ANTHONY ATALA

Uz­goj or­ga­na rje­še­nje je za du­ge lis­te če­ka­nja, ali i za sve ne­us­pje­he tran­s­plan­ta­ci­ja

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama - Ste­la Lec­h­pam­mer ste­la.lec­h­pam­mer@ve­cer­nji.net

Prof. Anthony Atala, di­rek­tor Wa­ke Fo­rest ins­ti­tu­ta, na če­lu je ti­ma od 300 znans­tve­ni­ka či­ja znans­tve­na dos­tig­nu­ća mi­je­nja­ju bu­duć­nost

Ka­žu da je je­dan od naj­ve­ćih znans­tve­ni­ka da­naš­nji­ce i ključ­na oso­ba za ra­zvoj me­di­ci­ne u 21. sto­lje­ću, otac re­ge­ne­ra­tiv­ne me­di­ci­ne i za­si­gur­no bu­du­ći ame­rič­ki no­be­lo­vac. Pro­fe­sor Anthony Atala jav­nos­ti je naj­poz­na­ti­ji kao “onaj ko­ji uz­ga­ja i prin­ta or­ga­ne” pa, iako to zvu­či kao znans­tve­na fan­tas­ti­ka, za­pra­vo je toč­no, a on je za svoj rad na uz­go­ju sta­ni­ca, tki­va i or­ga­na do­bio niz na­gra­da. Cje­lo­vit pre­gled svog ra­da pred­sta­vio je i na pre­da­va­nju “O bu­duć­nos­ti re­ge­ne­ra­tiv­ne me­di­ci­ne” u Du­brov­ni­ku, gdje je proš­log tjed­na odr­ža­na 10. ISABS-ova Kon­fe­ren­ci­ja o fo­ren­zi­ci i an­tro­po­lo­škoj ge­ne­ti­ci. Atala je u Hr­vat­sku sti­gao na po­ziv svog su­rad­ni­ka i pri­ja­te­lja dr. Dra­ga­na Pri­mor­ca, or­ga­ni­za­to­ra Kon­fe­ren­ci­je ko­ja slo­vi kao je­dan od naj­z­na­čaj­ni­jih znans­tve­nih do­ga­đa­nja u svi­je­tu ove go­di­ne. Oku­pi­la je vi­še od 550 su­di­oni­ka iz vi­še od 40 ze­ma­lja, a di­rek­tor Wa­ke Fo­rest ins­ti­tu­ta za re­ge­ne­ra­tiv­nu me­di­ci­nu iz Sje­ver­ne Ka­ro­li­ne u SAD-u bio je znans­tve­na zvi­jez­da do­ga­đa­nja. Ne ču­di da je to­li­ki in­te­res iz­a­zva­lo pre­da­va­nje ovog struč­nja­ka ko­ji se re­ge­ne­ra­tiv­nom me­di­ci­nom ba­vi već go­to­vo 30 go­di­na, ti­je­kom ko­jih je re­gis­tri­rao vi­še od 250 pa­te­na­ta i obja­vio vi­še od 500 čla­na­ka u pres­tiž­nim znans­tve­nim ča­so­pi­si­ma. Da­nas se na­la­zi na če­lu ti­ma od 300 znans­tve­ni­ka či­ja su ot­kri­ća pro­gla­še­na me­đu naj­važ­ni­jim znans­tve­nim dos­tig­nu­ći­ma ko­ja će mi­je­nja­ti bu­duć­nost, a o to­me ko­ji su naj­z­na­čaj­ni­ji no­vi­te­ti i ot­kri­ća u svi­je­tu tran­s­plan­ta­ci­je or­ga­na raz­go­va­ra­li smo i s dr. An­t­honyjem Ata­lom.

Dok­le je zna­nost do­pr­la ka­da je po­sri­je­di tran­s­plan­ta­ci­ja or­ga­na?

