bio – ne­ga­ti­van, potres ni­su us­pje­li iz­a­zva­ti. Nit­ko dru­gi ni­je po­ku­šao ne­što slič­no. Oči­to an­ti­rat­no ras­po­lo­žen, Tes­la je imao još iz­u­ma na­mi­je­nje­nih obra­ni, od­nos­no od­vra­ća­nju ne­pri­ja­te­lja. Be­žič­no bi se de­to­ni­ra­li eks­plo­zi­vi smje­šte­ni na po­vr­ši­ni mora što bi iz­a­zva­lo to­li­ke va­lo­ve ko­ji bi bi­li do­volj­ni da po­to­pe ci­je­le flo­te. I zbi­lja, ame­rič­ki su za­po­vjed­ni­ci, ka­ko bi­lje­že ne­ki znans­tve­ni por­ta­li pri­je tri go­di­ne, u po­ku­ša­ji­ma uni­šte­nja ko­ralj­nih gre­be­na oko pa­ci­fič­kih oto­ka pri­mi­je­ti­li su ka­ko tak­ve de­to­na­ci­je do­is­ta iz­a­zi­va­ju tsu­na­mi­je. Da bi se stvo­rio jak tsu­na­mi, tre­ba­lo je pos­ta­vi­ti ne­ko­li­ko bom­bi s oko dva mi­li­ju­na ki­lo­gra­ma eks­plo­zi­va na uda­lje­nos­ti od osam ki­lo­me­ta­ra od oba­le. Do­volj­no da se po­to­pi manji gra­dić. Ni­je za­bi­lje­že­no da je ovo “oruž­je” ika­da i ko­ri­šte­no, ako je uop­će i pri­hva­će­no. Tes­la je ta­ko­đer vje­ro­vao ka­ko je mo­gu­će i sni­ma­ti mis­li. Ide­ja mu je si­nu­la is­to 1893. go­di­ne za ne­kog eks­pe­ri­men­ta ka­da se, ka­ko je pos­li­je go­vo­rio no­vi­na­ri­ma, uvje­rio da se kon­kre­tan pri­zor stvo­ren u mis­li­ma mora po­ja­vi­ti i na re­ti­ni, što bi se mo­glo pro­či­ta­ti od­go­va­ra­ju­ćim apa­ra­tom. Ide­ja je bi­la da se na­pra­vi umjet­na re­ti­na, od­nos­no mrež­ni­ca na ko­ju bi se pro­ji­ci­ra­la ta sli­ka kao na ka­kav ekran. Ako bi se u to­me bi­lo us­pješ­nim, go­vo­rio je Tes­la, ta­da bi na­ši umo­vi do­is­ta pos­ta­li otvo­re­nim knji­ga­ma. Ne­ma do­ka­za ni­ti da je ovaj iz­um ika­da it­ko pre­tvo­rio iz ide­je u dje­lo, naj­da­lje što se sti­glo je te­ori­ja o či­ta­nju sno­va, od­nos­no mo­žda­nih va­lo­va za vri­je­me spa­va­nja.

Ide­ja o mo­bi­te­lu iz 1901.

