Hr­va­ti i Sr­bi odu­vi­jek su dva kla­na, dva na­ro­da

Vecernji list - Hrvatska - - Feljton - Pi­še: RENATA RAŠOVIĆ

Od­no­se iz­me­đu Sr­ba i Hr­va­ta kroz po­vi­jest ka­rak­te­ri­zi­ra­ju nes­po­ra­zu­mi, ko­ji su kat­kad bi­li ma­nje oš­tri, ali po­ne­kad su do­vo­di­li i do ra­to­va. U sva­kom slu­ča­ju, ni­kad ni­su bi­li pot­pu­no mir­ni, uvi­jek je ne­što sme­ta­lo – ka­že aka­de­mik po­vjes­ni­čar Dra­go­ljub Ži­vo­ji­no­vić. No, s ob­zi­rom na re­cent­nu proš­lost, na još ne­za­ci­je­lje­ne ra­ne iz Do­mo­vin­skog ra­ta kao po­s­lje­di­cu ve­li­ko­sr­p­ske agre­si­je, u hr­vat­skom narodu ta te­ma – je­su li Hr­va­ti i Sr­bi u pra­dav­na vre­me­na bi­li jed­no ple­me, je­su li u ove kra­je­ve sti­gli za­jed­no te je­su li se tek u po­vi­jes­nim i po­li­tič­kim okol­nos­ti­ma i uvje­ti­ma ra­zvi­li u raz­li­či­te na­ro­de – u pra­vi­lu iz­a­zi­va po­ti­caj za oz­bilj­ni­ju ana­li­zu. – Hr­va­ti ni­su po­tek­li iz Per­zi­je, vr­lo ma­lo su Sla­ve­ni i bit­no se raz­li­ku­ju od is­toč­nih su­sje­da Sr­ba, Cr­no­go­ra­ca, Gr­ka i Al­ba­na­ca, ko­ji ima­ju vi­še azij­skih, hun­skih i ta­tar­skih ge­na – tvr­di prof. dr. sc. Ivan Ju­rić, autor knji­ge “Po­dri­je­tlo Hr­va­ta – ge­ne­tič­ki do­ka­zi autoh­to­nos­ti”, ko­ji mit­sku pre­dodž­bu o do­la­sku Hr­va­ta na mo­re u 7. sto­lje­ću sma­tra po­greš­nom jer je me­đu nji­ho­vim ge­ni­ma naj­vi­še onih ko­ji po­ka­zu­ju da su autoh­to­ni sta­ro­sje­di­oci, ko­ji pre­bi­va­ju na ovim pros­to­ri­ma već ne­ko­li­ko de­se­ta­ka ti­su­ća go­di­na, još od vre­me­na pa­le­oli­ti­ka, od­nos­no sta­ri­je­ga ka­me­nog do­ba. – Du­bo­ko sam vje­ro­vao da smo neo­lit­skog po­dri­je­tla. Me­đu­tim, po­ka­za­lo se da na­ro­di neo­lit­skog po­dri­je­tla ži­ve uglav­nom is­toč­no od nas. Tih ge­na Al­ban­ci ima­ju oko 60 pos­to, Cr­no­gor­ci 50-60 pos­to, Sr­bi 33 pos­to, a mi sa­mo 15. Kod nas su os­ta­li do­mi­nant­ni sta­ro­sje­di­lač­ki pa­le­olit­ski ge­ni. Do­šao sam do za­ključ­ka da je na­ša ja­dran­ska oba­la odi­gra­la ključ­nu ulo­gu u to­me i da je u me­zo­li­ti­ku kod nas sta­nov­niš­tvo bi­lo ta­ko do­bro or­ga­ni­zi­ra­no da smo pr­vi na­rod u va­lu ko­ji je iz­ro­di­la neo­lit­ska re­vo­lu­ci­ja. Is­tog tog pa­le­oli­tič­kog po­dri­je­tla su i na­ro­di sje­ver­no od nas, dok is­toč­no od nas ži­vi neo­li­tič­ko sta­nov­niš­tvo. Raz­li­ka iz­me­đu nas i Sr­ba, ko­ji ima­ju pu­no ve­ći udio tog neo­li­tič­kog ge­no­ma, ve­li­ka je – tvr­di pro­fe­sor Ju­rić, ko­ji je do svo­jih re­zul­ta­ta do­šao na te­me­lju 188 uzo­ra­ka iz Hr­vat­ske i BiH ko­je je pos­lao u SAD na ana­li­zu.

