Spri­je­čio pre­ime­no­va­nje 1997.

Tuđ­man je 1997. od­bio Bu­di­ši­nu ini­ci­ja­ti­vu o pre­ime­no­va­nju Ti­to­va tr­ga

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Iva Pu­ljić-Še­go ZAGREB

Pot­pu­no raz­li­či­ti po­gle­di na po­vi­jes­nu ulo­gu, ali i kva­li­fi­ka­ci­ju Ti­ta bi­li su oni Fra­nje Tuđ­ma­na i To­mis­la­va Ka­ra­mar­ka

Dug je bio put HDZ-a do od­lu­ke da po­dr­že po­s­mrt­nu “euta­na­zi­ju” Jo­si­pa Bro­za Ti­ta sa za­gre­bač­kog tr­ga. Pot­pu­no raz­li­či­ti po­gle­di na po­vi­jes­nu ulo­gu, ali i kva­li­fi­ka­ci­ju Ti­ta bi­li su oni Fra­nje Tuđ­ma­na, pr­vog pred­sjed­ni­ka RH i ute­me­lji­te­lja HDZ-a, i biv­šeg še­fa HDZ-a To­mis­la­va Ka­ra­mar­ka. Njih dvo­ji­ca naj­bo­lje opi­su­ju pot­pu­no su­prot­ne po­gle­de HDZ-a na biv­šeg ko­mu­nis­tič­kog vo­đu. Tuđ­man je još 1997. spri­je­čio ini­ci­ja­ti­vu ko­ju je u za­gre­bač­koj Skup­šti­ni bio pred­lo­žio Dra­žen Bu­di­ša, ta­da šef HSLS-a, o pre­ime­no­va­nju Ti­to­va tr­ga, dok je Ka­ra­mar­kov po­li­tič­ki pad za­po­čeo na­kon, sa­da već zna­me­ni­tog, in­ter­v­jua Glo­bu­su u ko­jem je naj­a­vio svo­je­vr­s­nu lus­tra­ci­ju, od­nos­no pro­mje­nu druš­tve­ne kli­me i pro­gon “ko­mu­nis­tič­kog zlo­čin­ca” sa svih uli­ca i tr­go­va u Hr­vat­skoj. Ide­olo­ška na­bi­je­nost po­li­tič­ki je ko­šta­la Ka­ra­mar­ka, dok se no­vom še­fu HDZ-a An­dre­ju Plen­ko­vi­ću, ko­ji se go­to­vo pot­pu­no klo­ni ide­olo­ških te­ma, uk­la­nja­nje Ti­ta sa za­gre­bač­kog tr­ga do­go­di­lo go­to­vo pa slu­čaj­no. Kre­ni­mo re­dom. Tuđ­man je o Titu go­vo­rio kao “o jed­nom od naj­ve­ćih dr­žav­ni­ka Eu­ro­pe na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta. Kao ko­mu­nis­tu i mar­k­sis­tu, ali ve­oma prag­ma­tič­nom po­li­ti­ča­ru. Kao čo­vje­ku ko­ji je že­lio os­tva­ri­ti rav­no­prav­nost hr­vat­skog na­ro­da u ok­vi­ru Ju­gos­la­vi­je i ko­ji je an­ti­fa­šis­tič­kim po­kre­tom do­veo hr­vat­ski na­rod na stra­nu po­bjed­nič­kih si­la an­ti­fa­šis­tič­ke ko­ali­ci­je. Što je on­da omo­gu­ći­lo stva­ra­nje Fe­de­ral­ne Dr­ža­ve Hr­vat­ske te prav­nu os­no­vu za nas­ta­nak sa­mos­tal­ne hr­vat­ske dr­ža­ve.” Osim po­vi­jes­ne per­s­pek­ti­ve, Tuđ­ma­nov stav o Titu po­treb­no je sa­gle­da­ti i iz nje­go­va osob­nog is­kus­tva jer je Tuđ­ma­na upra­vo Ti­to, na za­go­vor Mi­ros­la­va Kr­le­že, spa­sio od pro­go­na i 20-go­diš­njeg za­tvo­ra ka­da ga je ko­mu­nis­tič­ki re­žim htio osu­di­ti zbog špi­ju­na­že na­kon slo­ma hr­vat­skog pro­lje­ća. Tuđ­ma­nu ne pa­ko­va­ti, us­t­vr­dio je ta­da Ti­to. Ka­ra­mar­ko je