ko­lo­ni­ja

Bez ra­di­kal­nog za­okre­ta os­tat će­mo teh­no

Vecernji list - Hrvatska - - Smart - Pi­še: Ta­nja Ivan­čić

Kao što smo ne­ka­da gra­di­li auto­ces­te, sa­da je vi­še ne­go ika­da pri­je važ­no okre­nu­ti se iz­grad­nji znans­tve­no­obra­zov­nog sus­ta­va, sma­tra prof. dr. sc. Bo­jan Jer­bić S ro­bo­ti­ča­rom prof. dr. sc. Bo­ja­nom Jer­bi­ćem, pro­fe­so­rom na Fa­kul­te­tu stro­jar­stva i bro­do­grad­nje, raz­go­va­ra­li smo o iz­a­zo­vi­ma če­t­vr­te in­dus­trij­ske re­vo­lu­ci­je.

Ro­bo­ti­ka je već odi­gra­la ključ­nu ulo­gu ti­je­kom pret­hod­ne in­dus­trij­ske re­vo­lu­ci­je, a sa­da pa­met­ni stro­je­vi vo­de glav­nu ri­ječ u no­voj, če­t­vr­toj re­vo­lu­ci­ji.

Pret­hod­nu in­dus­trij­sku re­vo­lu­ci­ju odre­di­la je ra­ču­nal­na teh­no­lo­gi­ja u smis­lu uprav­ljač­ke po­dr­ške ko­ja je omo­gu­ći­la ma­sov­nu auto­ma­ti­za­ci­ju pro­izvod­nje. Ro­bo­ti su pri to­me odi­gra­li pre­sud­nu ulo­gu, po­gla­vi­to u auto­mo­bil­skoj i elek­tro­nič­koj in­dus­tri­ji, is­ti­sku­ju­ći lju­de na pro­izvod­nim li­ni­ja­ma. No pri­do­ni­je­li su i sma­nje­nju tro­ško­va pro­izvod­nje, po­bolj­ša­nju kva­li­te­te pro­izvo­da i uvje­ta ra­da, ali i sma­nje­nju ra­si­pa­nja re­sur­sa. Če­t­vr­ta in­dus­trij­ska re­vo­lu­ci­ja nas­ta­je kao svo­je­vr­s­ni lo­gi­čan znans­tve­no-teh­no­lo­ški kon­ti­nu­itet ko­ji je ubr­zan pod utje­ca­jem di­gi­tal­ne re­vo­lu­ci­je ko­ja uzi­ma za­mah još od sre­di­ne proš­log sto­lje­ća, a kul­mi­na­ci­ju do­živ­lja­va za­hva­lju­ju­ći glo­bal­nom umre­ža­va­nju. Da­naš­nja br­zi­na nas­ta­ja­nja ino­va­ci­ja eks­po­nen­ci­jal­na je u us­po­red­bi s pri­jaš­njim sko­ro li­ne­ar­nim ra­zvoj­nim tren­do­vi­ma.

Ko­je su za­pra­vo glav­ne zna­čaj­ke in­dus­tri­je 4.0?

Ka­rak­te­ri­zi­ra je, pri­je sve­ga, spa­ja­nje teh­no­lo­gi­ja te bri­sa­nje gra­ni­ca iz­me­đu fi­zič­kih, di­gi­tal­nih i bi­olo­ških do­me­na. Što ujed­no zna­či pre­tvor­bu di­gi­tal­ne teh­no­lo­gi­je iz vir­tu­al­ne u fi­zič­ku teh­no­lo­gi­ju. Slje­de­ća važ­na zna­čaj­ka ra­zvoj je kog­ni­tiv­nih stro­je­va ko­ji pos­ta­ju auto­nom­ni sus­ta­vi spo­sob­ni sa­mos­tal­no do­no­si­ti od­lu­ke, ali i sa­mos­tal­no uči­ti. Tak­ve stro­je­ve zo­ve­mo ro­bo­ti­ma tre­će ge­ne­ra­ci­je. Ro­bo­ti se ta­ko pre­tva­ra­ju u sve­pri­sut­ne po­ma­ga­če za po­bolj­ša­nje kva­li­te­te ži­vo­ta na mjes­ti­ma gdje ih ni­ka­da ni­smo za­miš­lja­li po­put bol­ni­ca, do­mo­va .. Uz ro­bo­ti­ku i umjet­nu in­te­li­gen­ci­ju tu su još adi­tiv­ne teh­no­lo­gi­je (3D ti­ska­nje), bi­oteh­no­lo­gi­ja, ge­ne­ti­ka, na­no­teh­no­lo­gi­ja i kvant­no ra­ču­nar­stvo. Po­ja­va in­te­li­gent­nih ro­bo­ta pred­stav­lja pot­pu­no no­vo is­kus­tvo i iz­a­zov za cje­lo­kup­no ljud­sko druš­tvo. Znans­tve­ni­ci se bez raz­li­ke sla­žu ka­ko će pro­mje­ne ko­je nas oče­ku­ju u svo­joj ve­li­či­ni, op­se­gu i slo­že­nos­ti bi­ti snaž­ni­je od sve­ga ono­ga što je čo­vje­čans­tvo do­ži­vje­lo pri­je.

