Na 13 smo mjes­tu u EU sa za­šti­će­nim pro­izvo­di­ma

Vecernji list - Hrvatska - - Zagreb - Mi­ros­lav. Ku­sku­no­vic@ve­cer­nji.net

mjes­ta, pa je obi­telj Do­bo­šić, ko­ja obra­đu­je 80 hek­ta­ra zem­lje i ima dva ko­ope­ran­ta, otvo­ri­la svo­ju tr­go­vi­nu na za­gre­bač­koj tr­ž­ni­ci Ja­run, a usko­ro će otvo­ri­ti tr­go­vi­ne u Ili­ci i Vla­škoj uli­ci. Na tr­ži­šte pla­si­ra­ju čis­to bu­či­no ulje i bu­či­no ulje s do­dat­kom 20 pos­to sun­co­kre­to­vog ulja, raz­ne na­ma­ze od bu­če te braš­no od pi­ra, helj­de, zo­bi, pše­ni­ce i ku­ku­ru­za. Ivan Bra­čić, os­ni­vač i sa­vjet­nik upra­ve PIP-a, is­tak­nuo je ka­ko vri­jed­nost pče­lar­ske pro­izvod­nje kon­so­li­di­ra­no iz­no­si oko 500 mi­li­ju­na ku­na, no čak 80 pos­to do­ma­ćeg me­da za­vr­ši u si­voj zo­ni, ma­hom u pro­da­ji na kuć­nom pra­gu. Za­to bi ve­ći­na pče­la­ra mo­gla boj­ko­ti­ra­ti, ina­če, do­bru ide­ju o uvo­đe­nju na­ci­ona­le te­gli­ce za med, ko­jom bi se do­bi­lo na pre­poz­nat­lji­vos­ti i olak­ša­lo bren­di­ra­nje hr­vat­skog me­da.

