Tra­ži se: duž­nos­nik RH ko­ji će ra­di­ti za stran­ce

U dru­gim dr­ža­va­ma za­ko­ni pa­ze da duž­nos­ni­ci ne bu­du iz­lo­že­ni be­ne­fi­ci­ja­ma ko­je im pla­ća­ju stra­ne dr­ža­ve. U Hr­vat­skoj, za­kon na to ne pa­zi, ne­go to iz­ri­je­kom do­pu­šta, a od­lu­ka Po­vje­rens­tva u pred­me­tu Staž­nik to i po­ti­če. Po toj od­lu­ci, i pre­mi­jer i pred­sje

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - To­mis­lav Kras­nec

Si­tu­aci­ja u ko­joj ak­tiv­ni duž­nos­nik ne­ke dr­ža­ve pri­ma no­vac od stra­ne dr­ža­ve ili or­ga­ni­za­ci­je obič­no je, u ra­zvi­je­nom svi­je­tu, ne­za­ko­ni­ta ili ba­rem iz­a­zi­va do­volj­no ve­li­ku sum­nju da lju­di­ma stva­ra pri­ti­sak da se jed­nog od tog dvo­je odrek­nu: ili slu­že­nja do­mo­vi­ni ili pro­fi­ta od ra­da za stran­ce. Ali ne nuž­no i u Hr­vat­skoj. U Ame­ri­ci je, pri­mje­ri­ce, pred­sjed­nik Do­nald Trump pri­jav­ljen Fe­de­ral­nom su­du u New Yor­ku zbog po­ten­ci­jal­nog kr­še­nja us­tav­ne odred­be o pri­ho­di­ma iz ino­zem­s­tva. Odred­ba poz­na­ti­ja kao “Fo­re­ign Emo­lu­ments Cla­use” ka­že da ni­je­dan ame­rič­ki duž­nos­nik ne mo­že pri­ma­ti nov­ča­nu nak­na­du, da­ro­ve ili na dru­gi na­čin pro­fi­ti­ra­ti od stra­ne vla­de, a to uklju­ču­je i po­du­ze­ća i or­ga­ni­za­ci­je ko­je kon­tro­li­ra­ju stra­ne vla­de. Trump je, tvr­di tuž­ba, iz­lo­žen kroz svo­ju kom­pa­ni­ju Trump Or­ga­ni­za­ti­on ko­ja pri­ma no­vac (i raz­na lu­kra­tiv­na pra­va) od stra­nih dr­ža­va ili stra­nih dr­žav­nih ba­na­ka. U Fran­cu­skoj, mi­nis­tri­ca obra­ne Syl­vie Go­ulard po­vuk­la se iz na­glo osi­pa­ju­će pr­ve vla­de no­vog pred­sjed­ni­ka Em­ma­nu­ela Ma­cro­na, a kao je­dan od raz­lo­ga za nje­zi­nu os­tav­ku fran­cu­ski me­di­ji

Ili se mo­ra mi­je­nja­ti za­kon. Ili je to po­ru­ka svim ne­čas­nim duž­nos­ni­ci­ma da is­ko­ris­te ru­pu u za­ko­nu u pri­ma­ju no­vac od stra­nih or­ga­ni­za­ci­ja ili dr­ža­va

