Glad­na zvi­jer ko­ja se zo­ve Mi Smo Nit­ko i Ni­šta ba­ci­la se na Lu­ku Mo­dri­ća

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor - Mi­lan Iv­ko­šić

Su­bo­ta 17. lip­nja Ne­ka Plen­ko­vić ka­že ne­što o re­in­te­gra­ci­ji na­ših ba­na­ka

Je­dan nas­lov ka­že “Ru­si­ma pu­na ka­pa Plen­ko­vi­ća i Hr­vat­ske zbog uple­ta­nja u ukra­jin­sku kri­zu”. Jer, na­kon Ki­je­va Plen­ko­vić je i u Za­gre­bu re­kao da Hr­vat­ska Ukra­ji­ni, ko­ja ima “pri­vre­me­no oku­pi­ra­na po­dru­čja Do­njec­ka i Lu­han­ska i ile­gal­nu anek­si­ju Kri­ma, že­li po­mo­ći... da mir­no in­te­gri­ra svoj te­ri­to­rij u us­tav­no­prav­ni po­re­dak”. Plen­ko­vić se ta­ko ju­na­či umjes­to da, ka­ko mu po­ru­ču­ju iz Mo­sk­ve, Ki­je­vu sa­vje­tu­je da dje­lu­je “u sklo­pu sku­pa mje­ra do­go­vo­re­nih u for­ma­tu Nor­man­dij­ske če­tvor­ke” i da “po­zi­va na ob­no­vu di­ja­lo­ga kroz me­ha­niz­me Kon­tak­t­ne sku­pi­ne iz Min­ska”. Do­is­ta, Plen­ko­vić bi imao što obe­ća­ti Ukra­ji­ni iz hr­vat­skih is­kus­ta­va kad bi ne­što uči­nio za re­in­te­gra­ci­ju oku­pi­ra­nih hr­vat­skih ba­na­ka u hr­vat­ski fi­nan­cij­ski sus­tav i re­in­te­gra­ci­ju oku­pi­ra­nih ve­li­kih, stra­te­ških dr­žav­nih tvrt­ki i dru­gih na­ci­onal­nih bo­gat­sta­va bud­za­što pro­da­nih stran­ci­ma u hr­vat­sko gos­po­dar­stvo. Ali bruxel­le­ski slu­gan Plen­ko­vić ima dvi­je obve­ze pre­ma EU ko­je is­pu­nja­va dvje­ma pot­pu­no raz­li­či­tim me­to­da­ma: pr­va je da se is­tr­ča­va i la­juc­ka na Ru­se za ra­čun svo­jih europ­skih gaz­da, a dru­ga je da o jed­noj te­mi šu­ti i da ni slu­čaj­no ni­čim ne na­udi europ­skim vlas­ni­ci­ma hr­vat­skih ba­na­ka i dru­gim pro­fi­te­ri­ma ko­ji iz Hr­vat­ske iz­no­se mi­li­jar­d­ske do­bi­ti u zem­lje EU či­jim se eli­ta­ma sra­mot­no uli­zu­je.

Ne­dje­lja 18. lip­nja Nit su svi us­ta­še Ja­se­no­vac, nit svi par­ti­za­ni Ble­iburg

Da NDH ni­je bi­la, ka­ko bi re­kao dr. Fra­njo Tuđ­man, sa­mo kvis­lin­ška tvo­re­vi­na, uvje­ra­va nas i Ve­čer­nja­kov pri­kaz knji­ge le­gen­dar­nog sport­skog no­vi­na­ra Zvo­ni­mi­ra Mag­di­ća “No­go­met Ne­za­vis­ne Dr­ža­ve Hr­vat­ske”. Naj­ve­ći za­ljub­lje­nik u no­go­met ko­jeg je Hr­vat­ska valj­da ikad ima­la ose­buj­nim sti­lom opi­su­je ka­ko se i ka­kav no­go­met igrao u NDH, tko je osvo­jio naj­vi­še pr­vens­ta­va, ko­ji su i kak­vi bi­li igra­či (od ko­jih će ne­ki pos­li­je za­vr­ši­ti i u Par­ti­za­nu!), ka­ko su hr­vat­ski klu­bo­vi (po­naj­vi­še slav­ni Gra­đan­ski) pro­la­zi­li u Eu­ro­pi, ko­ji su i kak­vi bi­li iz­bor­ni­ci re­pre­zen­ta­ci­je ko­ja je odi­gra­la pet­na­est me­đu­na­rod­nih utak­mi­ca... A da je NDH bi­la i nor­mal­na dr­ža­va, priz­na­va­li su i u svi­je­tu – sve utak­mi­ce re­pre­zen­ta­ci­je re­gis­tri­ra­ne su u Fi­fi, a Hr­vat­ska je bi­la nje­zi­na čla­ni­ca! Čes­to po­nav­ljam ka­ko bi tre­ba­lo za­uze­ti sta­ja­li­šte da su i NDH i So­ci­ja­lis­tič­ka Re­pu­bli­ka Hr­vat­ske bi­le na­še dr­ža­ve u ko­ji­ma se i nor­mal­no ži­vje­lo, ka­ko svi us­ta­še nisu bi­li Ja­se­no­vac kao ni svi par­ti­za­ni Ble­iburg. I Mag­di­će­va je knji­ga po­t­vr­da te is­ti­ne, i to u spor­tu ko­ji je i on­da bio, a i danas je me­đu Hr­va­ti­ma ne­us­po­re­di­vo naj­o­mi­lje­ni­ji.

