Ko­ji je tvoj (z)broj? pi­ta nas autor po­vi­jes­ti ra­ču­na­nja

Me­đu 489 iz­lo­ža­ka iz­lož­be ko­ja se otva­ra 6. sr­p­nja su i ra­čun­ski stroj na ruč­ni po­gon, ured­ska zbra­ja­li­ca te Fri­den 132 stol­ni kal­ku­la­tor

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Zo­ran Vi­tas

Na iz­lož­bi, ko­ja će bi­ti otvo­re­na do kra­ja ruj­na, na­gla­sak je na do­ma­ćim pro­izvo­đa­či­ma TRS-u iz Za­gre­ba te Di­gi­tro­nu iz Bu­ja U Teh­nič­kom mu­ze­ju Ni­ko­la Tes­la u Za­gre­bu od 6. sr­p­nja do 30. ruj­na 2017. tra­jat će iz­lož­ba pod na­zi­vom Ko­ji je tvoj (z)broj – Po­vi­jest ra­ču­na­nja od aba­ku­sa do kal­ku­la­to­ra. Nas­lov ot­kri­va sve, bit će tu broj­ne na­pra­ve i ure­đa­ji ko­je je čo­vjek ko­ris­tio ot­ka­ko je na smis­len na­čin po­čeo ko­ris­ti­ti broj­ke. Ra­zvoj tak­vih na­pra­va čo­vje­čans­tvo je do­veo do to­ga da od sre­di­ne osam­de­se­tih go­di­na 20. sto­lje­ća, ka­da je sve br­ži ra­zvoj po­lu­vo­dič­ke i in­for­ma­tič­ke in­dus­tri­je, po­tak­nut ra­zvo­jem kal­ku­la­to­ra, za­pra­vo pre­šao gra­ni­ce ra­čun­skih po­ma­ga­la i ušao u po­dru­čje ra­ču­na­la op­će na­mje­ne te u sve sfe­re sva­kod­nev­nog ži­vo­ta, stu­bo­kom ga mi­je­nja­ju­ći.

Ši­ber iz 1895. go­di­ne

U ka­ta­lo­gu iz­lož­be pro­na­ći će­mo čak 489 je­di­ni­ca ko­je, osim eks­po­na­ta važ­nih i u po­vi­jes­no-teh­no­lo­škom smis­lu ne­za­obi­laz­nih pred­me­ta, obu­hva­ća­ju i one ko­ji ilus­tri­ra­ju ma­sov­nu pro­izvod­nju. – Stro­jar sam po stru­ci, a fa­kul­tet sam za­vr­šio sa ši­be­rom upoz­nav­ši džep­ni kal­ku­la­tor tek na kra­ju stu­di­ja. Ta­ko da iza ove iz­lož­be ima i nos­tal­gi­je, a po­naj­ve­ća mo­ti­va­ci­ja le­ži u iz­lož­bi ši­be­ra pro­fe­so­ra Bo­ži­da­ra Ka­na­je­ta iz 2010. – ka­že nam autor iz­lož­be prof. dr. sc. Bo­ris Ha­lasz. Iz­lož­ba se sas­to­ji od ne­ko­li­ko cje­li­na, naj­sta­ri­jih ra­čun­skih po­ma­ga­la kao što su aba­kus, ra­čun­ske ta­bli­ce ili ge­ome­trij­ska po­ma­ga­la, tu je i ot­kri­će lo­ga­ri­ta­ma, gdje su lo­ga­ri­tam­ske ta­bli­ce i lo­ga­ri­tam­ska ra­ču­na­la, za­tim su tu os­ta­la ana­log­na ra­ču­na­la, me­ha­nič­ka ra­čun­ska po­ma­ga­la, me­ha­nič­ki ra­čun­ski stro­je­vi na ruč­ni i elek­trič­ni po­gon te elek­tro­nič­ki kal­ku­la­to­ri, stol­ni, džep­ni, jed­nos­tav­ni, znans­tve­ni, pro­gra­mi­bil­ni, gra­fič­ki. – Te­ško je iz­dvo­ji­ti ko­ji je eks­po­nat naj­sta­ri­ji jer su ne­ki od pred­me­ta iz­ra­đi­va­ni u raz­dob­lju od ne­ko­li­ko de­se­ta­ka go­di­na, kon­kret­nu go­di­nu pro­izvod­nje za tak­ve je eks­po­na­te te­ško pro­na­ći. Me­đu­tim, či­ni mi se ka­ko će po­sje­ti­te­lji­ma bi­ti za­nim­lji­vo po­gle­da­ti ci­lin­drič­ni ši­ber ko­ji da­ti­ra vje­ro­jat­no iz 1895. go­di­ne, pa je on­da tu i lo­ga­ri­tam­sko ra­ču­na­lo od 25 cm iz 1900., neg­dje u to raz­dob­lje pri­pa­da i re­gis­tar ka­sa ame­rič­ke kom­pa­ni­je NCR, tu je još pet-šest eks­po­na­ta ko­ji da­ti­ra­ju 1910. go­di­nu. Sve je to pri­lič­no ne­vje­ro­jat­no, na­čin na ko­ji su se ne­ka­da obav­lja­le ma­te­ma­tič­ke ope­ra­ci­je – objaš­nja­va dr. Ha­lasz.