u Titu vi­dio ko­mu­nis­tič­kog dik­ta­to­ra i zlo­čin­ca, in­zis­ti­rao je na osu­di ko­mu­nis­tič­kih zlo­či­na, za­zi­vao je je­dan oblik lus­tra­ci­je, ali u svom man­da­tu ni­je us­pio eli­mi­ni­ra­ti Ti­ta. Svo­je­vr­s­nu pr­vu plju­sku u obra­ču­nu s Ti­tom i nas­li­je­đem ko­mu­niz­ma “opa­li­la” je pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić ka­da je u ožuj­ku 2015. iz­ba­ci­la Ti­to­vu bis­tu s Pan­tov­ča­ka i pos­la­la ga u ro­po­tar­ni­cu po­vi­jes­ti – Mu­zej Za­gor­ja. Ka­da se mje­sec ra­ni­je otvo­ri­la druš­tve­na ras­pra­va tre­ba li Ti­ta uk­lo­ni­ti s Pan­tov­ča­ka, Ve­čer­nji list za­tra­žio je ko­men­tar An­ki­ce Tuđ­man, Tuđ­ma­no­ve udo­vi­ce, ko­ja je pre­pri­ča­la da je po­koj­ni pred­sjed­nik svo­jim su­rad­ni­ci­ma, ka­da su mu su­ge­ri­ra­li da mak­ne Ti­to­vu bis­tu, re­kao: “Ne­ka os­ta­ne.” HDZ u vri­je­me Ive Sa­na­de­ra ni­je se ba­vio Ti­tom, već europ­skim pu­tem ko­ji je po­dra­zu­mi­je­vao Sa­na­de­ro­vo ru­še­nje spo­me­ni­ka Ju­ri Fran­ce­ti­ću, nje­gov zna­me­ni­ti “Hris­tos se ro­di”, ali i de­tuđ­ma­ni­za­ci­ju HDZ-a, kao i ko­rup­ci­ju zbog ko­je mu se da­nas su­di. Ja­dran­ka Ko­sor na­kon Sa­na­de­ra vra­ća­la je HDZ Tuđ­ma­nu, dok Plen­ko­vić ni­je bla­go­nak­lo­no gle­dao na ini­ci­ja­ti­vu za­gre­bač­kog HDZ-a i An­dri­je Mi­ku­li­ća ka­da su u stu­de­nom la­ni za­tra­ži­li pre­ime­no­va­nje Ti­to­va tr­ga, što je ta­da od­bio gra­do­na­čel­nik Ban­dić. Ka­da je uk­la­nja­nje Ti­ta pos­tao uvjet Bru­ne Esih i Zlat­ka Ha­san­be­go­vi­ća za ve­ći­nu u Skup­šti­ni, HDZ kao Ban­di­ćev part­ner ni­je imao dru­ge ne­go to po­dr­ža­ti jer je Mi­ku­lić to već ra­ni­je tra­žio. Da Ban­di­ću ni­je ne­dos­ta­ja­lo pet ru­ku ne­za­vis­ne Esih, HDZ ne bi kao uvjet za do­go­vor o ve­ći­ni pos­tav­ljao eli­mi­na­ci­ju Ti­ta.

Plen­ko­vić la­ni ni­je bla­go­nak­lo­no gle­dao na ide­ju HDZ-a Za­gre­ba za pre­ime­no­va­nje tr­ga

Tuđ­ma­na je upra­vo Ti­to, na za­go­vor Kr­le­že, spa­sio od pro­go­na i 20-go­diš­njeg za­tvo­ra ka­da ga je ko­mu­nis­tič­ki re­žim htio osu­di­ti zbog špi­ju­na­že na­kon slo­ma hr­vat­skog pro­lje­ća Pr­vi hr­vat­ski pred­sjed­nik o Titu je go­vo­rio kao “o jed­nom od naj­ve­ćih dr­žav­ni­ka Eu­ro­pe na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta. Kao ko­mu­nis­tu i mar­k­sis­tu, ali ve­oma prag­ma­tič­nom po­li­ti­ča­ru”

J. Ko­sor je vra­ti­la HDZ Tuđ­ma­nu, Ka­ra­mar­kov po­li­tič­ki pad po­čeo je kad je naj­a­vio pro­gon Ti­ta s hr­vat­skih uli­ca

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.