Na­ci­onal­na te­gli­ca

„Ne znam ho­će li ta te­gli­ca bi­ti ula­ga­nje ili tro­šak. U sva­kom slu­ča­ju, tre­ba vi­še kon­tro­li­ra­ti kva­li­te­tu me­da, a mi ni­ka­ko da iz­gra­di­mo cje­lo­vi­ti sus­tav. Po­treb­na je vi­ša ra­zi­na do­da­ne vri­jed­nos­ti, med bi tre­bao bi­ti sa­mo te­melj. Mi­nis­tar­stvo zdrav­s­tva je za­du­že­no za pče­li­nje pro­izvo­de vi­še vri­jed­nos­ti, no lo­še ko­mu­ni­ci­ra s mi­nis­tar­stvom po­ljo­pri­vre­de. Re­ci­mo SAD po­ti­ču dr­ža­nje pče­la, a ne pro­izvod­nju me­da! Ima­mo kri­ve mje­re po­ti­ca­ja i za­ne­ma­ri­li smo pro­po­lis, ma­tič­nu mli­ječ, vo­sak. Bez sus­tav­ne po­li­ti­ke po­ti­ca­ji su ba­ca­nje nov­ca u bu­nar. Ni­kad se ne zna tko je za što nad­le­žan i stal­no se mi­je­nja­ju rje­še­nja, do­ne­dav­na su to bi­le za­dru­ge a sa­da ima­mo pro­izvod­ne or­ga­ni­za­ci­je.Do­sad je mi­nis­tar­stvo po­ljo­pri­vre­de po­ti­ca­lo uvoz me­da. Mi smo 90-tih go­di­na bi­li zem­lja uvoz­ni­ca me­da. Pro­izvo­di­li smo 1200 to­na, sa 65.000 pče­li­njih za­jed­ni­ca i ima­li smo oko 6500 pče­la­ra. Da­nas ima­mo oko 600.000 pče­li­njih za­jed­ni­ca, a po mo­joj pro­cje­ni je oko 15.000 pče­la­ra, a u pro­izvod­nji smo sti­glo do ne­kih 12.000 to­na. Pu­no lju­di u pče­la­ri­ma jer su os­ta­li bez pos­la“, re­kao je Bra­čić. Na­po­me­nuo je i ka­ko u Hr­vat­skoj ne­ma ni­ti jed­nog la­bo­ra­to­ri­ja ko­ji ima po­uz­da­ne re­zul­ta­te. Me­to­de su im ne­ujed­na­če­ne kod te­melj­nih pa­ra­me­ta­ra, pa ta­ko je­dan pro­izvod u jed­nom la­bo­ra­to­ri­ju mo­že bi­ti pro­gla­šen is­pra­van, a u dru­gom ne­is­pra­van. A za Hr­vat­ski pče­lar­ski sa­vez (HPS) re­kao je da se „pre­tvo­rio u sin­di­kal­nu or­ga­ni­za­ci­ju, ra­zje­di­nio aka­dem­sku za­jed­ni­cu i pri­mar­nu pro­izvod­nju“. Pče­lar Mi­lan Vu­ke­lić slo­žio se da je HPS pos­tao svr­ha sa­mo­me se­bi, a sla­že se i da će bi­ti pro­ble­ma oko uvo­đe­nja uni­fi­ci­ra­ne hr­vat­ske te­gli­ce, jer će pče­la­ri umjes­to do­sa­daš­nje dvi­je, od­sad mo­ra­ti pla­ća­ti šest ku­na. „Na­še druš­tvo ni­je pre­poz­na­lo ulo­gu pče­le i opra­ši­va­nja. Ne­ka­da je ci­je­na ki­lo­gra­ma me­da bi­la kao li­tra mas­li­no­vog ulja, da­nas ni­ti iz­da­le­ka, ja pro­da­jem po 50 ku­na mak­si­mal­no. Hr­vat­ska je eko­lo­ška zo­na jer je uni­šte­na na­ša baz­na in­dus­tri­ja, no tu či­nje­ni­cu ni­smo do­volj­no iz­rek­la­mi­ra­li ia­ko bi ti­me po­di­gli ci­je­nu na­ših pro­izvo­da“, re­kao je Vu­ke­lić, ko­ope­rant us­pješ­nog po­du­zet­ni­ka Bran­ka Ro­gli­ća. Zdrav­ko Tu­šek iz Sa­vje­to­dav­ne služ­be iz­ja­vio je ka­ko ta služ­ba na te­re­nu ima 220 lju­di, „što da­je uvid u ukup­ne ka­pa­ci­te­te po­ljo­pri­vred­ne pro­izvod­nje. Oni po­ma­žu u za­šti­ti i u spe­ci­fi­ci­ra­nju pro­izvo­da. Pro­izvo­đa­či bi se sa­mi tre­ba­li udru­ži­va­ti jer se ta­ko mi­ču mu­lja­to­ri s tr­ži­šta“, re­kao je Tu­šek. Iz­nio je po­dat­ke o ak­ci­ji na­vi­ka­va­nja škol­ske dje­ce na zdra­vu hra­nu, pa se ta­ko pri­mje­ri­ce or­ga­ni­zi­ra ku­ša­nje raz­nih sor­ti ja­bu­ka i kru­ša­ka, a ra­di se i na uvo­đe­nju me­da u ško­le. „Za­do­volj­ni smo, ras­te svi­jest o zdra­voj pre­hra­ni, una­toč su­ko­bi­ma s po­je­di­nim rav­na­te­lji­ma ko­ji­ma je lak­še dje­ci po­nu­di­ti hre­nov­ke ne­go se ma­lo an­ga­ži­ra­ti oko do­pre­me zdra­ve hra­ne. Sa 15 re­gis­tri­ra­nih na­zi­va pro­izvo­da dr­ži­mo 13 mjes­to u EU što je ja­ko do­bar re­zul­tat za naj­mla­đu čla­ni­cu EU. Mi­ros­lav Ku­sku­no­vić/Agro­biz

Ko­li­ko Hr­vat­ska ima za­šti­će­nih autoh­to­nih pro­izvo­da na EU, a ko­li­ko na na­ci­onal­noj ra­zi­ni?