Krat­ko su ži­vje­li za­jed­no

Na te­me­lju svih tih ana­li­za za­klju­čio je da su Hr­va­ti autoh­to­ni na­rod, a is­tra­ži­va­nja su ga na­ve­la na za­klju­čak da su autoh­to­nost i kon­ti­nu­itet os­nov­ne zna­čaj­ke svih na­la­za na ovim po­dru­čji­ma te da ne­ma ni­kak­vih do­ka­za o do­se­lja­va­nju Hr­va­ta. Pre­ma pro­fe­so­ru Ju­ri­ću, is­to su ut­vr­di­li i hr­vat­ski po­vjes­ni­ča­ri, no nji­ho­vi na­la­zi sus­tav­no su druk­či­je tu­ma­če­ni. – Do­šao sam do za­ključ­ka da su sin­te­ze bi­le druk­či­je jer su nas­ta­ja­le pod utje­ca­jem po­li­ti­ke (juž­nos­la­ven­ska ide­ja). Izvo­ri ar­he­olo­ga i po­vjes­ni­ča­ra ko­ji ni­su ima­li do­volj­no utje­ca­ja da či­ne sin­te­ze za­pra­vo ni­su u su­prot­nos­ti s ge­ne­tič­kim re­zul­ta­ti­ma – objas­nio je dr. Ju­rić. Pi­ta­te li po­li­to­lo­ga An­đel­ka Mi­lar­do­vi­ća, eks­pres­no će u pet to­ča­ka raz­lo­ži­ti za­što su Hr­va­ti i Sr­bi dva po­sve raz­li­či­ta na­ro­da. – To su dva na­ro­da ko­ji ima­ju raz­li­či­tu po­vi­jest, te­ri­to­rij, kul­tu­ru, iden­ti­tet i je­zik. Eti­mo­lo­ški, ima­mo raz­li­či­to po­ri­jek­lo na­zi­va na­ro­da. Et­no­ge­net­ski, an­tro­po­lo­ški, po­vi­jes­no, ins­ti­tu­ci­onal­no... raz­li­či­ti smo na­ro­di. Ne ži­vi­mo u is­toj dr­ža­vi ni­ti go­vo­ri­mo is­tim je­zi­kom. Je­su li Hr­va­ti i Sr­bi ika­da kroz po­vi­jest ima­li za­jed­nič­ke po­li­tič­ke ins­ti­tu­ci­je? Ni­su, a Ju­gos­la­vi­ja je dru­ga pri-

Ne­olit­skih ge­na Sr­bi ima­ju 33, Cr­no­gor­ci 50-60, a Hr­va­ti sa­mo 15 pos­to Kod Hr­va­ta su os­ta­li do­mi­nant­ni sta­ro­sje­di­lač­ki pa­le­olit­ski ge­ni Na “je­zič­noj te­ori­ji” ro­di­la se po­greš­na te­za da su Hr­va­ti i Sr­bi is­to ple­me Ni­je­dan europ­ski na­rod ni­je je­dins­tven po svo­me po­dri­je­tlu, svi su oni “ge­mi­šti”

