Tuđ­man je u Be­ogra­du uma­lo odustao od neo­vis­nos­ti

Ja­me­su Ba­ke­ru htio je iz­lo­ži­ti kon­cept me­ke fe­de­ra­ci­je, ali se pre­do­mis­lio u zad­nji čas

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Zar­ko.iv­ko­vic@ve­cer­nji.net Žar­ko Iv­ko­vić

Tuđ­ma­na je oso­ko­lio Ku­čan, ko­ji je Ame­ri­kan­cu re­kao da Slo­ve­ni­ja ne odus­ta­je. Pre­lo­mio je dvoj­be i od­lu­čio se za sa­svim dru­ga­či­ju pri­ču

U lip­nju 1991. Hr­vat­ska je bi­la naj­o­sam­lje­ni­ja zem­lja na svi­je­tu. Na jed­noj stra­ni sta­ja­la je ona, sa svo­jom že­ljom da pro­gla­si neo­vis­nost, a na dru­goj stra­ni ci­je­li svi­jet, s čvr­stom od­lu­kom da oču­va ju­gos­la­ven­sku fe­de­ra­ci­ju. Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve, Eu­rop­ska za­jed­ni­ca, So­vjet­ski Sa­vez..., nit­ko ni­je želio hr­vat­sku sa­mos­tal­nost, a ni sa­mos­tal­nost Slo­ve­ni­je. Svi su ne­po­ko­leb­lji­vo sta­ja­li iza je­dins­tve­ne, te­ri­to­ri­jal­no cje­lo­vi­te Ju­gos­la­vi­je jer su vje­ro­va­li da sa­mo tak­vo sta­nje stva­ri jam­či sta­bil­nost Eu­ro­pe. Ta obes­hra­bru­ju­ća spoz­na­ja ni­je bi­la je­di­na ne­vo­lja: Hr­vat­ska se is­to­dob­no su­oča­va­la s oru­ža­nom po­bu­nom sr­p­sko­ga sta­nov­niš­tva i pu­za­ju­ćom oku­pa­ci­jom, sa sve ve­ćim bro­jem mr­tvih, ra­nje­nih, prog­na­nih, sa sve ve­ćim ra­za­ra­nji­ma. Una­toč ta­ko dra­ma­tič­nim okol­nos­ti­ma, pri­pre­me za pro­gla­še­nje neo­vis­nos­ti 25. lip­nja bi­le su

Mi­nis­tar Ru­dolf svje­do­či ka­ko Tuđ­man ni­kad ni­je bio ta­ko dr­žav­nič­ki od­lu­čan kao ta­da u Be­ogra­du. Ba­ker je bio iz­ne­na­đen

u pu­nom je­ku. No ta­da pred­sjed­ni­ku Fra­nji Tuđ­ma­nu sti­že po­ziv za sas­ta­nak s ame­rič­kim dr­žav­nim taj­ni­kom Ja­me­som Ba­ke­rom. Po­lu­sat­ni raz­go­vor – ko­ji je, ka­ko će­mo vi­dje­ti, uma­lo za­us­ta­vio ko­tač hr­vat­ske po­vi­jes­ti – bio je pre­dvi­đen za pos­li­je­pod­ne 21. lip­nja u Be­ogra­du, sa­mo če­ti­ri da­na pri­je pro­gla­še­nja neo­vis­nos­ti.

