Hr­vat sam, ali sve ću uči­ni­ti da je po­bi­je­dim

Još ću go­di­nu da­na bra­ni­ti, a po­tom ću ra­di­ti kao tre­ner vra­ta­ra u Pro Rec­cu...

Vecernji list - Hrvatska - - Sport - An­ton Fi­lić an­ton.fi­lic@ve­cer­nji.net

U od­lič­nim sam od­no­si­ma s igra­či­ma iz hr­vat­ske rep­ke, ne­ki od njih su mi ve­li­ki pri­ja­te­lji. No ži­vot nas je raz­dvo­jio, ka­že Go­ran Ne­ka­ko nam je čud­no gle­da­ti ga u tre­nir­ci ko­ja ni­je hr­vat­ska, ne­go ta­li­jan­ska, ali ta­kav je (sport­ski) ži­vot. Valj­da je slič­no Špa­njol­ci­ma kad Gar­ci­ju gle­da­ju s hr­vat­skom ka­pi­com na gla­vi. Go­ran Vo­la­re­vić (40) os­ta­vio je ogro­man trag u hr­vat­skom va­ter­po­lu i u na­šoj va­ter­pol­skoj re­pre­zen­ta­ci­ji, a sa­da je vra­tar pre­ko­mor­skih su­sje­da. Nas­ta­vio je za­nim­ljiv niz na­ših “azzur­ra” me­đu ko­ji­ma su bi­li bra­ća Fi­oren­ti­ni, po­tom Da­ni­jel Pre­muš, a za­ma­lo i Da­mir Bu­rić. Na po­čet­ku raz­go­vo­ra pi­ta­mo Vo­la­re­vi­ća ka­ko je doš­lo do to­ga da sta­ne na vra­ta ta­li­jan­ske re­pre­zen­ta­ci­je.

Iz­ne­na­dio ga Cam­pag­na

– Ja sam u Ita­li­ju do­šao još u lje­to 2006. go­di­ne. Naj­pri­je sam bra­nio u Ca­ta­ni­ji, po­tom u Bres­ci­ji, Sa­vo­ni, dvi­je go­di­ne u Ca­gli­ari­ju, pa u Acqu­ac­hi­ari i sad u Pro Rec­cu. Za ta­li­jan­sku re­pre­zen­ta­ci­ju de­bi­ti­rao sam 2012. kad sam oti­šao na EP u Ein­d­ho­ve­nu. I za me­ne je to bi­lo iz­ne­na­đe­nje, ali ka­da me iz­bor­nik Cam­pag­na, zbog oz­lje­de Tem­pes­ti­ja, pi­tao že­lim li se an­ga­ži­ra­ti, ni­sam dvo­jio. Po­go­to- vu za­to što sam znao da je mo­ja mi­si­ja u hr­vat­skoj re­pre­zen­ta­ci­ji okon­ča­na – objaš­nja­va Vo­la­re­vić. Da pod­sje­ti­mo, Go­ran je s Ju­gom, u ko­jem je pro­veo osam go­di­na, dva­put osvo­jio Kup pr­va­ka, za­tim Su­per­kup, pet nas­lo­va hr­vat­skog pr­va­ka i is­to to­li­ko tro­fe­ja u ku­pu. S re­pre­zen­ta­ci­jom se oki­tio europ­skim sre­brom u Kra­nju 2003. Bio je i na ši­rem Ru­di­će­vu po­pi­su za Mel­bo­ur­ne 2007. – Bio sam na pri­pre­ma­ma i ot­pao u po­s­ljed­nji tren. Pos­li­je me Ru­dić zvao na još ne­ka okup­lja­nja, ali u prin­ci­pu od 2008. vi­še ni­sam kan­di­di­rao za na­šu re­pre­zen­ta­ci­ju. Ka­ko ste do­bi­li ta­li­jan­sko dr­žav­ljans­tvo? – Moj djed po maj­ci je iz Ro­vi­nja, ro­đen je za vri­je­me Ita­li­je. Jes­te li do­sad bra­ni­li pro­tiv Hr­vat­ske? – Sa­mo na pri­pre­ma­ma u Ri­je­ci, na služ­be­nim utak­mi­ca­ma ni­sam. Dak­le, danas u po­lu­fi­na­lu za­vr­š­nog tur­ni­ra Svjet­ske li­ge u Ru­zi mo­glo bi bi­ti pr­vi put? – Da, mo­glo bi bi­ti. Vi­di­te: ja sam Hr­vat i, što se to­ga ti­če, ne­ma dvoj­bi, ali već vi­še od 10 go­di­na ži­vim u Ita­li­ji i sa­da nas­tu­pam za Ita­li­ju i nor­mal­no je da že­lim naj­bo­lje svom ti­mu. To mu do­đe kao jed­na no­va ka­ri­je­ra.