ča. Jed­no ma­lo raz­dob­lje ži­vje­li smo za­jed­no, ali ne u Sr­bi­ji, ne­go u Ju­gos­la­vi­ji, a to što su i jed­na i dru­ga dr­ža­va bi­le ve­li­ko­sr­p­ske, to je dru­gi pro­blem. Da­nas, mi smo u Eu­rop­skoj uni­ji, pre­ma ko­joj oni mo­gu gle­da­ti sa­mo da­le­ko­zo­rom. Ima­mo svo­ju, Hr­vat­sku voj­sku, svo­ju no­vin­sku agen­ci­ju, svo­ju na­ci­onal­nu te­le­vi­zi­ju. Da smo is­ti na­ro­di, ka­ko bi to bi­lo mo­gu­će 2017. go­di­ne – pi­ta prof. dr. An­đel­ko Mi­lar­do­vić, rav­na­telj Ins­ti­tu­ta za eu­rop­ske i glo­ba­li­za­cij­ske stu­di­je. Dvoj­be ne­ma ni De­nis Jev­ge­nje­vič Ali­mov, do­cent na ka­te­dri sla­vis­ti­ke i bal­ka­no­lo­gi­je Sve­uči­li­šta u San­kt Pe­ter­bur­gu, autor ne­dav­no objav­lje­ne in­tri­gant­ne knji­ge “Et­no­ge­ne­za Hr­va­ta - for­mi­ra­nje hr­vat­ske et­no­po­li­tič­ke za­jed­ni­ce VII.-IX. sto­lje­ća”, ko­ji je ne­dav­no po­sje­tio Za­greb. – S ve­li­kom si­gur­noš­ću mo­že­mo tvr­di­ti da ni u pra­dav­na vre­me­na Hr­va­ti i Sr­bi ni­su bi­li jed­no ple­me. Oni su gra­ni­či­li jed­ni s dru­gi­ma, pro­ži­ma­li se sto­lje­ći­ma, ali ne­ma ni­kak­vih do­ka­za da su ikad bi­li ne­ko za­jed­nič­ko ple­me ili klan. Is­ti­na, iz spi­sa Kons­tan­ti­na Por­fi­ro­ge­ne­ta zna­mo da se po­ja­va Sr­ba na Bal­ka­nu pok­la­pa s do­la­skom Hr­va­ta, u vri­je­me bi­zant­skog im­pe­ra­to­ra He­rak­li­ja I. No, te­ori­ja ne­kak­ve ma­sov­ne se­obe na­ro­da vi­še ni­je ak­tu­al­na, sum­nja se da je doš­lo do ne­kak­vih ma­sov­nih mi­gra­ci­ja, ka­ko se to objaš­nja­va­lo u 19. sto­lje­ću. Po me­ni, glav­nu ulo­gu u ta vre­me­na igra­li su so­ci­jal­no-po­li­tič­ki pro­ce­si i mo­ti­vi. Upra­vo za­to mo­že­mo go­vo­ri­ti o slič­nos­ti u nas­tan­ku na­ro­da i ra­nih sred­njo­vje­kov­nih dr­ža­va Hr­va­ta i Sr­ba, ali et­no­ge­ne­za tih dva­ju na­ro­da je raz­li­či­ta. No, ka­ko je sla­ven­ski je­zik bio ra­ši­ren u vri­je­me Avar­skog ka­ga­na­ta i to već u 6.-7. sto­lje­ću, taj se je­zik pu­tem eli­te po­čeo ko­ris­ti­ti i u sred­njo­vje­kov­noj Hr­vat­skoj kao i sr­p­skoj dr­ža­vi. I to što su ta dva je­zi­ka slič­na ni­je ni­kak­vo ču­do – iz­ja­vio je Ali­mov za Ju­tar­nji list. – Te­za o na­vod­noj po­ve­za­nos­ti Hr­va­ta i Sr­ba po­tje­če uglav­nom iz 19. sto­lje­ća, kad se for­mi­ra­ju mo­der­ne na­ci­je. Pre­ma te­ori­ja­ma iz prve po­lo­vi­ce 19. sto­lje­ća, kao glav­ni te­melj za for­mi­ra­nje na­ci­je sma­trao se je­zik. To je tzv. nje­mač­ka kon­cep­ci­ja na­ci­je. Sma­tra­lo se da ako na ne­kom te­ri­to­ri­ju pos­to­je slič­ni di­ja­lek­ti i je­zi­ci, on­da se ra­di o jed­nom, od­nos­no is­tom narodu. Upra­vo na toj “je­zič­noj te­ori­ji” ro­di­la se po­greš­na te­za da su Hr­va­ti i Sr­bi is­to ple­me i da su ne­kad bi­li is­ti na­rod...