Do sa­da smo 15 pro­izvo­da za­šti­ti­li oz­na­ka­ma iz­vor­nos­ti ili zem­ljo­pis­nog po­dri­je­tla na ra­zi­ni EU. To zna­či da su ti pro­izvo­di za­šti­će­ni od sva­kog obli­ka zlo­po­ra­be, ne sa­mo u Hr­vat­skoj već i u EU. Po­red njih, u pos­tup­ku za­šti­te na ra­zi­ni EU, još je šest pro­izvo­da od ko­jih bih iz­dvo­jio Is­tar­sko ek­s­tra dje­vi­čan­sko mas­li­no­vo ulje i to zbog či­nje­ni­ce što tu za­šti­tu part­ner­ski pro­vo­de mas­li­na­ri iz na­še Is­tar­ske žu­pa­ni­je te di­je­la Is­tre ko­ji pri­pa­da Slo­ve­ni­ji. U pos­tup­ku za­šti­te na na­ci­onal­noj ra­zi­ni, što je pr­va ste­pe­ni­ca u pro­ce­du­ri na­la­ze se još tri pro­izvo­da: Kvargl, Va­ra­ždin­ski kli­pić i Ru­dar­ska gre­bli­ca, a za sve njih tra­ži se za­šti­ta zem­ljo­pis­nog po­dri­je­tla. In­te­res za is­ho­đe­njem oz­na­ka za­šti­te kon­ti­nu­ira­no ras­te pa za još 20-ak pro­izvo­da sku­pi­ne pro­izvo­đa­ča tre­nut­no pri­pre­ma­ju do­ku­men­ta­ci­ju.

Je li pro­ce­du­ra za­šti­te kom­pli­ci­ra­na?

Pro­ce­du­ra za­šti­te na­zi­va je zah­tjev­na bu­du­ći da obu­hva­ća pos­tu­pak ko­ji se pr­vo pro­vo­di na na­ci­onal­noj ra­zi­ni, a na­kon to­ga sli­je­di i pos­tu­pak ko­ji vo­di EK ko­mi­si­ja. Tre­ba mo­žda na­gla­si­ti ka­ko je ovaj sus­tav za­šti­te pri­je sve­ga na­mi­je­njen sku­pi­na­ma pro­izvo­đa­ča dok pro­izvo­đač po­je­di­nac mo­že iz­nim­no pod­ni­je­ti zah­tjev uz uvjet da mo­že do­ka­za­ti ka­ko je je­di­ni pro­izvo­đač pro­izvo­da či­ji na­ziv že­li za­šti­ti­ti. Pod­sje­tit ću, upra­vo tak­va iz­nim­ka ve­za­na je za naš pr­vi pro­izvod za­šti­ćen EU oz­na­kom, to je Krč­ki pr­šut ko­ji je 2015. is­ho­di­la Mes­ni­ca-mar­ket Žu­žić iz Kr­ka.

Ko­li­ko je ukup­no na EU ra­zi­ni za­šti­će­no pro­izvo­da, ko­je zem­lje ima­ju naj­vi­še?

U EU je re­gis­tri­ra­no 1400 pro­izvo­da či­ji na­zi­vi no­se oz­na­ku iz­vor­nos­ti, zem­ljo­pis­nog po­dri­je­tla ili za­jam­če­no tra­di­ci­onal­ni spe­ci­ja­li­te­ti. Naj­vi­še za­šti­će­nih pro­izvo­da, čak 293 ima Ita­li­ja sli­je­di je sa 242 Fran­cu­ska. Na tre­ćem mjes­tu je Špa­njol­ska sa 194 pro­izvo­da dok pri­mje­ri­ce, Es­to­ni­ja i Mal­ta ne­ma­ju ni­ti je­dan pro­izvod sa EU oz­na­kom za­šti­te. Hr­vat­ska sa 15 re­gis­tri­ra­nih na­zi­va pro­izvo­da za­uzi­ma 13. mjes­to što je do­is­ta us­pjeh bu­du­ći da smo naj­mla­đa čla­ni­ca, a mo­guć­nost re­gis­tra­ci­je oz­na­ka stek­li smo tek od sr­p­nja 2013. na­kon pris­tu­pa­nja u EU.

