Ma­cro­no­va re­vo­lu­ci­ja – pr­vo je uda­rio na rad­ni­ke

Fran­cu­zi ste­če­vi­ne bra­ne na uli­ca­ma Tre­nu­tač­ni li­bling fran­cu­ske i eu­rop­ske li­be­ral­ne jav­nos­ti ko­ris­ti tre­nu­tak i kre­će u re­for­mu tr­ži­šta rada ka­ko bi uhva­tio pri­klju­čak s Nje­mač­kom

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - An­to­nio Man­dir ZA­GREB

Sva­ki put ka­da bi neki fran­cu­ski pred­sjed­nik i vlada kre­nu­li di­ra­ti u rad­nič­ka ili ne­ka dru­ga pra­va, uli­ce gra­do­va bi­le bi pu­ne pro­s­vjed­ni­ka, a dr­ža­vu bi pa­ra­li­zi­ra­li štraj­ko­vi. Ta­kav sce­na­rij vje­ro­ja­tan je i sa­da. Naj­ve­ći ot­por sin­di­ka­ta oče­ku­je se u de­cen­tra­li­za­ci­ji – sre­diš­nja toč­ka Ma­cro­no­ve re­vo­lu­ci­je tr­ži­šta rada od­no­si se na to da se ko­lek­tiv­na pre­go­va­ra­nja i ko­lek­tiv­ni ugo­vo­ri pre­pus­te sek­to­ri­ma i od­no­su sin­di­ka­ta i pos­lo­da­va­ca, a ne kao do sa­da da sve to bu­de na ra­čun dr­žav­ne bla­gaj­ne. Sto­ga će sva­ka tvrt­ka mo­ra­ti ima­ti jed­no ti­je­lo – rad­nič­ko vi­je­će kao što je to slu­čaj u Nje­mač­koj. Tak­vo što u Fran­cu­skoj pos­to­ji samo za tvrt­ke do 300 za­pos­le­nih, a i ono je vi­še iz­nim­ka ne­go pra­vi­lo. U Fran­cu­skoj da­nas s pos­lo­dav­ci­ma umjes­to jed­nog pre­go­va­ra­ju do če­ti­ri raz­li­či­ta ti­je­la – sin­di­ka­ti, rad­nič­ka vi­je­ća ili ne­ke dru­ge struk­tu­re. Ma­cro­nov je cilj pos­ti­ći nje­mač­ku flek­si­bil­nost u pri­la­go­đa­va­nju po­je­di­nih kom­pa­ni­ja vanj­skim pro­mje­na­ma na tr­ži­štu. Kao naj­bo­lji pri­mjer us­pješ­nos­ti nje­mač­kog pri­la­god­lji­vog sus­ta­va is­ti­če se fi­nan­cij­ska kri­za koja se 2009. pre­tvo­ri­la u glo­bal­nu eko­nom­sku kri­zu. Ia­ko je ta kri­za žes­to­ko po­go­di­la i Nje­mač­ku, BDP je pa­dao, ali nje­mač­ke tvrt­ke i kompanije go­to­vo i ni­su ot­pu­šta­le rad­ni­ke. No taj nje­mač­ki flek­si­bil­ni mo­del ima i svo­ju tam­nu stra­nu – pot­kraj proš­log i u ovom sto­lje­ću re­al­ne su plaće u Nje­mač­koj pa­le, po­ve­ća­la se ne­jed­na­kost u pri­ho­di­ma, sve vi­še lju­di za­ra­đu­je mi­ni­ma­lac i sve je vi­še ne­si­gur­nih rad­nih mjes­ta.

U Nje­mač­koj je ne­za­pos­le­no 5,6, a u Fran­cu­skoj 12,5 pos­to lju­di, a Fran­cu­zi ima­ju veće mi­ro­vi­ne – svi­ma je jas­no da je ta­kav sus­tav neo­dr­živ No­vi fran­cu­ski pred­sjed­nik Em­ma­nu­el Ma­cron za­po­čeo je u svoj man­dat rje­ša­va­ju­ći naj­krup­ni­ji fran­cu­ski pro­blem, a to je po svim re­le­vant­nim eko­nom­skim ana­li­za­ma – tr­ži­šte rada. Fran­cu­ska u od­no­su na svog pr­vog su­sje­da Nje­mač­ku ima vi­še ne­go dvos­tru­ko vi­še ne­za­pos­le­nih – nje­mač­ka stopa ne­za­pos­le­nos­ti je 5,6 pos­to, a fran­cu­ska čak 12,5 pos­to. Ia­ko Nje­mač­ka ima 15 mi­li­ju­na vi­še sta­nov­ni­ka od Fran­cu­ske (82:67 mi­li­ju­na), u Nje­mač­koj je ne­za­pos­le­no 2,5, a u Fran­cu­skoj 3,5 mi­li­ju­na lju­di.