Po­ne­dje­ljak 19. lip­nja Je­di­ni uvo­zi­mo mli­je­ko, a mo­gli bi­smo hra­ni­ti 20 mil. lju­di

Naj­no­vi­ji po­da­tak iz po­ljo­pri­vre­de – i da­lje ras­te uvoz mli­je­ka, do­ma­će­ga je sve ma­nje, od 2015. pro­izvod­nja je pa­la pet pos­to. U jed­noj vi­jes­ti o po­sje­tu Ni­zo­zem­skoj nas­tav­ni­ka ča­ko­več­ke Gos­po­dar­ske ško­le pi­še i ka­ko su u obi­la­sku “idi­lič­ne Ni­zo­zem­ske” vi­dje­li “ze­le­ne paš­nja­ke pu­ne kra­va”. Hr­vat­ska je je­di­na čla­ni­ca EU ko­ja uvo­zi mli­je­ko, i to po­lo­vi­cu od po­treb­ne ko­li­či­ne! Ali kad sta­rom ces­tom iz Za­gre­ba pu­tu­jem u Imot­ski, sto­ti­ne ki­lo­me­ta­ra duž obje stra­ne pro­met­ni­ce ni­šta slič­no Ni­zo­zem­skoj, na bez­broj­nim paš­nja­ci­ma ne vi­dim vi­še od pet kra­va, de­set ova­ca i po­ko­ju ko­zu! To tra­gič­no sta­nje tra­je pa­ra­le­lje no s nad­mu­dri­va­njem Štro­ma­ra, Be­lja­ka, Pe­tro­va, Plen­ko­vi­ća i os­ta­lih oko vlas­ti, oko ve­ći­ne u Sa­bo­ru i bav­lje­njem po­li­ti­ča­ra sa­mi­ma so­bom. Iz Vla­de ma­šu ap­s­trak­ci­ja­ma o ras­tu BDP-a, sma­nje­nju jav­nog du­ga i de­fi­ci­ta, dak­le o na­pret­ku dr­ža­ve dok se da­no­mi­ce objav­lju­je ka­ko gra­đa­ni u sve­mu na­za­du­ju. Sve vi­še lju­di na­pu­šta i po­ljo­pri­vre­du i Hr­vat­sku, ko­ja bi, pro­cje­nju­je se, mo­gla hra­ni­ti 20 mi­li­ju­na lju­di. Mi­nis­tar po­ljo­pri­vre­de To­lu­šić ni­je do­sad uči­nio baš ni­šta da se sma­nji uvoz hra­ne i obuz­da uvoz­ni lo­bi, bit će za­to da se ne za­mje­ri moć­nim zem­lja­ma EU ko­je nam iz­vo­ze po­lu­otrov­nu hra­nu ko­joj je rok upo­ra­be na is­te­ku.

Uto­rak 20. lip­nja Pri­je­va­ra! Sre­di­šte des­ni­ce ko­je će os­ta­ti na mar­gi­ni