Ja­ko pu­no, za­pra­vo. Pr­va us­pješ­na tran­s­plan­ta­ci­ja bu­bre­ga obav­lje­na je 1954. go­di­ne u Bos­to­nu i od ta­da smo iz­nim­no na­pre­do­va­li i ja­ko je pu­no ži­vo­ta spa­še­no. No, i da­lje nas mu­če pro­ble­mi po­put kons­tant­nog manj­ka zdra­vih or­ga­na te stra­ha da ti­je­lo ne od­ba­ci

Vje­ru­je­mo da će­mo jed­nog da­na sta­vi­ti ure­đaj uz pa­ci­jen­ta u bol­nič­kom kre­ve­tu, on će ga ske­ni­ra­ti i od­mah će prin­ta­ti or­gan za nje­ga. Do sa­da smo uz po­moć ITOP-a već us­pje­li is­prin­ta­ti i pr­vi bu­breg

or­gan na­kon tran­s­plan­ta­ci­je. I to je ono na če­mu mi ra­di­mo jer je uz­goj or­ga­na rje­še­nje za oba pro­ble­ma. To je ja­ko važ­no za­to što da­nas u svi­je­tu sva­kih 30 se­kun­di umre oso­ba či­ja bi se bo­lest mo­gla iz­li­je­či­ti za­mje­nom bo­les­nog ili ošte­će­nog tki­va ili or­ga­na, a lis­ta če­ka­nja za tran­s­plan­ta­ci­ju stal­no se pro­du­lju­je.

Što za­pra­vo zna­či uz­goj or­ga­na i bi­oin­že­nje­ring tki­va?

Mi uz­me­mo ma­li uzo­rak tki­va oso­be, ma­len po­put po­lo­vi­ce po­štan­ske mar­ke, i on­da ga uz­ga­ja­mo u kon­tro­li­ra­nim uvje­ti­ma u la­bo­ra­to­ri­ju. Mo­že se uz­go­ji­ti i za­mi­je­ni­ti sa­mo je­dan ma­nji, bo­les­ni dio ne­kog or­ga­na, a mo­že se uz­go­ji­ti i ugra­di­ti pot­pu­no no­vi or­gan. I to je on­da prak­tič­ki pot­pu­no no­vi or­gan baš te odre­đe­ne oso­be, ne­ma stra­ha od od­ba­ci­va­nja. Za re­ge­ne­ra­tiv­nu me­di­ci­nu je spe­ci­fič­no baš to da je pot­pu­no per­so­na­li­zi­ra­na.

Ko­je ste or­ga­ne do sa­da uz­go­ji­li?

Mi or­ga­ne di­je­li­mo u če­ti­ri ka­te­go­ri­je slo­že­nos­ti. Naj­jed­nos­tav­ni­je je uz­go­ji­ti ko­žu, sli­je­de cje­vas­ti or­ga­ni po­put duš­ni­ka i krv­nih ži­la, a po­tom ne­cje­vas­ti, ali šup­lji or­ga­ni kao što su mje­hur i va­gi­na. Njih smo sve us­pje­li uz­go­ji­ti, ali pos­to­ji i če­t­vr­ta sku­pi­na kom­plek­s­nih or­ga­na u ko­ju se ubra­ja­ju bu­bre­zi, je­tra, sr­ce, plu­ća, gu­šte­ra­ča… Oni su ja­ko kom­pli­ci­ra­ni, ali cilj nam je i njih jed­nog da­na im­plan­ti­ra­ti u ljude, i to bi bio vr­hu­nac na­šeg ra­da. Sve za­jed­no, tre­nu­tač­no ra­di­mo na uz­go­ju vi­še od 30 raz­li­či­tih vr­sta tki­va i or­ga­na.

Ka­ko na­pre­du­je­te s uz­go­jem tih kom­plek­s­nih or­ga­na?

