Že­tve i ber­be bit će sve mr­ša­vi­je, a hra­na tros­tru­ko skup­lja

D. Zna­or: U pro­izvod­nji hra­ne zbog kli­mat­skih pro­mje­na sad go­diš­nje gu­bi­mo 200 mil. eura

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Jo­lan­da Rak Šajn jo­lan­da.rak-sajn@ve­cer­nji.net ZA­GREB

Na­vod­nja­va­nje nam je pri­ori­tet, a već sad tre­ba raz­mis­li­ti i o po­nov­nom tra­di­cij­skom skup­lja­nju kiš­ni­ce i de­sa­li­ni­za­ci­ji mo­ra

U sje­ve­ro­za­pad­noj Hr­vat­skoj već su se udo­ma­ći­li man­gos­te­en, ma­ra­ku­ja, avo­ka­do, kiwa­no, pe­pi­no, pe­ru­an­ske ja­go­de, man­go... Sa­de se već i trop­ske plan­ta­na ba­na­ne za ku­ha­nje i pr­že­nje ko­je bi mo­gle za­mi­je­ni­ti krum­pir. No nas­ta­vi li nas glo­bal­no za­top­lje­nje i kli­mat­ske pro­mje­ne ko­je je pro­uz­ro­čio čo­vjek osva­ja­ti s is­tim ‘ža­rom’, ovak­vi, još uvi­jek pi­onir­ski pot­hva­ti, u sko­roj bi bu­duć­nos­ti mo­gli pos­ta­ti pra­vi­lo za ko­je ne­će­mo tre­ba­ti čak ni plas­te­ni­ke i stak­le­ni­ke.

Ma­ra­ska u Sla­vo­ni­ji?

Sa sva­kom to­pli­jom go­di­nom od pret­hod­ne u 21. sto­lje­ću, se­dam ek­s­trem­no to­plih i samo 2005. u gra­ni­ca­ma pro­sje­ka, kraj­nje je vrijeme da shva­ti­mo ka­ko ti ek­s­tre­mi, ko­ji sve češ­će kul­mi­ni­ra­ju i su­šom, po­pla­vom, ja­kim tu­ča­ma i mra­zo­vi­ma i u is­toj go­di­ni, neće nes­ta­ti sa­mi od se­be. Že­tve i ber­be u idu­ćim će de­set­lje­ći­ma bi­ti sve mr­ša­vi­je, a hra­na sve skup­lja, prema ne­kim pro­cje­na­ma i tros­tru­ko ne­go da­nas. A što je naj­go­re, Hr­vat­ska već sa­da zbog kli­mat­skih pro­mje­na go­diš­nje u pro­izvod­nji hra­ne gu­bi naj­ma­nje 200 mi­li­ju­na eura, uvje­ren je neo­vis­ni agrar­ni ana­li­ti­čar Darko Zna­or. – Šte­te od po­s­lje­di­ca kli­mat­skih pro­mje­na sve su učes­ta­li­je i ka­tas­tro­fal­ni­je te se mo­ra­mo za­pi­ta­ti ka­ko ih sma­nji­ti i ka­ko se pri­la­go­di­ti – ka­že on. U to­me sva­ka­ko mogu po­mo­ći smanjenje upo­ra­be mi­ne­ral­nih gno­ji­va te ve­li­ki sus­ta­vi na­vod­nja­va­nja. No u Hr­vat­skoj o to­me ni­ti stra­te­ški pro­miš­lja­mo ni­ti pri­pre­ma­mo dje­cu za sce­na­rij po ko­je­mu bi za ne­ko­li­ko de­set­lje­ća prak­tič­no mo­gla ži­vje­ti pod stak­le­nim zvo­nom i jes­ti samo ono što pod njim us­pi­je na­ras­ti. – Po­ljo­pri­vre­da či­ni 11% ukup­nih emi­si­ja Hr­vat­ske, dok ci­je­li la­nac od Pe­tro­ke­mi­je, dis­tri­bu­ci­je, tr­go­vi­ne, pre­ko sto­la do kan­te za sme­će, či­ni i tre­ći­nu emi­si­ja za­ga­đe­nja. Naj­ve­ći pro­blem je­su su­še, a ka­ko smo mi u zem­lji sa­go­rje­li hu­mus, ko­ji po­put spu­žve skla­di­šti vo­du i naj­bo­lji je obram­be­ni me­ha­ni­zam i pro­tiv su­ša i pro­tiv po­pla­va, vi­še od po­lo­vi­ce potpora u po­ljo­pri­vre­di po­je­du nam kli­mat­ske pro­mje­ne – tvr­di Zna­or. Mis­li se ka­ko glo­bal­no po­ve­ća­nje tem­pe­ra­tu­re od 2°C nije pu­no, no do­bar dio Ne­re­tvan­ske do­li­ne bio bi po­plav­ljen, cr­ne dal­ma­tin­ske sor­te gro­žđa uz­ga­ja­le bi se na kon­ti­nen­tu, viš­nja ma­ra­ska u Sla­vo­ni­ji..., a ku­ku­ruz bi na sla­von­skim nji­va­ma za­mi­je­ni­le su­dan­ska tra­va i si­rak, do­da­je on, a slič­no ka­že i fi­zi­čar i kli­ma­to­log, prof. dr. Bran­ko Gri­so­go­no, po ko­je­mu ni pla­vac ma­li u Za­gor­ju, nas­ta­ve li se sa­daš­nji tren­do­vi, nije uto­pi­ja. – Pla­vac ma­li već osva­ja Krk, prem­da još nije in­ten­zi­van i bo­gat kao onaj iz juž­ne Dal­ma­ci­je, a nas­ta­vi li se po­rast pri­zem­ne tem­pe­ra­tu­re uz smanjenje ko­li­či­ne obo­ri­na, iz­gu­bit će­mo i ču­ve­nu kva­li­te­tu lič­kog ku­pu­sa i ku­pu­sa iz vi­ših di­je­lo­va Dal­ma­tin­ske za­go­re, kao i krum­pi­ra iz tih kra­je­va – upo­zo­ra­va Gri­so­go­no. Dr. sc. Viš­nja Vu­če­tić, vo­di­te­lji­ca Služ­be za agro­me­te­oro­lo­gi­ju DHMZ-a, is­ti­če ka­ko vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re po­vr­šin­skog slo­ja tla ovih da­na ni­su do­se­gle li­panj­ski re­kord od 60 °C, ko­li­ko je na du­bi­ni od 2 cm 26. lip­nja 2008. iz­mje­re­no u Ri­je­ci. U Za­dru je, primjerice, 23. lip­nja ove go­di­ne iz­mje­re­no 53,2 °C na du­bi­ni od 2 cm, a u Po­re­ču, Ri­je­ci i Kar­lov­cu ma­lo iz­nad 50 °C. U sje­tve­nom slo­ju do 10 cm na kon­ti­nen­tu i do 30 cm u Dal­ma­ci­ji bi­lo je pak vr­lo vru­će (vi­še od 30 °C) pa bilj­ke od to­plin­skog stre­sa ni­su pa­ti­le samo u zra­ku ne­go i u tlu.