Klo­now­ski: Svi u BiH su is­ti

In­te­lek­tu­al­ci 19. sto­lje­ća, još je ka­zao, na raz­ne su na­či­ne vi­dje­li kon­tu­re svo­jih na­ci­ja, stva­ra­ju­ći ti­me raz­li­či­te na­ci­onal­ne pro­jek­te na je­zič­noj os­no­vi. Zbog slič­nos­ti hr­vat­skog i sr­p­skog je­zi­ka, nji­ma se či­ni­lo da su Hr­va­ti i Sr­bi je­dan na­rod, što je ta­ko­đer re­zul­ti­ra­lo u nas­tan­ku od­go­va­ra­ju­ćih na­ci­onal­nih pro­je­ka­ta po­put onog ju­gos­la­ven­skog. No, taj je­zič­ni pris­tup bio je sa­vr­še­no ne­adek­va­tan po­vi­jes­noj stvar­nos­ti jer je bio u su­prot­nos­ti sa svim pret­hod­nim ra­zvo­jem Hr­va­ta i Sr­ba i nji­ho­vih iden­ti­te­ta. U po­tra­zi za još ne­kim znans­tve­nim či­nje­ni­ca­ma, kon­tak­ti­ra­li smo i dr. sc. Emi­la Her­ša­ka, pro­fe­so­ra na ka­te­dri za an­tro­po­lo­gi­ju Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Za­gre­bu. – Ako mis­li­mo o ge­net­skoj ve­zi, tj. da svi ima­ju is­to po­dri­je­tlo, on­da je sa­svim jas­no da Hr­va­ti i Sr­bi ni­su is­ti po po­dri­je­tlu, ali tu tre­ba opet is­tak­nu­ti da ni­je­dan europ­ski na­rod ni­je je­dins­tven po po­dri­je­tlu. Go­to­vo svi europ­ski na­ro­di su “ge­mišt” po po­dri­je­tlu. I što se ti­če po­ve­za­nos­ti, tre­ba uze­ti u ob­zir da su i lju­di kaj­kav­skog je­zič­nog po­dri­je­tla, po­put Kr­le­že, kul­tur­no bli­ski i Slo­ven­ci­ma, pa is­to ili vi­še ne­go što su bli­ski Sr­bi­ma. Raz­li­či­ta od sr­p­skog je­zi­ka je ta­ko­đer ča­kav­šti­na, sta­ra što­kav­či­na, ali i no­va što­kav­či­na ni­je is­to kao i sr­p­ski je­zik, i oso­bi­to je raz­li­či­ta od juž­no­sr­p­skog je­zi­ka, ko­ji je bli­zak bu­gar­skom i ma­ke­don­skom. Ri­ječ je o raz­nim li­ni­ja­ma, ko­je ni­su sve ujed­na­če­ne. I to, za­jed­no s ge­net­skom va­ri­ja­ci­jom mo­že se uze­ti u ob­zir kao fak­tor raz­li­či­tos­ti – ka­zao je do­cent Her­šak, ko­ji je u du­go­go­diš­njoj ka­ri­je­ri znans­tve­ni­ka obja­vio ci­je­li niz ra­do­va o raz­li­či­tim an­tro­po­lo­škim, (so­cio)po­vi­jes­nim i lin­gvis­tič­kim as­pek­ti­ma mi­gra­ci­je i et­nič­nos­ti. Ali raz­li­či­tost po po­dri­je­tlu, po iden­ti­te­tu i slič­no, ne zna­či da ne mo­ra­mo po­ku­ša­ti ko­nač­no