Ka­da se go­vo­ri o ro­bo­ti­ma i auto­ma­ti­za­ci­ji, pr­va aso­ci­ja­ci­ja uz njih je gu­bi­tak rad­nih mjes­ta, ko­li­ko je to oprav­da­na te­za?

Ne­upit­na je či­nje­ni­ca ka­ko znans­tve­no-teh­no­lo­ški ra­zvoj mi­je­nja tr­ži­šte ra­da. Po­s­ljed­njih 50 go­di­na broj lju­di ko­ji ra­de u pro­izvod­nji, ad­mi­nis­tra­ci­ji i po­ljo­pri­vre­di zna­čaj­no je sma­njen. In­fil­tra­ci­jom no­vih teh­no­lo­gi­ja, po­gla­vi­to ra­ču­nal­nih i ro­bot­skih, zna­čaj­no će se sma­nji­va­ti po­tre­ba za ljud­skim fi­zič­kim ra­dom. Sve ljud­ske dje­lat­nos­ti ko­je uklju­ču­ju ne­ki oblik ru­ti­ne, eks­pert­nost ili struč­nost te­me­lje­nu na obras­ci­ma bit će za­mi­je­nje­ne pa­met­nim stro­je­vi­ma. Mo­ra se priz­na­ti, svi mi bez ob­zi­ra na obra­zo­va­nje i vr­stu pos­la, sva­kod­nev­no sli­je­di­mo odre­đe­ne obras­ce i vr­lo ogra­ni­če­no ko­ris­ti­mo pra­vu in­te­li­gen­ci­ju.

Ko­ja će to on­da os­ta­ti za­ni­ma­nja ili bi­ti pra­va za­ni­ma­nja bu­duć­nos­ti?

Pre­ma po­da­ci­ma Svjet­skog eko­nom­skog fo­ru­ma iz 2016., za­ni­ma­nja bu­duć­nos­ti bit će pr­vens­tve­no po­ve­za­na sa STEM po­dru­čji­ma, ali i svim onim pos­lo­vi­ma ko­ji tra­že kre­ativ­no obli­ko­va­nje ide­ja kom­ple­men­tar­no ljud­skoj kul­tu­ri, za­tim svi oni pos­lo­vi ko­ji zah­ti­je­va­ju so­ci­jal­ni kon­takt, od­nos­no iz­vjes­no psi­ho­lo­ško pro­fi­li­ra­nje (od­goj, pro­da­ja, psi­ho­lo­ška po­moć, itd.). Dak­le, ne tre­ba se bo­ja­ti za bu­duć­nost onih ko­ji ne­ma­ju smis­la za ma­te­ma­ti­ku i teh­ni­ku, jer će po­seb­no kroz in­ter­dis­ci­pli­nar­ne i ho­lis­tič­ke pris­tu­pe mo­der­ne zna­nos­ti hu­ma­nis­tič­ke dis­ci­pli­ne bi­ti jed­na­ko važ­ne. Pro­ble­mi se me­đu­tim jav­lja­ju kao po­s­lje­di­ca pri­rod­ne tro­mos­ti sva­kog druš­tva te gu­bi­tak rad­nih mjes­ta ne­do­volj­nom br­zi­nom na­do­mje­šta­ju no­va.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.