Vo­da po­put su­hog zla­ta

– Do­sa­daš­nja is­tra­ži­va­nja tren­do­va po­ka­zu­ju br­ži po­rast mak­si­mal­nih tem­pe­ra­tu­ra tla ne­go sred­njih i mi­ni­mal­nih. Go­diš­nja mak­si­mal­na tem­pe­ra­tu­ra pli­ćih slo­je­va tla ras­te za 1,5-2 °C u 10 godina, a do 1 m du­bi­ne za 0,5-1 °C – ka­že Vu­če­tić, koja vje­ru­je ka­ko po­ljo­pri­vred­ni­ci u bu­duć­nos­ti uz po­moć se­zon­skih prog­no­za, ko­je će s vre­me­nom bi­ti sve pre­ciz­ni­je, ni­šta neće pre­pu­šta­ti slu­ča­ju, već će u svo­jim na­sa­di­ma i sa­mi obav­lja­ti agro­me­te­oro­lo­ška mje­re­nja s po­mo­ću agro­me­te­oro­lo­ških mo­de­la si­mu­li­ra­ti pri­no­se i u pra­vom tre­nut­ku po­du­zi­ma­ti odre­đe­ne agro­teh­nič­ke mje­re. Vo­da će se, me­đu­tim, ci­je­ni­ti po­put su­hog zla­ta. Zbog po­ras­ta bro­ja tu­ris­ta i sve veće po­tre­be za hra­nom, po­ljo­pri­vre­da u Dal­ma­ci­ji bit će ugro­že­na bez na­ta­pa­nja te će se mo­ra­ti ob­no­vi­ti i tra­di­ci­onal­ni na­čin skup­lja­nja kiš­ni­ce i raz­miš­lja­ti o de­sa­li­ni­za­ci­ji mo­ra. – Ni­zin­ska Hr­vat­ska je u pred­nos­ti jer se smjes­ti­la između tri ve­li­ke ri­je­ke. No, bez do­brog sus­ta­va na­vod­nja­va­nja i pra­vil­ne obra­de tla su­ša će tu u bu­duć­nos­ti stva­ra­ti još veće pro­ble­me u pro­izvod­nji hra­ne u ljet­nim mje­se­ci­ma – ka­že Vu­če­tić. Ipak, za­top­lje­nje ne­ma uvi­jek ne­ga­ti­van uči­nak, objaš­nja­va. Osim kul­tu­ra­ma po­put pše­ni­ce ili sje­tve ja­rog ječ­ma u je­sen, a ne u pro­lje­će, sve to­pli­je zi­me omo­gu­ća­va­ju po­ve­ća­nje pri­no­sa. Što se ti­če vi­še­go­diš­njih bi­lja­ka, vo­ća­ka, mas­li­na i vi­no­ve lo­ze, nji­hov ve­ge­ta­cij­ski cik­lus ura­nio je 2-5 da­na u 10 godina, što zna­či da bi, nas­ta­vi li se ta­kav trend, po­če­tak nji­ho­va lis­ta­nja i cvje­ta­nja mogao bi­ti i mje­sec da­na pri­je do kra­ja 21. sto­lje­ća. Raz­dob­lje od po­čet­ka zre­nja do ber­be gra­še­vi­ne u nas je s pro­sječ­nih 35 do 38 da­na (u raz­dob­lju od 1961. do 1990.), u 30-go­diš­njem raz­dob­lju od 1981. do 2010. sma­nje­no već na samo 22 do 27 da­na.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.