Ima ih na e-bayu

Ne­ki su od iz­lo­ža­ka do­is­ta ri­jet­kost i u svi­je­tu. Me­ha­nič­kih ra­čun­skih stro­je­va na ruč­ni po­gon Bun­zel-Del­ton No. 5 u svi­je­tu ima tek ne­ko­li­ko, is­to ko­li­ko i ured­skih zbra­ja­li­ca IMMC, In­ter­na­ti­onal Mo­ney Mac­hi­ne Com­pany na­prav­lje­ne oko 1910. go­di­ne. Ne­ma pu­no vi­še ni­ti Ha­mann Se­lec­ti, elek­tro­me­ha­nič­kih stro­je­va ko­ji su mo­gli pro­vo­di­ti če­ti­ri ra­čun­ske ope­ra­ci­je, a pro­izvo­di­li su se oko 1935. go­di­ne. Fri­den 132, stol­ni kal­ku­la­tor ame­rič­kog Sin­ger/Fri­eden Cor­po­ra­ti­ona iz 1965. go­di­ne mo­že na eBayu do­se­ći ci­je­nu i ne­ko­li­ko ti­su­ća do­la­ra. – Od pr­vog stol­nog i s de­vet­na­est ki­lo­gra­ma ma­se mo­de­la Fri­den 130 iz 1964., ko­ji je imao tran­zis­to­re i di­ode kao sas­tav­ne ele­men­te, u sa­mo de­set go­di­na elek­tro­nič­ki je kal­ku­la­tor pos­tao la­ga­no, džep­no i po ci­je­ni dos­tup­no ra­čun­sko po­ma­ga­lo ne­za­mis­li­ve br­zi­ne, ne­nad­maš­ne toč­nos­ti i nes­lu­će­ne po­uz­da­nos­ti – ka­že za Fri­de­no­ve mo­de­le autor iz­lož­be. Ne­ke će me­đu po­sje­ti­te­lji­ma po­go­to­vo za­ni­ma­ti po­se­ban na­gla­sak na do­ma­ćoj pro­izvod­nji, toč­ni­je pro­izvod­nji na te­ri­to­ri­ju biv­še Ju­gos­la­vi­je, ko­ja se odvi­ja­la naj­vi­še u Hr­vat­skoj, pri­je sve­ga u Tvor­ni­ci ra­čun­skih stro­je­va Zagreb (TRS) i u tvor­ni­ci Di­gi­tron u Bu­ja­ma u Is­tri te u ma­njem op­se­gu u tvor­ni­ci RIZ u Za­gre­bu. Bit će tu i pro­izvo­da tvor­ni­ca Ei iz Ni­ša u Sr­bi­ji te UNIS-a iz Sa­ra­je­va. Oni ko­ji su svo­je fa­kul­te­te za­vr­ša­va­li 90-ih go­di­na ra­do će se pri­sje­ti­ti znans­tve­nih kal­ku­la­to­ra Hewlett-Pac­kar­da, Texas Ins­tru­ment­sa ili Ca­si­ja, ma­lih ono­dob­nih teh­no­lo­ških ču­da ko­ja su da­nas tek re­likt proš­los­ti ko­je za­mje­nju­je tek apli­ka­ci­ja na kak­vom smar­tp­ho­neu.

Prof. dr. sc. Bo­ris Ha­lasz, or­ga­ni­za­tor iz­lož­be, me­đu iz­lož­be­nim eks­po­na­ti­ma od ko­jih su ne­ki vr­lo ri­jet­ki i ima­ju po­vi­jes­no zna­če­nje

Sa­mo 15 tip­ki za če­ti­ri ra­čun­ske ope­ra­ci­je Ruč­ni sat “Easy–math”, For­tis, Švi­car­ska, oko 1965./1970. Ovaj sat znao “Ko­li­ko je 2 x 2?”, ali, ne i “Ko­li­ko je 2 + 2?”

Upu­te za lo­ga­ri­tam­sko ra­ču­na­lo, Zagreb, 1945 Li­to­gra­fi­ja Klu­ba stu­de­na­ta Teh­ni­ke “Ni­ko To­mić”, um­no­že­no na ša­pi­ro­gra­fu Lo­ga­ri­tam­sko ra­ču­na­lo “Ro­tor”, Ma­đar­ska, oko 1960 Me­tal­ni ši­ber, tri­go­no­me­trij­ske ska­le po­rav­na­te s L ska­lom

Lo­ga­rit­h­mic Me­an Tem­pe­ra­tu­re Dif­fe­ren­ce Sli­de Ru­le, 1962.

Sharp QT–8D, Ja­pan, 1969./70. Na po­le­đi­ni su ko­re­la­ci­je za iz­ra­ču­na­va­nje ko­efi­ci­je­na­ta pri­je­la­za to­pli­ne

Ad­di­ator na ši­be­ru “F&C 67/54 Rb”, Nje­mač­ka, 1971. Zbra­ja­li­ca ti­pa tron­cet, jed­nos­tra­na, po­lu­ga za re­se­ti­ra­nje na nu­lu, šest mjes­nih vri­jed­nos­ti bro­ja

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.