Ti­tov li­jes ko­ji je pre­vo­žen iz Slo­ve­ni­je u Be­ograd, pre­ma služ­be­nim po­da­ci­ma, na za­gre­bač­kom je Glav­nom ko­lo­dvo­ru do­če­ka­lo 150.000 Za­grep­ča­na. Ti­tov pi­onir i duž­nos­nik nje­go­ve Par­ti­je u ko­mu­niz­mu Mi­lan Ban­dić ra­ču­na na te lju­de kad pred­la­že re­fe­ren­dum o pro­mje­ni na­zi­va Tr­ga mar­ša­la Ti­ta – na­mje­ra mu da se taj na­ziv za­dr­ži za­uvi­jek! Pa su u pra­vu Bru­na Esih i Zlat­ko Ha­san­be­go­vić ko­ji pi­šu pi­smo Plen­ko­vi­ću, Sti­eru i Ban­di­ću sa zah­tje­vom da Skup­šti­na gra­da “bez ote­za­nja i na pro­pi­san na­čin” iz na­zi­va tr­ga iz­ba­ci Ti­ta. Ali nisu u pra­vu kad to­me pri­da­ju pr­vo­raz­red­no na­ci­onal­no zna­če­nje. Na­ziv to­ga iz­ra­zi­to ci­vi­li­zi­ra­nog tr­ga je ne­pod­noš­ljiv (Sve­uči­li­šte, HNK, Mu­zič­ka aka­de­mi­ja, Me­š­tro­vi­ćev Zde­nac ži­vo­ta!), ali je mar­gi­na­lan. Bu­du­ći da je bav­lje­nje tak­vim te­ma­ma glav­ni sa­dr­žaj stran­ke Esih i Ha­san­be­go­vić, i oni će os­ta­ti mar­gi­nal­ni, ali će se pro­gla­ša­va­ti sre­di­štem des­ni­ce. To je pri­je­va­ra! Hr­vat­ska des­ni­ca mo­ra bi­ti eko­nom­ska, zah­ti­je­va­ti i pro­gra­mi­ra­ti vra­ća­nje fi­nan­cij­skog su­ve­re­ni­te­ta Hr­vat­ske, na­ci­ona­li­za­ci­ju ba­na­ka, Pli­ve, Ine, Hr­vat­skog te­le­ko­ma... i otvo­ri­ti sud­bin­ski su­kob s Europ­skom uni­jom i nje­zi­nim slu­ga­ma na obje stra­ne Mar­ko­va tr­ga.

Sri­je­da 21. lip­nja Ni­štav­nost nas dr­ži sku­pa i či­ni Nit­ko­lju­bi­ma

Ima­te pra­vo, Lu­ku Mo­dri­ća tre­ba uni­šti­ti! Što mu je tre­ba­lo da bu­de naj­bo­lji i naj­ve­ći i da ta­ko u na­ma raz­dra­ži zvi­jer ko­ja se zo­ve – Mi Smo Nit­ko i Ni­šta! Kad se ta uvi­jek glad­na zvi­jer ba­ci na ne­ko­ga, ne­ma mu vi­še ži­vo­ta, ni u tra­go­vi­ma. Kraj nas ko­ji se zo­ve­mo Mi Smo Nit­ko i Ni­šta, ni­šta se i nit­ko ne smi­je usu­di­ti da bu­de net­ko ili ne­što, jer to vri­je­đa naš osje­ćaj da smo ni­štav­ni. A ni­štav­nost je na­ša naj­ve­ća vri­jed­nost, ona nas dr­ži za­jed­no, či­ni od nas ve­li­ku za­jed­ni­cu, na­ci­ju, pa smo ta­ko i ve­li­ki nit­ko­lju­bi u zem­lji ko­ja se zo­ve Nit­ko i Ni­šta i ko­joj s po­no­som ži­vi­mo kao na­rod ko­ji se zo­ve Mi Smo Nit­ko i Ni­šta. I naj­ve­ća nam je opas­nost što je na na­šem te­ri­to­ri­ju ne­kak­va dr­ža­va Hr­vat­ska u ko­joj ži­ve ne­kak­vi Hr­va­ti ko­ji su, bu­da­le, krv pro­li­je­va­li da bi bi­li net­ko i ne­što. Pa on­da sla­ve svo­je pot­hva­te i ve­li­či­ne, me­đu nji­ma i Lu­ku Mo­dri­ća, ko­ji se, za­mis­li­te, drz­nuo da se pop­ne na vrh svi­je­ta i da ta­mo bu­de net­ko i ne­što. Za na nas ko­ji se zo­ve­mo Mi Smo Nit­ko i Ni­šta to je smr­to­nos­no, i naš je za­da­tak uni­šti­ti ga, jer druk­či­je ne mo­že – mi ili oni!