Ni­že plaće i mi­ro­vi­ne

Fran­cu­ska pro­duk­tiv­nost da­le­ko je is­pod nje­mač­ke, no što se ti­če pro­sječ­ne plaće rad­ni­ka, Fran­cu­ska i Nje­mač­ka iz­jed­na­če­ne su (u obje dr­ža­ve pro­sje­čan rad­nik za­ra­đu­je oko 2100 eura). Što se pak mi­ro­vi­na ti­če, one su u Fran­cu­skoj veće ne­go u Nje­mač­koj – pro­sječ­na fran­cu­ska mi­ro­vi­na je na 75 pos­to pro­sječ­ne plaće, dok nje­mač­ki umi­rov­lje­nik u pro­sje­ku pri­ma 60 pos­to pro­sječ­ne plaće. Još jed­na us­po­red­ba – u Fran­cu­skoj je pro­pi­san 35-sat­ni rad­ni tje­dan, dok je Ni­jem­ci­ma odre­đe­no da tjed­no ra­de između 37,5 i 40 sa­ti. Iz ovih po­da­ta­ka ra­zvid­no je da fran­cu­ska eko­no­mi­ja du­go­roč­no ne mo­že iz­dr­ža­ti ovu ra­zi­nu so­ci­jal­ne dr­ža­ve koja se zas­ni­va na za­du­ži­va­nju. Sto­ga je Ma­cron, ko­ris­te­ći svo­ju tre­nu­tač­nu po­pu­lar­nost, svo­jom pr­vom mje­rom uda­rio upra­vo na naj­ve­ći iz­a­zov – re­for­mu tr­ži­šta rada. Na­ime, fran­cu­ska vlada po­kre­nu­la je u sri­je­du osjet­lji­vu re­for­mu tr­ži­šta rada, što je jed­no od ključ­nih obe­ća­nja pred­sjed­ni­ka Em­ma­nu­ela Ma­cro­na či­ji je glav­ni cilj ve­ća flek­si­bil­nost tvrt­ki i po­ti­ca­nje za­poš­lja­va­nja. Da bi to uop­će mogao pos­ti­ći, Ma­cron se pos­lu­žio jed­nom ne­uobi­ča­je­nom mje­rom ili, bo­lje re­če­no, tri­kom: nje­gov ka­bi­net do­nio je pre­kju­čer za­kon ko­ji par­la­men­tu (pod Ma­cro­no­vom je ap­so­lut­nom kon­tro­lom) omo­gu­ća­va pot­pu­nu nad­lež­nost za re­for­mu tr­ži­šta rada. Fran­cu­ski pred­sjed­nik i nje­go­va vlada mogu ta­ko ured­bom do­ni­je­ti sva­ku re­for­mu, a par­la­ment se pi­ta tek na kra­ju – zas­tup­ni­ci do­no­se od­lu­ku “sve ili ni­šta” – na­ime ne gla­sa­ju o po­je­di­noj re­for­mi, već o ci­je­lom pa­ke­tu. Ma­cron im je po­nu­dio op­ci­ju “uz­mi ili os­ta­vi”– usvo­ji­te sve re­for­me odjed­nom ili ih od­ba­ci­te! Pri to­me Ma­cron naj­vi­še na­de po­la­že u br­zi­nu – zna da ne­ma pre­vi­še vre­me­na jer, što vi­še bu­de ote­zao, to će vi­še ras­ti ot­por sin­di­ka­ta ko­ji vje­ro­jat­no nig­dje u Europi ni­su to­li­ko moć­ni kao u Fran­cu­skoj. Sin­di­ka­ti su već naj­a­vi­li da se re­for­ma rada neće pro­ves­ti bez ve­li­kih pro­s­vje­da i štraj­ko­va. Svim struk­tur­nim re­for­ma­ma tre­ba dos­ta vre­me­na da da­ju re­zul­ta­te pa se Ma­cro­nu žu­ri i za­to da se nje­zi­ni re­zul­ta­ti po­ka­žu pri­je kra­ja nje­go­va pe­to­go­diš­njeg mandata.