Pos­to­ji li po­da­tak o tr­žiš­noj vri­jed­nos­ti za­šti­će­nih pro­izvo­da?

Prema stu­di­ji ko­ju je EK na­ru­či­la 2012. ukup­na pro­daj­na vri­jed­nost svih europ­skih pro­izvo­da sa za­šti­će­nim na­zi­vi­ma iz­no­si­la je 54,3 mi­li­jar­de eura u 2010. go­di­ni, što je 5,7% ukup­ne pro­daj­ne vri­jed­nos­ti svih po­ljo­pri­vred­nih i pre­hram­be­nih pro­izvo­da te pro­izvo­da sek­to­ra vi­na i ja­kih al­ko­hol­nih pi­ća. Vri­jed­nost tak­vih iz­ve­ze­nih pro­izvo­da iz­no­si­la je 11,5 mi­li­jar­di eura, od­nos­no oko 15% od ukup­nog iz­vo­za pro­izvo­da pre­hram­be­ne in­dus­tri­je i in­dus­tri­je pi­ća.

Što se sve či­ni ka­ko bi se pos­tu­pak za­šti­te po­bolj­šao, pos­to­je li mo­žda pot­po­re i za tu na­mje­nu?

Med bi se usko­ro tre­ba pa­ki­ra­ti u na­ci­onal­ne stak­len­ke, ali bi pče­la­ri to mo­gli i boj­ko­ti­ra­ti Si­va zo­na u pro­da­ji me­da i bu­či­nog ulja je sve ve­ći pro­blem i kon­tro­le bi tre­ba­lo ja­ča­ti

Edu­ka­ci­ja pro­izvo­đa­ča i to u fa­zi ka­da tek raz­miš­lja­ju o pos­tup­ku po­kre­ta­nja za­šti­te naj­važ­ni­ji je de­talj go­vo­ri­mo li o po­bolj­ša­nju do­sa­daš­njih re­zul­ta­ta, ka­ko bi se pro­izvo­đa­či upoz­na­li sa svim de­ta­lji­ma i pro­ble­mi­ma s ko­ji­ma će se su­oči­ti ti­je­kom pos­tup­ka, ali i na­kon os­tva­re­ne za­šti­te. Kroz pre­da­va­nja pro­izvo­đa­če se upoz­na­je sa na­či­nom iz­ra­de Spe­ci­fi­ka­ci­je, a do­bra pri­pre­ma mo­že zna­čaj­no ubr­za­ti sam pos­tu­pak za­šti­te. Mi­nis­tar­stvo od 2015. pro­vo­di Pro­gram pot­po­ra sku­pi­na­ma pro­izvo­đa­ča za iz­ra­du spe­ci­fi­ka­ci­je.Kroz ovaj Pro­gram do sa­da je su­fi­nan­ci­ra­no 25 pro­je­ka­ta u vri­jed­nos­ti 1,34 mi­li­ju­na ku­na. Pro­gram se pro­vo­di i ove go­di­ne, osi­gu­ra­no je go­to­vo 700 ti­su­ća ku­na, a na­tje­čaj ide usko­ro. Pot­po­re po ko­ris­ni­ku iz­no­si 80% ukup­no pri­hvat­lji­vih tro­ško­va, ali ne vi­še od 75 ti­su­ća ku­na uklju­ču­ju­ći PDV. Uz to, Agen­ci­ja za pla­ća­nja obja­vi­la je u svib­nju pr­vi na­tje­čaj za mje­ru „Pot­po­re za no­vo su­dje­lo­va­nje u sus­ta­vi­ma kva­li­te­te“, a zah­tje­vi se ood­no­se od 17. sr­p­nja do 18. ruj­na 2017.

Kroz pot­po­re za iz­ra­du spe­ci­fi­ka­ci­je pro­izvo­da pro­izvo­đa­če se mo­ti­vi­ra da udru­že­ni po­kre­nu za­šti­tu u Hr­vat­skoj i EU.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.