Ra­ča­nov gaf, kad je Slovencima dao za­ljev, te­ško se is­prav­lja

Otvo­re­na je Pan­do­ri­na ku­ti­ja jer Hr­vat­ska sa svim su­sje­di­ma iz sas­ta­va biv­še SFRJ ima ne­ri­je­še­na gra­nič­na pi­ta­nja

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Davor Ivan­ko­vić

Re­al­no je spo­ra­zum Ra­čan – Dr­nov­šek, prem­da ni­kad pot­pi­san, kas­ni­je na neki na­čin uvi­jek de­fi­ni­rao po­čet­nu po­zi­ci­ju Hr­vat­ske davor.ivan­ko­vic@ve­cer­nji.net Hr­vat­ska je ima­la šan­su do­ći do pri­hvat­lji­vog raz­gra­ni­če­nja sa Slo­ve­ni­jom na mo­ru je­di­no kroz pos­tu­pak ko­ji bi pro­ve­lo ne­ko od stal­nih me­đu­na­rod­nih su­di­šta spe­ci­ja­li­zi­ra­nih za tak­va raz­gra­ni­če­nja. Upra­vo sto­ga glav­ni je cilj slo­ven­ske po­li­ti­ke i bio da do pro­ce­sa na Me­đu­na­rod­nom su­du za pravo mo­ra u Ham­bur­gu, primjerice, ni­ka­da ne do­đe. Na­kon dvi­je i pol go­di­ne blo­ki­ra­nja ula­ska Hr­vat­ske u EU, 2009. go­di­ne Hr­vat­ska je mo­ra­la pris­ta­ti na odr­ža­va­nje pro­ce­sa i to pu­tem “ad hoc” ar­bi­tra­že, a ne pu­tem “pra­vog” su­da. Hr­vat­ska je na­kon tog pris­tan­ka ipak pos­ta­la čla­ni­ca EU, no sa­da sti­že na na­pla­tu od­lu­ka da se ar­bi­tri­ra­nje pre­pus­ti ar­bi­tra­ži koja se ne mo­ra dr­ža­ti os­nov­nog na­če­la me­đu­na­rod­nog pra­va na mo­ru, dakle li­ni­je ek­vi­dis­tan­ce i po­dje­le za­ljev­skih vo­da po cr­ti sre­di­ne.

Po­bu­na u Ra­ča­no­voj Vla­di

No svo­je je po­čet­ne po­zi­ci­je Hr­vat­ska sa­ma ugro­zi­la i do­ve­la u pi­ta­nje još 2001. go­di­ne, i to ni- čim iz­a­zva­na. Pri­je toč­no 16 godina pre­mi­je­ri Ivica Ra­čan i slo­ven­ski Ja­nez Dr­nov­šek usu­gla­si­li su spo­ra­zum ko­jim će vi­še od tri če­t­vr­ti­ne za­lje­va pri­pas­ti Sloveniji. Spo­ra­zu­mom se de­fi­ni­ra i to da će Slo­ve­ni­ja do­bi­ti i pris­tup me­đu­na­rod­nim vo­da­ma, što zna­či da će udvos­tru­či­ti svoj mor­ski te­ri­to­rij, uz do­bi­va­nje ko­ri­do­ra. Spo­ra­zum su pot­pi­sa­li še­fo­vi pre­go­va­rač­kih ti­mo­va, Mi­ha Po­gač­nik sa slo­ven­ske i Ol­ga Kre­so­vi Ro­gu­lja s hr­vat­ske stra­ne. Tom pri­li­kom Ra­čan je, uz po­šte­ne na­mje­re da kao pre­mi­jer za­tvo­ri ba­rem jed­no ne­ri­je­še­no gra­nič­no pi­ta­nje, odo­brio pa­ra­fi­ra­nje rje­še­nja u ko­je­mu se Hr­vat­ska odri­če svo­jih mor­skih te­ri­to­ri­ja. Pos­tu­pio je, us­tva­ri, po­li­tič­ki na­iv­no i nje­gov do­go­vor u če­ti­ri oka s Dr­nov­še­kom nije mogao pro­ći par­la­men­tar­nu pro­vje­ru u Hr­vat­skom sa­bo­ru. Na­kon obja­ve vi­jes­ti o pa­ra­fu, po­bu­nio se dio Vla­de (Dra­žen Bu­di­ša i dio HSLS-a te HSS), ta­ko da je spo­ra­zum os­tao samo pa­ra­fi­ran, ali i ni­kad po­t­vr­đen od Sa­bo­ra. No slo­ven­ska stra­na od ta­da pa­raf tre­ti­ra kao pu­ni pot­pis te nas­tu­pa s pu­no ja­čih po­zi­ci­ja u spo­ru s Hr­vat­skom. Re­al­no je taj spo­ra­zum, prem­da ni­kad pot­pi­san, kas­ni­je na neki na­čin uvi­jek de­fi­ni­rao po­čet­nu po­zi­ci­ju Hr­vat­ske. Nije se mo­glo za­bo­ra­vi­ti da je, u tom jed­nom tre­nut­ku, u sr­p­nju 2001. go­di­ne je­dan hr­vat­ski pre­mi­jer pris­tao i