Jug me se kao klub ne sje­ti

Ov­dje u Ru­zi bra­ni­li ste po­la me­ča pro­tiv Sr­bi­je, po­tom ci­je­lu utak­mi­cu pro­tiv Ka­zah­s­ta­na. Ka­ko vam se či­ni? – Mi smo još u fa­zi pri­pre­ma i što se ti­če obra­ne i što se ti­če sve­ga os­ta­lo­ga. Mis­lim da mo­že­mo bi­ti pu­no bo­lji. Pri­lič­no ste “te­ški”, vi­dim i u Ru­zi tre­ni­ra­te dos­ta ja­ko? – Da, tre­ni­ra­mo pri­lič­no žes­to­ko, još smo u fa­zi pri­pre­ma za SP u Bu­dim­pe­šti. Me­ni se is­to či­ni da smo te­ški, da ne­ma­mo pra­vi ri­tam. Sr­bi su već po­ka­za­li da ima­ju vi­so­ki ri­tam na utak­mi­ca­ma. E, sad, je­su li oni pre­ra­no doš­li u pu­nu for­mu, to će­mo vi­dje­ti. Ka­ko gle­da­te na bu­duć­nost? – Još ću go­di­nu da­na bra­ni­ti, a po­tom ću se po­la­ko pre­ba­ci­ti u tre­ner­ske vo­de. Naj­pri­je kao tre­ner vra­ta­ra u Pro Rec­cu, a pos­li­je će­mo vi­dje­ti ka­ko će to da­lje ići. Ima­te li kon­tak­te s hr­vat­skim igra­či­ma? – U od­lič­nim smo od­no­si­ma, ne­ki od njih su mi ve­li­ki pri­ja­te­lji. Ži­vot nas je raz­dvo­jio, kon­tak­ti se ma­lo ra­zvod­ne, ali uvi­jek kad se sret­ne­mo ko­rek­t­no se poz­dra­vi­mo i po­pri­ča­mo. Sje­ti li vas se Jug ko­ji put? – Jug kao klub baš i ne, ali ju­ga­ši da. Osam li­je­pih go­di­na pro­veo sam u Ju­gu i imam pu­no pri­ja­te­lja u Du­brov­ni­ku ko­je bih ovom pri­go­dom poz­dra­vio. Baš smo os­ta­li kao jed­na fa­mi­li­ja... Ka­ko su u Pro Rec­cu do­ži­vje­li još je­dan po­raz od Ju­ga u Ku­pu pr­va­ka? – U Rec­cu je sva­ki po­raz, po­go­to­vu

Po­go­dio nas je po­raz od Ju­ga. U Rec­cu je sva­ki po­raz, po­go­to­vu u Li­gi pr­va­ka, bol­na toč­ka

u Li­gi pr­va­ka, bol­na toč­ka. I od­mah je sa­mo zbog to­ga se­zo­na oci­je­nje­na ne­us­pješ­nom. Bit će pri­lič­no igrač­kih pre­tum­ba­ci­ja, ali pro­mje­na bi bi­lo i da smo pos­ta­li europ­ski pr­va­ci. U klu­bu vi­še ne že­le igra­če na tri­bi­na­ma, že­le da svi ra­de i di­šu u is­toj mom­ča­di i za­to će bi­ti ma­nje stra­na­ca. Ugo­đaj ov­dje u Ru­zi ni­je ne­što po­seb­no za­pa­ljiv, a i vri­je­me je ne­ka­ko čud­no, oblač­no i ki­šo­vi­to? – At­mo­sfe­ra ni­je baš ljet­na. Još smo u fa­zi pri­pre­ma za SP. No mo­že­mo na sve to gle­da­ti i s po­zi­tiv­ne stra­ne: u Hr­vat­skoj i Ita­li­ji ve­li­ke su vru­ći­ne, a ov­dje ba­rem nor­mal­no di­še­mo – za­klju­čio je Vo­la­re­vić.

Vo­la­re­vić je du­go go­di­na bra­nio u Ju­gu, a sa­da je član Pro Rec­ca

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.