Sud­bo­nos­ni pe­tak

Što se do­ga­đa­lo to­ga sud­bo­nos­nog pet­ka, opi­sao je aka­de­mik Da­vo­rin Ru­dolf u svo­joj sjaj­noj knji­zi me­mo­ara “Stva­ra­nje hr­vat­ske dr­ža­ve 1991. – mi­nis­tar­ska sje­ća­nja”. Kao mi­nis­tar vanj­skih pos­lo­va, na sas­ta­nak u Beograd pu­to­vao je za­jed­no s pred­sjed­ni­kom Tuđ­ma­nom te je o to­me mo­gao pi­sa­ti iz prve ru­ke, kao auten­tič­ni svje­dok vre­me­na. Na tu epi­zo­du u no­vi­joj hr­vat­skoj po­vi­jes­ti Ru­dolf je ba­cio po­sve no­vo svje­tlo, a taj pe­tak oz­na­čio je kao dan kad je Hr­vat­ska preš­la Ru­bi­kon. Do­sad se, na­ime, ni­je zna­lo da je Tuđ­man na taj be­ograd­ski raz­go­vor sti­gao s pri­jed­lo­gom po­li­tič­kog rje­še­nja ju­gos­la­ven­ske kri­ze u ko­je­mu hr­vat­skog pro­gla­še­nja neo­vis­nos­ti – ni­je bi­lo! No kre­ni­mo re­dom. Na sas­ta­nak s Ba­ke­rom, ko­ji je 21. lip­nja čak 12 sa­ti raz­go­va­rao s pred­stav­ni­ci­ma svih šest ju­gos­la­ven­skih re­pu­bli­ka, sa­vez­nim pre­mi­je­rom An­tom Mar­ko­vi­ćem i s pred­stav­ni­ci­ma Ko­so­va, Tuđ­man i Ru­dolf le­tje­li su pri­lič­no ne­ras­po­lo­že­ni. Za­bri­nja­va­lo ih je sta­ja­li­šte SAD-a: Sta­te De­part­ment i pred­sjed­nik Bush bi­li su za­okup­lje­ni pr­vim irač­kim ra­tom, uje­di­nje­njem Nje­mač­ke, ras­pa­dom So­vjet­skog Sa­ve­za... “U bal­kan­skom rin­gu mi ne­ma­mo svog psa!” go­vo­rio je Ba­ker. Ni­su, dak­le, ima­li za ko­ga na­vi­ja­ti. “Tuđ­man”, pi­še Ru­dolf, “ko­ji se uvi­jek do­imao zdra­vo i moć­no, kao kr­šan, ener­gi­čan i od­lu­čan čovjek, iz­gle­dao je skr­šen, uvu­čen u se­be, pri­tis­nut bri­ga­ma ko­ji­ma se ne mo­že ote­ti pa ga pra­te i glo­đu.” Tijekom le­ta Ru­dolf je pro­či­tao Tuđ­ma­no­ve te­ze pri­prem­lje­ne za nje­gov raz­go­vor s Ba­ke­rom. Ni ri­je­či o pro­gla­še­nju neo­vis­nos­ti Hr­vat­ske. Nje­go­ve os­nov­ne za­mis­li pok­la­pa­le su se s pri­jed­lo­gom Ali­je Izet­be­go­vi­ća i Ki­re Gli­go­ro­va o “me­ka­noj” asi­me­trič­noj ju­gos­la­ven­skoj fe­de­ra­ci­ji. Pro­gla­si li sa­mos­tal­nost, Hr­vat­skoj pri­je­te čak i sank­ci­je, po­vje­rio se Tuđ­man Ru­dol­fu. Vje­ro­jat­no su ga na to upo­zo­ri­li Ni­jem­ci. Sma­tra­ju­ći da je kon­cept “me­ka­ne” fe­de­ra­ci­je mu­tan i neo­s­tva­riv, Ru­dolf je Tuđ­ma­nu pred­lo­žio: “Re­kao bih Ame­ri­kan­cu što je u nas od­lu­če­no na re­fe­ren­du­mu i da je od­lu­ka o neo­vis­nos­ti ute­me­lje­na na Us­ta­vu SFRJ i Us­ta­vu SR Hr­vat­ske. Ame­ri­kan­ci su le­ga­lis­ti. Ne­će sko­či­ti na nas.” Pri­je hr­vat­skog iz­as­lans­tva, s Ba­ke­rom su raz­go­va­ra­li Slo­ven­ci Mi­lan Ku­čan i Di­mi­tri­je Ru­pel. Kad su za­vr­ši­li, Ku­čan je na br­zi­nu oba­vi­jes­tio Tuđ­ma­na ka­ko je Ame­ri­kan­cu re­kao da Slo­ve­ni­ja ne odus­ta­je od pro­gla­še­nja neo­vis­nos­ti. “Sve je tra­ja­lo de­se­tak se­kun­di”, pi­še Ru­dolf. “Za nas su to bi­li po­vi­jes­ni tre­nut­ci. Oso­ko­ljen, pred­sjed­nik Tuđ­man u se­bi je pre­lo­mio dvoj­be i nes­po­koj­stvo..., po­hra­nio je svo­je za­gre­bač­ke bi­lje­ške du­bo­ko u tor­bu i od­lu­čio se za sa­svim dru­ga­či­ju pri­ču.”