priz­nao, ma­kar u “pri­vat­noj re­ži­ji”, da Slo­ve­ni­ja ima pravo na 75 do 80 pos­to Pi­ran­skog za­lje­va. U bi­lo ko­joj ar­bi­tra­ži bi­lo bi ja­ko te­ško vra­ti­ti po­zi­ci­ju Hr­vat­ske na po­če­tak, dakle na stav da gra­ni­ca ide po sre­di­ni. Bez ob­zi­ra na to priz­na­la Hr­vat­ska sa­da na­laz ar­bi­tra­že ili ne, i ovak­va pre­su­da ovak­ve ar­bi­tra­že koja jest kom­pro­mi­ti­ra­na u bi­lo ko­joj vr­sti bu­du­ćih raz­go­vo­ra Hr­vat­ske i Slo­ve­ni­je uvi­jek će sa stra­ne služ­be­ne Ljub­lja­ne star­ta­ti s pa­ra­fom Ra­čan – Dr­nov­šek. Na­ši prav­ni struč­nja­ci još su 2001. Ra­ča­nu objaš­nja­va­li ko­li­ka je ve­li­či­na ga­fa ko­ji je na­pra­vio, a struč­nja­ki­nja, pro­fe­so­ri­ca Ma­ja Ser­šić, dos­lov­ce mu je ka­za­la: “Pa­raf nije ugo­vor, što ne zna­či da se neće uzi­ma­ti kao či­nje­ni­ca u (po­li­tič­kim) pre­go­vo­ri­ma o gra­ni­ci.” Ka­ko vi­di­mo, bi­la je u pra­vu. Ka­ko se pro­tiv Ra­ča­na tad okre­nu­lo i jav­no i struč­no mni­je­nje, po­če­li su ga bra­ni­ti is­to­miš­lje­ni­ci. To je vrijeme ču­ve­ne iz­ja­ve ko­jom se po­ku­ša­va­lo mi­ni­mi­zi­ra­ti Ra­ča­nov gaf, da je to sve “ne­po­treb­no tro­še­nje ener­gi­je za dvi­je lig­nje u Pi­ran­sko­me za­lje­vu”. Ta­ko je Ra­ča­na bra­nio Go­ran Gra­nić, pot­pred­sjed­nik Vla­de iz kvo­te HSLS-a, ko­ji je u Vla­di os­tao i na­kon što je nje­gov šef Dra­žen Bu­di­ša pro­tes­t­no iz­a­šao. Bi­lo je još tak­vih re­la­ti­vi­zi­ra­nja pro­ble­ma (za­pe­li smo za pe­dalj mo­ra u dva ped­lja ve­li­kom Pi­ran­skom za­lje­vu). Hr­vat­ske vla­de ko­je su nas­li­je­di­le Ra­ča­no­vu, me­đu­tim, ni­ka­da vi­še ni­su ima­le nje­gov ma­ne­var­ski