na­vo­de ne­ugod­nost či­nje­ni­ce da je, kao fran­cu­ska zas­tup­ni­ca u Eu­rop­skom par­la­men­tu, pri­ma­la oko 10 ti­su­ća eura mje­seč­no od ame­rič­kog ins­ti­tu­ta Ber­g­gru­en. A u Hr­vat­skoj smo ne­dav­no do­bi­li pr­vu od­lu­ku Po­vje­rens­tva za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa ko­ja iz­ri­je­kom po­t­vr­đu­je da je sa­svim u re­du ako duž­nos­nik, iz­a­bran i pla­ćen da bi slu­žio Hr­vat­skoj, is­to­dob­no ra­di i za stra­nu or­ga­ni­za­ci­ju u ko­rist stra­ne dr­ža­ve. I to za pu­no ve­ću pla­ću, od­nos­no ho­no­rar, od one ko­ju pri­ma od hr­vat­skih po­rez­nih obvez­ni­ka da bi im slu­žio. Ri­ječ je o ne­vje­ro­jat­nom ap­sur­du. Duž­nos­nik RH ne smi­je bez pret­hod­nog do­pu­šte­nja Po­vje­rens­tva stje­ca­ti pri­hod od bi­lo ko­ga u Hr­vat­skoj. Ali smi­je stje­ca­ti pri­hod na me­đu­na­rod­nim pro­jek­ti­ma u ino­zem­s­tvu. Ia­ko je či­tav smi­sao odre­da­ba, po­put ci­ti­ra­nog ame­rič­kog us­ta­va, upra­vo u to­me da se spri­je­či si­tu­aci­ja da stran­ci ku­pu­ju do­ma­ćeg duž­nos­ni­ka. Ni­su to Ame­ri­kan­ci iz­mis­li­li sa­mi. Kroz po­vi­jest mo­že­mo na­ći pu­no pri­mje­ra, po­put onih gdje su fran­cu­ski kra­lje­vi po­ku­ša­va­li pod­mi­ti­ti čla­no­ve en­gle­skog par­la­men­ta. Ali ni­je za tu ap­surd­nu si­tu­aci­ju u Hr­vat­skoj kri­vo sa­mo Po­vje­rens­tvo za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa. Kriv je za­kon. Po­vje­rens­tvo se u ovoj od­lu­ci dr­ža­lo slo­va za­ko­na. No, je li se dr­ža­lo i du­ha za­ko­na? Jer, ako hr­vat­ski duž­nos­nik u rad­no vri­je­me ra­di za RH i pri­ma pla­ću od 14 ti­su­ća ku­na, a u slo­bod­no vri­je­me ra­di za, re­ci­mo, Sr­bi­ju i pri­ma nak­na­du od 53 ti­su­će ku­na, ima li taj duž­nos­nik ve­ći in­te­res za ovo pr­vo (jav­ni in­te­res) ili za ovo dru­go (pri­vat­ni in­te­res)? I mo­že li ovo dru­go utje­ca­ti na kva­li­te­tu ra­da na ovom pr­vom? Slu­čaj o ko­je­mu je od­lu­či­va­lo Po­vje­rens­tvo ti­cao se zas­tup­ni­ce Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske pred Europ­skim su­dom za ljud­ska pra­va, gos­po­đe Šte­fi­ce Staž­nik, ko­ja je is­to­dob­no s tom duž­noš­ću ra­di­la i na stva­ra­nju pra­vo­sud­ne aka­de­mi­je u Sr­bi­ji, pro­jek­tu ko­ji fi­nan­ci­ra Eu­rop­ska uni­ja a pro­vo­di Bri­tish Co­un­cil. Na stra­nu sad ka­ko se ak­tiv­na duž­nos­ni­ca RH uop­će ja­vi­la na na­tje­čaj ko­ji zah­ti­je­va nje­zin bo­ra­vak u Sr­bi­ji 220 da­na go­diš­nje ti­je­kom dvi­je i pol go­di­ne. U oči­to­va­nju Po­vje­rens­tvu tvr­di da je ra­di­la sa­mo od ožuj­ka do ko­lo­vo­za 2016., i to u slo­bod­ne da­ne i za vri­je­me ko­ri­šte­nja go­diš­njeg od­mo­ra. Tvr­di i da po­sao prav­nog zas­tu­pa­nja RH pred Europ­skim su­dom za ljud­ska pra­va ni­je tr­pio. Ali od­lu­ka Po­vje­rens­tva da u nje­zi­nu slu­ča­ju ne­ma ni­šta spor­no­ga - jer čla­nak 13. Za­ko­na o spre­ča­va­nju su­ko­ba in­te­re­sa ka­že da “duž­nos­ni­ci mo­gu bez pret­hod­nog odo­bre­nja po­vje­rens­tva stje­ca­ti pri­ho­de i nak­na­de po os­no­vi su­dje­lo­va­nja u me­đu­na­rod­nim pro­jek­ti­ma ko­je fi­nan­ci­ra EU, stra­na dr­ža­va, stra­na i me­đu­na­rod­na or­ga­ni­za­ci­ja i udru­že­nje” - mo­že bi­ti shva­će­na sa­mo na dva na­či­na. Ili kao po­ziv da se hit­no pro­mi­je­ni za­kon, što bi bi­lo nor­mal­no i lo­gič­no. Ili, sa­svim ne­lo­gič­no, kao po­ziv sva­kom ne­čas­nom duž­nos­ni­ku, ko­ji že­li za­ra­đi­va­ti sa stra­ne iz­i­gra­va­ju­ći smi­sao za­ko­na, da se po­bri­ne sa­mo za to da no­vac for­mal­no pri­ma od stra­ne dr­ža­ve ili or­ga­ni­za­ci­je. U dru­gim dr­ža­va­ma, za­ko­ni pa­ze da duž­nos­ni­ci ne bu­du iz­lo­že­ni be­ne­fi­ci­ja­ma ko­je im pla­ća­ju stra­ne dr­ža­ve. U Hr­vat­skoj, za­kon na to ne pa­zi, ne­go to iz­ri­je­kom do­pu­šta, a od­lu­ka Po­vje­rens­tva u pred­me­tu Staž­nik to i po­ti­če. Prema toj od­lu­ci, i pre­mi­jer i pred­sjed­ni­ca i svi mi­nis­tri mo­gu li­je­po u slo­bod­no vri­je­me, ili ko­ris­te­ći da­ne go­diš­njeg od­mo­ra, ra­di­ti za stra­ne dr­ža­ve ili or­ga­ni­za­ci­je.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.