nad­v­la­da­ti na­še su­ko­be, i us­pos­ta­vi­ti nor­mal­ne od­no­se, ko­ji bi bi­li ko­ris­ni i jed­ni­ma i dru­gi­ma. Pa­ra­dok­sal­no, su­ko­be iz­me­đu Hr­va­ta i Sr­ba iz­a­zva­le su aus­tro-ugar­ske si­le. Pre­ma jed­noj te­zi, rad “Na­čer­ta­ni­je”, ko­ji je 1844. na­pi­sao sr­p­ski knji­žev­nik i po­li­ti­čar Ili­ja Ga­ra­ša­nin, nas­tao je pod utje­ca­jem za­pad­nja­ka, ko­ji su po­ti­ca­li taj su­kob s Ru­si­jom, i na­vod­no je i Aus­tri­ja po­tak­nu­la rat Sr­bi­je s Bu­gar­skom. I ra­zu­mi­je se, Aus­tro-Ugar­ska je sp­rje­ča­va­la spa­ja­nje Dal­ma­ci­je s Hr­vat­skom i poslije ta­ko­đer Bos­ne s Hr­vat­skom (u vre­me­nu ka­da su mno­gi mus­li­ma­ni se­be sma­tra­li Hr­va­ti­ma). I zna­mo da su ne­ki ključ­ni su­ko­bi iz­me­đu Hr­va­ta i Sr­ba nas­ta­li ka­da je Hr­vat­ska bi­la pod upra­vom Khu­en-Héder­váryja. Dak­le, vanj­ski fak­to­ri utje­ca­li su na ra­zvoj su­ko­ba iz­me­đu Hr­va­ta i Sr­ba ili Sr­ba i Hr­va­ta, i mo­že se po­mis­li­ti da su i za vri­je­me po­s­ljed­nje­ga ra­ta vanj­ski fak­to­ri na to dje­lo­va­li – za­klju­čio je dr. sc. Emil Her­šak. No, da ras­pra­va na ovu te­mu ni­po­što ni­je za­klju­če­na, pa ni u znans­tve­noj za­jed­ni­ci, po­ka­zu­je i pri­mjer dr. El­vi­re Klo­now­ski, an­tro­po­lo­ške fo­ren­zi­čar­ke ro­đe­ne u Polj­skoj, ko­ja već go­di­na­ma ži­vi u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni, ko­ja je na svoj na­čin struč­no objas­ni­la poj­mo­ve iden­ti­te­ta. – Su­sre­ću­ći se u svom pos­lu sva­kod­nev­no s po­s­mrt­nim os­ta­ci­ma žr­ta­va iz ne­dav­nih ra­to­va na Bal­ka­nu, za­klju­či­la sam mnogo to­ga o lju­di­ma s ovih pros­to­ra. Svi lju­di ko­ji ži­ve u BiH su is­ti, ne­ma ni naj­ma­nje raz­li­ke. Kos­ti Hr­va­ta i Sr­ba (pa i Boš­nja­ka) su iden­tič­ne. Uos­ta­lom, čovjek iz Ari­zo­ne ni­kad za se­be ne ka­že da je Ari­zo­nac, već Ame­ri­ka­nac – po­en­ti­ra­la je dr. Klo­now­ski, pa po­nov­no ras­pam­sa­la va­tru jed­ne žus­tre di­sku­si­je ko­ja na ovim pros­to­ri­ma ti­nja valj­da od do­se­lja­va­nja dva­ju na­ro­da.

Ma­ga­zin Hr­va­ti i Sr­bi na ki­os­ci­ma se mo­že ku­pi­ti za 25 ku­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.