pros­tor i mo­gle su samo od­ga­đa­ti rje­še­nje na šte­tu Hr­vat­ske. Vlada Ja­dran­ke Kosor mo­ra­la je od­blo­ki­ra­ti pri­jam Hr­vat­ske u EU i pot­pi­sa­la je ar­bi­tra­žu prem­da su eks­per­ti upo­zo­ra­va­li da arbitraža nije sud i da će bi­ti do­ve­de­na u pi­ta­nje gra­ni­ca po sre­di­ni za­lje­va. Vlada An­dre­ja Plen­ko­vi­ća sa­da je u po­zi­ci­ji ne pri­hva­ti­ti ar­bi­traž­nu pre­su­du i ne tre­ba se pri­bo­ja­va­ti da će tu pok­lek­nu­ti. Što se Hr­vat­ske ti­če, ar­bi­tra­že nije ni bi­lo. No to ne zna­či da ar­bi­traž­na pre­su­da neće za­gor­ča­ti ži­vot i ovoj, a mo­žda i ne­koj idu­ćoj hr­vat­skoj Vla­di. To zna­či da se na te­re­nu ne tre­ba ni­šta do­go­di­ti i da ne tre­ba do­ći do pri­mje­ne rje­še­nja iz pre­su­de, no da je Sloveniji do­volj­no ne pro­vo­ci­ra­ti, ne­go samo če­ka­ti ka­da će se opet Hr­vat­ska na­ći u si­tu­aci­ji da je se mo­že uci­je­ni­ti. Na­kon ovak­ve pre­su­de, bez ob­zi­ra na kom­pro­mi­ta­ci­ju pro­ce­sa, jas­no je da je Hr­vat­ska pre­tr­pje­la ve­li­ku šte­tu. Slo­ven­ski struč­nja­ci su i pri­je pre­su­de, oči­to zna­ju­ći pre­su­du (!), već za­klju­či­li ka­ko je po­lo­žaj Slo­ve­ni­je znat­no ugod­ni­ji ne­go Hr­vat­ske te da “sa­da samo va­lja če­ka­ti da na vlast do­đe ne­ka pa­met­ni­ja hr­vat­ska Vlada koja je sprem­na pri­hva­ti­ti od­lu­ke ar­bi­traž­nog su­da”. Drugim ri­je­či­ma, Slo­ve­ni­ja će svoj već bren­di­ra­ni ucje­nji­vač­ki stav iz­gled­no moći ra­bi­ti u bu­duć­nos­ti kod do­no­še­nja dvi­ju važ­nih od­lu­ka za Hrvatsku – ka­da će tre­ba­ti pris­ta­ti ili sta­vi­ti ve­to na pris­tup Hr­vat­ske Sc­hen­ge­nu te ula­zak u euro­zo­nu.