Ras­lo­je­no druš­tvo

Što to Ma­cron že­li re­for­mi­ra­ti? Fran­cu­ska je da­nas dvok­las­no druš­tvo – onih ko­ji ra­de i go­to­vo da i ne mogu do­bi­ti ot­kaz i onih ko­ji su izgubili na­du da će ga ika­da i do­bi­ti. A me­đu za­pos­le­ni­ma ta­ko­đer je ve­li­ko ras­lo­ja­va­nje – po­dje­la na stal­no i za­pos­le­ne na odre­đe­no vrijeme. De­vet od 10 no­vo­za­pos­le­nih prim­lje­no je na odre­đe­no vrijeme, a samo dvo­je od njih do­bi­je stal­ni po­sao na­kon tri go­di­ne rada. Za so­ci­jal­no osi­gu­ra­nje rad­ni­ci iz­dva­ja­ju 20 do 25 pos­to svog do­hot­ka, a na to još 40 do 45 pos­to pla­ća­ju pos­lo­dav­ci. Rad­ni tje­dan pro­pi­san je na 35 sa­ti, a svi stal­no za­pos­le­ni za­šti­će­ni su ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom ko­ji je go­to­vo jed­nak za sve sek­to­re. Mi­ro­vi­ne su u od­no­su na dru­ge dr­ža­ve EU mno­go veće u od­no­su na pro­sječ­nu pla­ću, a to ima svo­ju ci­je­nu – fran­cu­ski mi­ro­vin­ski fon­do­vi du­gu­ju 160 mi­li­jar­di eura. Fran­cu­ski pred­sjed­nik Em­ma­nu­el Ma­cron naj­av­lju­je da će fran­cu­sko tr­ži­šte rada re­for­mi­ra­ti ta­ko da pos­ta­nu kon­ku­rent­ni svom glav­nom tak­ma­cu Nje­mač­koj. Sto­ga je u Nje­mač­koj i na­šao uzo­ra za rad­nu re­for­me. Me­đu tim mje­ra­ma iz­dva­ja­ju se lak­še da­va­nje ot­ka­za i ogra­ni­ča­va­nje ot­prem­ni­na ko­je jam­če ko­lek­tiv­ni ugo­vo­ri. Ova bi mje­ra, sma­tra Ma­cron, tre­ba­la olak­ša­ti za­poš­lja­va­nje, što se po­t­vr­di­lo u nje­mač­kom slu­ča­ju na­kon Sc­hröde­ro­vih re­for­mi 2004. Dru­ga mje­ra za za­poš­lja­va­nje jest po­ve­ća­va­nje so­ci­jal­nih iz­da­ta­ka za za­pos­le­ne na odre­đe­no vrijeme ka­ko bi se sti­mu­li­ra­lo pos­lo­dav­ce da lju­de pri­ma­ju za stal­no. Ta­ko bi rad­ni­ci na odre­đe­no u tri go­di­ne rada tre­ba­li do­bi­ti pre­mi­ju od 15.000 eura. Re­for­ma pla­ni­ra i us­kra­ći­va­nje nov­ca za ne­za­pos­le­ne u tre­nut­ku ka­da se od­bi­ju dva po­nu­đe­na pos­la ia­ko su ona is­pod ra­zi­ne struč­ne spre­me ono­ga tko ih je od­bio. Sli­je­di re­for­ma stru­kov­nog obra­zo­va­nja ko­je se pot­pu­no mo­ra pri­la­go­di­ti po­tre­ba­ma po­du­zet­ni­ka. Za to je Ma­cron u idu­ćih pet godina pri­pre­mio 15 mi­li­jar­di eura. Uvo­di se i obvez­no osi­gu­ra­nje za sve građane pa ta­ko i one sa­mo­za­pos­le­ne. Uki­da­ju se do­pri­no­si za zdrav­s­tve­no i osi­gu­ra­nje u slu­ča­ju ne­za­pos­le­nos­ti i to će se pot­pu­no fi­nan­ci­ra­ti iz po­re­za. Bol­no će bi­ti i smanjenje mi­ro­vi­na – naj­av­lje­no je da bi one trebale bi­ti na ra­zi­ni 63 pos­to pro­sječ­ne plaće.

Da bi fi­nan­ci­ra­la jed­nu od naj­so­ci­jal­ni­jih dr­ža­va na svi­je­tu, Fran­cu­ska se mo­ra ja­ko za­du­ži­va­ti Glav­ni Ma­cro­nov cilj jest po­tak­nu­ti no­vo za­poš­lja­va­nje, i to na neo­dre­đe­no vrijeme

No­vi fran­cu­ski pred­sjed­nik Em­ma­nu­el Ma­cron kre­nuo je u svoj man­dat rje­ša­va­ju­ći naj­krup­ni­ji fran­cu­ski pro­blem – re­for­mu tr­ži­šta rada

Ma­cro­nov je cilj pos­ti­ći nje­mač­ku flek­si­bil­nost da bi se tvrt­ke lak­še pri­la­go­di­le vanj­skim pro­mje­na­ma na tr­ži­štu

Sva­ki put ka­da bu ne­ka fran­cu­ska vlada htje­la di­ra­ti u pra­va rad­ni­ka, us­li­je­di­li bi žes­to­ki pro­s­vje­di i štraj­ko­vi

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.