Če­t­vr­tak 22. lip­nja Ve­li­ki Hr­vat Ku­jun­džić i no­vac za ma­le pa­ci­jen­te

Umjes­to da hit­no na­đe no­vac – 10,5 mi­li­ju­na ku­na – za li­je­ko­ve ko­ji bi spa­si­li sed­me­ro dje­ce u Kli­ni­ci za dje­čje bo­les­ti Zagreb mi­nis­tar zdrav­s­tva Mi­lan Ku­jun­džić kao i pri­je raz­me­će se po­vi­jes­nim iz­ja­va­ma. Obe­ća­vao je spo­me­nik ba­nu Je­la­či­ću na sre­diš­njem za­gre­bač­kom tr­gu za­mi­je­ni­ti Tuđ­ma­no­vim, kad ni­je iz­a­bran za pred­sjed­ni­ka HDZ-a, Ka­ra­mar­kov tim na HTV-u bez do­ka­za je op­tu­žio za pod­mi­ći­va­nje de­le­ga­ta euri­ma, u Mos­ta­ru se ve­li­ki do­mo­ljub iz­jas­nio pro­tiv tre­ćeg, hr­vat­skog en­ti­te­ta itd. A sa­da na di­ja­log o fi­nan­ci­ra­nju zdrav­s­tva po­zi­va – “sve Hr­va­te”!!! Tre­ba­lo bi mu bar ti­su­ću go­di­na man­da­ta da taj na­um os­tva­ri. Na­rav­no, ni on ni nje­go­vi ko­le­ge mi­nis­tri ne bi se ta­ko po­na­ša­li da je ri­ječ o nji­ho­voj dje­ci, a Vla­da ima mnoš­tvo mo­guć­nos­ti da na­đe no­vac za bo­les­ne ma­li­ša­ne. Ne­ka pre­po­lo­vi no­vac iz pro­ra­ču­na za nev­la­di­ne udru­ge, ne­ka sma­nji voz­ni park i tro­še­nje nov­ca (za re­pre­zen­ta­ci­ju itd.) u svim dr­žav­nim ins­ti­tu­ci­ja­ma, ne­ka sma­nji pla­će i pov­las­ti­ce po­li­ti­ča­ri­ma i duž­nos­ni­ci­ma, i eto joj vi­še od mi­li­jar­de ku­na. Ali gra­be­ž­lji­va eli­ta uži­va u si­ro­ti­nji oko se­be pa i u ne­sret­noj sud­bi­ni obo­lje­le dje­ce od či­jih ro­di­te­lja za ra­skoš svo­jih straž­nji­ca uzi­ma po­rez, a dje­cu im pre­pu­šta smr­ti!

Pe­tak 23. lip­nja U ku­ći dje­tinj­stva osje­ćam se kao kralj

Idem u rod­ni kraj u ko­jem ću mo­žda os­ta­ti ci­je­lo lje­to. Što god sam sta­ri­ji, sve mi je ljep­še bi­ti u ro­di­telj­skoj ku­ći, ku­ći dje­tinj­stva i mla­dos­ti u ko­joj se osje­ćam kao kralj – sve­mo­ćan, ne­do­dir­ljiv, za­šti­ćen du­ho­vi­ma pre­da­ka i sro­đen sa zem­ljom iz ko­je sam po­ni­kao i bez ko­je me ne­ma. Ve­lik dio ži­vo­ta pro­veo sam da­le­ko od obi­telj­skog og­nji­šta, no va­tra ko­ja se s nje­ga po­ne­se ni­kad se ne ga­si i na nje­zi­nu pla­me­nu gri­jao sam se i gri­jem se u Za­gre­bu u ko­jem sam vi­še od po­la sto­lje­ća. U po­od­mak­lim go­di­na­ma sve se od vas uda­lja­va, i pos­lo­vi, i po­tom­ci, i pri­ja­te­lji, i neg­daš­nje stras­ti, po­roč­ne i ne­po­roč­ne, sa­mo vam je taj pla­men sve bli­ži i na sva­ko “zbo­gom” ko­je vam ka­že oko­li­na on uz­vra­ti “do­bro ju­tro”. Od sve­ga se mo­že­te ras­ta­ti osim od za­vi­ča­ja. Sa­ti­ma mo­gu do­lje sje­di­ti u dvo­ri­štu is­pod go­le­mog ora­ha, ni­šta ne ra­di­ti, ni­šta ne či­ta­ti, ni­šta ne slu­ša­ti, sa­mo se do­ti­ca­ti sa sto­lje­ći­ma ko­ja su se tu use­li­la s ro­di­te­lji­ma, dje­do­vi­ma, pra­dje­do­vi­ma... i sa­da po­či­va­ju u mo­joj du­ši i ona u nji­ma. Sa­mo se ta­ko, s be­s­mrt­nim pre­ci­ma, mo­že bi­ti u vječ­nos­ti.

Ni­štav­nost je na­ša naj­ve­ća vri­jed­nost, ona od nas či­ni ve­li­ku za­jed­ni­cu, na­ci­ju, a Mo­drić se tu ne uk­la­pa

Lu­ka Mo­drić, za­mis­li­te, drz­nuo se po­pe­ti na vrh svi­je­ta

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.