Mno­gi će za­bo­ra­vi­ti ka­ko je Ni­ko­la Tes­la imao još jed­nu ide­ju bez či­je bi re­ali­za­ci­je da­naš­nji ži­vot bio go­to­vo ne­za­mis­liv. Ri­ječ je o mo­bil­noj te­le­fo­ni­ji, ide­ji ko­ju je Tes­la pred­sta­vio svo­jem fi­nan­ci­je­ru J.P . Mor­ga­nu još 1901. go­di­ne. Spo­me­nu­li smo ka­ko je na sva­ki na­čin nas­to­jao os­ta­ti is­pred Gu­il­ler­ma Mar­co­ni­ja pa je ta­ko pred Mor­ga­na do­šao s tak­vom ide­jom. Kas­ni­je je u in­ter­v­juu iz 1926. go­di­ne to ova­ko opi­sao: “Ka­da se be­žič­no sa­vr­še­no us­pos­ta­vi po ci­je­loj Zem­lji, ona će se pre­tvo­ri­ti u go­le­mi mo­zak ko­ji će sve stva­ri tre­ti­ra­ti kao čes­ti­ce, od­nos­no cje­li­ne od njih sas­tav­lje­ne. Mo­ći će­mo tre­nu­tač­no me­đu­sob­no ko­mu­ni­ci­ra­ti bez ob­zi­ra na uda­lje­nost. Ne sa­mo to, kroz te­le­vi­zi­ju i te­le­fo­ni­ju mo­ći će­mo jed­ni dru­ge vi­dje­ti i ču­ti sa­vr­še­no kao da se na­la­zi­mo li­cem u li­ce, una­toč uda­lje­nos­ti­ma mje­re­ni­ma u ti­su­ća­ma ki­lo­me­ta­ra. A ins­tru­men­ti ko­ji­ma će­mo mo­ći to či­ni­ti bit će jed­nos­tav­ni u us­po­red­bi s da­naš­njim te­le­fo­nom. Mo­ći će­mo ih no­si­ti u dže­pu pr­s­lu­ka.” Ka­da zbro­ji­mo sve ove ide­je, po­go­to­vo ove ko­je su re­ali­zi­ra­ne do da­naš­njih da­na, Ni­ko­lu Tes­lu mo­že­mo sa­gle­da­ti i u jed­nom sa­svim dru­ga­či­jem svje­tlu ko­je ide da­lje od ide­je da je on mo­žda i naj­ve­ći iz­u­mi­telj u po­vi­jes­ti. I pametni te­le­fo­ni, od­nos­no prijenos po­da­ta­ka na ve­li­ke uda­lje­nos­ti, kao i bežični prijenos ener­gi­je, pa pri­mje­na elek­trič­ne ener­gi­je u pri­je­vo­zu te­me­lji su da­naš­njeg po­tro­šač­kog druš­tva. Na­pre­dak teh­no­lo­gi­je omo­gu­ću­je i re­ali­za­ci­ju Tes­li­nih ide­ja ko­je, za raz­li­ku od nje­go­va vre­me­na, vi­še ni­su vi­zi­je, ne­go su pre­to­če­ne u ne­što sa­svim upo­treb­lji­vo. Sve to zna­či da je Tes­la imao mo­žda i mno­go ve­ću ulo­gu u ra­zvo­ju druš­tva ne­go kao iz­u­mi­telj. Po­go­to­vo bu­de­mo li u ne­kom tre­nut­ku ugle­da­li an­ti­gra­vi­ta­cij­sku le­tje­li­cu ko­ja će gra­cil­no obi­la­zi­ti ku­to­ve zgra­da pri pri­je­vo­zu put­ni­ka u su­sjed­ne kvar­to­ve ili nes­ta­nu li pri­jet­nje ra­tom zbog re­ali­za­ci­je oruž­ja vi­šes­tru­ko opas­ni­jeg od atom­ske bom­be.

Sve ove ide­je do­ka­zu­ju da je Tes­la imao i ve­ću ulo­gu u ra­zvo­ju druš­tva ne­go što to mis­li­mo

Tes­la je vje­ro­vao ka­ko je mo­gu­će ‘sni­mi­ti’ mis­li, što bi na­še umo­ve či­ni­lo otvo­re­nim knji­ga­ma

RO­BERT ANIĆ/ PIXSELL

Tes­la i nje­go­vi iz­u­mi os­ta­ju vječ­na in­s­pi­ra­ci­ja – bio je ju­nak No­ći mu­ze­ja, ka­da ga je utje­lo­vio Ma­rio Pe­tre­ko­vić

Avi­on na struju I Air­bus i Si­emens, pa on­da i iz­ra­el­ski EVa­ti­on, ra­zvi­ja­ju kon­cep­te avi­ona na elek­trič­nu ener­gi­ju

Mis­li na zas­lo­nu Film Pres­tiž Tes­lu pri­ka­zu­je kao ve­li­kog vi­zi­ona­ra

An­ti­gra­vi­ta­ci­ja Kon­cept an­ti­gra­vi­ta­cij­ske le­tje­li­ce Tes­la je opi­sao još 1911. go­di­ne

Bežični prijenos stru­je Da­nas raz­li­či­te tvrt­ke ra­zvi­ja­ju tak­ve sus­ta­ve ko­ji ima­ju ma­lo slič­nos­ti s Tes­li­nim, ali su pred ko­mer­ci­ja­li­za­ci­jom

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.