Tak­vi su or­ga­ni kom­pli­ci­ra­ni jer ima­ju raz­li­či­te vr­ste sta­ni­ce te su ja­ko do­bro pro­krv­lje­ni i za­to ih je te­ško uz­go­ji­ti. No, već sa­da smo pro­izve­li ta­ko­zva­ne or­ga­no­ide, mi­ni­ja­tur­ne or­ga­ne ko­ji ima­ju go­to­vo sve funk­ci­je kao i pra­vi or­ga­ni, sa­mo su ma­nji. Za sa­da smo doš­li do ve­li­či­ne ma­lo ve­ćeg li­mu­na, ali sva­kog da­na na­pre­du­je­mo. Ta­ko­đer, po­če­li smo li­je­či­ti bo­les­ti kom­plek­s­nih or­ga­na za­mje­nom jed­nog di­je­la bo­les­nog tki­va ne­kog or­ga­na no­vim i zdra­vim tki­vom.

Ko­ji su po­zi­tiv­ni pri­mje­ri va­šeg ra­da?

Uvi­jek na pre­da­va­nji­ma go­vo­rim o Lu­keu Ma­sse­lu, mla­di­ću ko­je­mu smo pri­je 15 go­di­na uz­go­ji­li pot­pu­no no­vi mje­hur. On je da­nas zdrav mu­ška­rac ko­ji se ba­vi spor­tom, za­vr­šio je fa­kul­tet… To je bio naš pr­vi ve­li­ki pot­hvat, na­kon če­ga smo i že­ni bez va­gi­ne na­pra­vi­li no­vi spol­ni or­gan. Pla­ni­ra­mo po­če­ti ra­di­ti i slič­ne za­hva­te kod mu­ška­ra­ca s ošte­će­nim pe­ni­som, a naj­važ­ni­je nam je da su na­kon ope­ra­ci­je pro­ble­mi lju­di traj­no ri­je­še­ni, da oni go­di­na­ma žive bez po­te­ško­ća i da to ni­je sa­mo pri­vre­me­no rje­še­nje.

Ko­li­ko je ve­lik utje­caj ra­zvo­ja teh­no­lo­gi­je na ra­zvoj va­ših is­tra­ži­va­nja?

Ja­ko ve­lik. Ka­da na­bra­ja­mo što smo sve uz­go­ji­li, či­ni se kao da je to ne­što jed­nos­tav­no, no za­pra­vo je ri­ječ o ni­zu du­go­traj­nih is­tra­ži­va­nja ko­je tra­ju go­di­na­ma, pa i de­set­lje­ći­ma. Pri­tom nam ra­zvoj teh­no­lo­gi­je ja­ko pu­no zna­či. Mi or­ga­ne i tki­va uz­ga­ja­mo u bi­ore­ak­to­ru ko­ji im omo­gu­ća­va da žive iz­van ti­je­la. Jed­nom ka­da ih im­plan­ti­ra­mo u čo­vje­ka, ljud­sko ti­je­lo je pri­rod­ni bi­ore­ak­tor te or­gan u nje­mu nas­tav­lja ras­ti za­jed­no s ti­je­lom.

U svom ra­du ko­ris­ti­te i 3D prin­ter, na ko­ji se na­čin or­ga­ni prin­ta­ju?

Da, u ra­du ko­ris­ti­mo i ta­ko­zva­ni ITOP (In­te­gra­ted Ti­ssue and Or­gan Prin­ting Sys­tem), je­dins­tve­ni prin­ter ko­ji ra­di kao ured­ski, ali umjes­to tin­te, ko­ris­ti ljud­ske sta­ni­ce. Ra­di­mo i na no­voj, po­bolj­ša­noj ver­zi­ji prin­te­ra jer sma­tra­mo da su oni bu­duć­nost re­ge­ne­ra­tiv­ne me­di­ci­ne. Vje­ru­je­mo da će­mo jed­nog da­na sta­vi­ti ure­đaj uz pa­ci­jen­ta ko­ji le­ži u bol­nič­kom kre­ve­tu, on će ga ske­ni­ra­ti i od­mah će prin­ta­ti or­gan za nje­ga. Do sa­da smo uz po­moć ITOP-a već us­pje­li is­prin­ta­ti i pr­vi bu­breg. Ta­ko­đer, is­prin­ta­li smo i mo­del ljud­skog sr­ca, ali ne­pot­pun jer ni­je u se­bi još ima­lo, pri­mje­ri­ce, krv­ne ži­le.