Od­rje­ši­ti Ame­ri­ka­nac

Ba­ker je u raz­go­vo­ru s Tuđ­ma­nom bio od­rje­šit: ni SAD ni dr­ža­ve EZ-a ne­će priz­na­ti jed­nos­tra­ni akt o neo­vis­nos­ti, a po­se­bi­ce je upo­zo­rio da će Hr­vat­sku i Slo­ve­ni­ju sma­tra­ti od­go­vor­ni­ma ako se do­go­di su­kob. Tuđ­man je Ame­ri­kan­cu uz­vra­tio da će Hr­vat­ska za ne­ko­li­ko da­na pro­gla­si­ti neo­vis­nost, jer ta­ko su na re­fe­ren­du­mu od­lu­či­li gra­đa­ni, ko­ji su mu da­li man­dat da tu od­lu­ku os­tva­ri i on ih ne smi­je i ne­će iz­ne­vje­ri­ti! Te tre­nut­ke Ru­dolf je ova­ko opi­sao: “Ni­ka­da tijekom na­še du­go­go­diš­nje su­rad­nje ni­je bio ta­ko dr­žav­nič­ki od­lu­čan kao u tom tre­nut­ku. Fa­na­ti­čan, os­traš­ćen, ne­po­ko­leb­ljiv. Ba­ker i nje­go­vi su­rad­ni­ci bi­li su iz­ne­na­đe­ni od­luč­noš­ću na­šeg pred­sjed­ni­ka. Nas­tao je ta­jac. Nit­ko se ni­je po­mak­nuo s mjes­ta. Pred ame­rič­kim dr­žav­nim taj­ni­kom, ko­ji je pred­stav­ljao naj­moć­ni­ju si­lu svi­je­ta, gr­mio je pred­sjed­nik jed­ne ma­le zem­lje! Po­tom je Tuđ­man nas­ta­vio smi­re­no objaš­nja­va­ti do­bro­bit na­šeg osa­mos­ta­lje­nja. (...) Na kra­ju je Ame­ri­ka­nac iz­go­vo­rio ključ­ne ri­je­či: Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve po­du­pi­ru je­dins­tvo i te­ri­to­ri­jal­nu cje­lo­vi­tost Ju­gos­la­vi­je, ali su is­to­dob­no pro­tiv upo­ra­be si­le da bi se to je­dins­tvo odr­ža­lo! Po­no­vio je i ovo: Ako se SAD mo­ra­ju od­lu­či­ti iz­me­đu de­mo­kra­ci­je i je­dins­tva Ju­gos­la­vi­je, uvi­jek će iz­a­bra­ti de­mo­kra­ci­ju!” Ba­ke­ro­ve dvo­smis­le­ne iz­ja­ve u Be­ogra­du svat­ko je ta­da pro­tu­ma­čio na svoj na­čin. Mi­lo­še­vić je, pri­mje­ri­ce, za­klju­čio da Sr­bi­ja i pro­sr­p­ska JNA na­po­kon mo­gu po­kre­nu­ti svoj pak­le­ni rat­ni stroj pro­tiv Hr­vat­ske te da ih u to­me ne­će za­us­ta­vi­ti ni SAD ni Eu­ro­pa. Ta­ko je i bi­lo. “Kad smo iz­iš­li iz dvo­ra­ne”, pi­še Ru­dolf, “mo­ja pr­va re­če­ni­ca je bi­la: ‘Gos­po­di­ne pred­sjed­ni­če, preš­li smo Ru­bi­kon!’ (...) Od­luč­nom iz­ja­vom ame­rič­ko­me mi­nis­tru o pro­gla­še­nju neo­vis­nos­ti dr­ža­ve Hr­vat­ske naj­a­vio je svo­ju po­vi­jes­nu mi­si­ju. Alea iac­ta est! Koc­ka je ba­če­na.”

Nas­tao je ta­jac. Pred pred­stav­ni­kom naj­moć­ni­je si­le gr­mio je šef jed­ne ma­le zem­lje!

Odu­šev­lje­nje u Sa­bo­ru 21. lip­nja 1991.: pro­gla­še­na je neo­vis­na i su­ve­re­na dr­ža­va Hr­vat­ska

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.