Broj­ni gra­nič­ni spo­ro­vi

Naj­ve­ća opas­nost koja pri­je­ti Hr­vat­skoj oko za­lje­va jest da će se sa­da, bez ob­zi­ra na to što Hr­vat­ska ne priz­na­je pre­su­du, nje­zi­ni ne­ga­tiv­ni učin­ci pre­se­li­ti na sva os­ta­la raz­gra­ni­če­nja koja Hr­vat­ska još nije ri­je­ši­la. Otvo­re­na je Pan­do­ri­na ku­ti­ja jer Hr­vat­ska ima sa svim biv­šim su­sje­di­ma unu­tar SFRJ još ne­ri­je­še­na gra­nič­na pi­ta­nja. S BiH je os­ta­lo spor­no raz­gra­ni­če­nje oko Ne­uma (Ve­li­ki, Ma­li Škoj i “rep” po­lu­oto­ka Klek), te na Uni kod Hr­vat­ske Kos­taj­ni­ce (Re­pu­bli­ka Sr­p­ska tra­ži raz­gra­ni­če­nje na sre­di­ni Une te vra­ća­nje oto­či­ća sa sta­rim dvor­cem Zrin­skih). Sa­da nije “se­iz­mič­ki” ak­ti­van ni ne­ri­je­še­ni spor na Du­na­vu između Hr­vat­ske i Sr­bi­je, gdje Be­ograd tra­ži gra­ni­cu na sre­di­ni sa­daš­njeg plov­nog to­ka Du­na­va što, na­rav­no, Za­greb ne prihvaća jer ima s li­je­ve stra­ne Du­na­va oko 10.000 hek­ta­ra zem­lji­šta ko­je je u vlas­niš­tvu hr­vat­skih gra­đa­na, dok je na hr­vat­skoj strani u vlas­niš­tvu Sr­bi­je oko 1000 hek­ta­ra. S Cr­nom Go­rom pos­to­ji, ali ta­ko­đer nije u “ak­tiv­noj fa­zi” gra­nič­ni spor oko Prev­la­ke i raz­gra­ni­če­nja na ula­zu u Bo­ku ko­tor­sku, kao i raz­gra­ni­če­nja na mo­ru. Ov­dje je sva­ki po­mak u raz­gra­ni­če­nju u vra­ti­ma Bo­ke iz­u­zet­no va­žan jer se pres­li­ka­va na ko­li­či­nu mor­skog te­ri­to­ri­ja do me­đu­na­rod­nih vo­da, u ko­ji­ma je ut­vr­đe­na pri­sut­nost ug­lji­ko­vo­di­ka. Ovi ne­ri­je­še­ni gra­nič­ni spo­ro­vi pred­stav­lja­ju ve­li­ki uteg za hrvatsku po­zi­ci­ju jer ne tre­ba sum­nja­ti da će svi na­ši su­sje­di sa­da gle­da­ti ka­ko će se Hr­vat­ska po­na­ša­ti na­kon pre­su­de u Ha­agu. Ka­da bi Hr­vat­ska bi­la pri­mo­ra­na us­tuk­nu­ti na sje­ver­nom Ja­dra­nu, to bi od­mah stvo­ri­lo po­s­lje­di­ce kod Ne­uma, Prev­la­ke, na Du­na­vu. Sto­ga ni ova, a ni bu­du­će hr­vat­ske di­plo­ma­ci­je i po­li­ti­ke ne­ma­ju pu­no iz­bo­ra. Te­ško da će se na­ći net­ko tko bi sta­vio svoj pot­pis na od­lu­ku koja bi po­tom, sis­te­mom do­mi­na, stvo­ri­la Hr­vat­skoj ve­li­ke te­ri­to­ri­jal­ne gu­bit­ke na os­ta­lim ne­ri­je­še­nim gra­nič­nim po­dru­čji­ma.

Sloveniji je do­volj­no če­ka­ti ka­da će se opet Hr­vat­ska na­ći u si­tu­aci­ji da je se mo­že uci­je­ni­ti Naj­ve­ća je opas­nost da će se ne­ga­tiv­ni učin­ci od­lu­ke pre­li­ti na sva os­ta­la raz­gra­ni­če­nja Pre­su­da Ar­bi­traž­nog su­da ne­važ­na je za odre­đi­va­nje gra­ni­ce, ali nije ne­važ­na za od­no­se između dvi­ju ze­ma­lja VESNA PUSIĆ biv­ša mi­nis­tri­ca vanj­skih pos­lo­va Od­lu­ka Ar­bi­traž­nog su­da ne­ma prav­ni uči­nak te­me­ljem jed­no­glas­nog za­ključ­ka Sa­bo­ra od 29. sr­p­nja 2015. ZVONKO KUSIĆ pred­sjed­nik HAZU

PATRIK MACEK/PIXSELL

Ja­nez Dr­nov­šek i Ivica Ra­čan

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.