Ve­li­ko zna­če­nje u prin­ta­nju or­ga­na ima­ju ma­tič­ne sta­ni­ce iz pos­te­lji­ce?

Da, pri­je 15-ak go­di­na ot­kri­li smo da ma­tič­ne sta­ni­ce iz pos­te­lji­ce ima­ju ja­ko pu­no pred­nos­ti jer se iz njih mo­gu po­pri­lič­no br­zo uz­go­ji­ti zdra­va tki­va, a pri to­me se ne­će for­mi­ra­ti tu­mo­ri. Ta­ko­đer, ne­ma etič­kih pro­ble­ma jer se sta­ni­ce uzi­ma­ju iz pos­te­lji­ce na­kon ro­đe­nja dje­te­ta. Za­to je važ­no os­no­va­ti ban­ku ma­tič­nih sta­ni­ca, a pro­cje­nju­je­mo da, pri­mje­ri­ce, za­li­ha od 100.000 ma­tič­nih sta­ni­ca mo­že bi­ti do­volj­na za li­je­če­nje ci­je­le ame­rič­ke po­pu­la­ci­je.

Ali ni je­dan or­gan iz prin­te­ra još ni­je im­plan­ti­ran u čo­vje­ka?

Ne, za sa­da još ni­je. No, za sa­da smo is­prin­ta­ne or­ga­ne us­pješ­no im­plan­ti­ra­li u glo­dav­ce, a da bi­smo mo­gli po­če­ti sa za­hva­ti­ma na lju­di­ma, mo­ra­mo do­bi­ti odo­bre­nje ame­rič­ke vla­de. U SAD-u su re­gu­la­tor­ni pro­ce­si ja­ko stro­gi, ali ima­mo ve­li­ku po­dr­šku. Na­ša is­tra­ži­va­nja u Wa­ke Fo­rest ins­ti­tu­tu za re­ge­ne­ra­tiv­nu me­di­ci­nu fi­nan­ci­ra, me­đu os­ta­lim, i ame­rič­ka voj­ska.

Ka­da će se or­ga­ni prin­ta­ti baš za ljude?

To ne mo­že­mo zna­ti, ve­oma je te­ško pro­ci­je­ni­ti ka­da će se ne­što do­go­di­ti i ni­ka­da se to ne mo­že toč­no re­ći, ali is­to ta­ko vri­je­di “ni­kad ne re­ci ni­kad”. No, mi smo ja­ko oprez­ni. Ka­da ima­mo pred so­bom ne­ko no­vo ot­kri­će, moj se ci­je­li tim od 300 lju­di pr­vo za­pi­ta je li to do­volj­no iz­vr­s­no da bi­smo taj or­gan ugra­di­li ne­koj svo­joj bliž­njoj oso­bi, dje­te­tu, maj­ci, su­pruž­ni­ku… Dje­lu­je­mo tek ako svi od­go­vo­ri­mo po­t­vrd­no. Ta­ko­đer, na­kon što us­pješ­no oba­vi­mo tran­s­plan­ta­ci­ju, pr­vo pri­če­ka­mo ne­ko vri­je­me da vi­di­mo ka­ko će pa­ci­jent re­agi­ra­ti pri­je ne­go što to obja­vi­mo u jav­nos­ti.

Ka­da na­bra­ja­mo, sve se či­ni jed­nos­tav­no, no ri­ječ je o ni­zu du­go­traj­nih is­tra­ži­va­nja Za re­ge­ne­ra­tiv­nu me­di­ci­nu spe­ci­fič­no je baš to da je pot­pu­no per­so­na­li­zi­ra­na

Znans­tve­ne zvi­jez­de Atala je sti­gao na po­ziv svog su­rad­ni­ka i pri­ja­te­lja dr. Dra­ga­na Pri­mor­ca, a me­đu znans­tve­ni­ci­ma je bio i poz­na­ti fo­ren­zi­čar Hen­ry Lee (li­je­vo)

Dr. Atala je na­šoj no­vi­nar­ki objas­nio no­vi­te­te u re­ge­ne­ra­tiv­noj me­di­ci­ni

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.