Za pri­po­je­nje Is­tre zas­luž­no je hr­vat­sko sve­ćens­tvo ko­je je Ti­to ubi­jao

Vecernji list - Hrvatska - - Zagreb - La­dis­lav Ma­te­ić či­ta­telj iz Za­gre­ba

Svo­je­dob­no je stra­dal­nik iz Hr­vat­skog pro­lje­ća Ivan Zvo­ni­mir Či­čak iz­ja­vio: “Do­bio sam ot­kaz u Ju­tar­njem lis­tu na­kon što sam na­pi­sao da je otac ak­tu­al­nog pred­sjed­ni­ka, An­te Josipović, 1972. pro­go­nio pri­pad­ni­ke Hr­vat­skog pro­lje­ća... Bi­la je to mo­ja ko­lum­na od 6. ve­lja­če 2010. u ko­joj sam, go­vo­re­ći o olov­nim vre­me­ni­ma 1972., na­pi­sao: U pr­vih šest mje­se­ci 1972. iz Sa­ve­za ko­mu­nis­ta je is­klju­če­no oko 1150 čla­no­va. Glav­ni na­red­bo­da­vac je bio Vla­di­mir Ba­ka­rić, a glav­ni eg­ze­ku­tor za iz­ba­ci­va­nja, hap­še­nja i pri­pre­me op­tuž­ni­ca bio je An­te Josipović, otac no­vog pred­sjed­ni­ka Ive Jo­si­po­vi­ća”. Sam pak Ivo Josipović ulo­gu je svo­ga oca u ko­mu­niz­mu ide­ali­zi­rao, a ka­ko je za­ci­je­lo znao što mu je otac ra­dio u vrijeme Ti­to­va bru­tal­nog obra­ču­na s Hr­vat­skim pro­lje­ćem, on se osje­ća ba­šti­ni­kom to­ga obra­ču­na i oče­va udje­la u nje­mu ko­ji spo­mi­nje Či­čak. Pa je vris­nuo i na na­um Mi­la­na Ban­di­ća da pro­mi­je­ni na­ziv Tr­ga mar­ša­la Ti­ta u Za­gre­bu u Trg Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske. Ot­klon od zlo­čin­ca on pro­gla­ša­va nas­tav­kom “ra­di­kal­nog des­nog zas­tra­nje­nja druš­tva”, ko­je je, vi­di Bo­ga ti, po­če­lo po­što on nije po dru­gi put iz­a­bran za pred­sjed­ni­ka ne­go ga je po­bi­je­di­la Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić. U pa­ni­ci zbog naj­av­lje­ne pro­mje­ne na­zi­va slav­nog tr­ga vi­di samo je­dan spas: “Pos­to­ji samo je­dan čo­vjek ko­ji mo­že dje­lo­va­ti da se to ne do­go­di, a on se zo­ve Mi­lo­rad Pu­po­vac jer o nje­mu ovi­si ve­ći­na u HDZ-ovoj Vla­di. Kao do­s­lje­dan an­ti­fa­šist sad do­la­zi u pri­li­ku da po­ka­že da nije sit­ni po­li­tič­ki tr­go­vac.” Mo­žda će ga Pu­po­vac pos­lu­ša­ti te bar ne­što po­ku­ša­ti, no ne­ko­li­ko sam pu­ta pi­sao ka­ko mi nije jas­no ko­je su to do­bro Sr­bi­ma u Hr­vat­skoj do­ni­je­li an­ti­fa­ši­zam i Ti­to, to jest ko­mu­nis­ti. Hu­ška­li su ih na Hr­va­te, da­va­li im pov­las­ti­ce pa su či­ni­li 60 pos­to sas­ta­va Ud­be, 70 pos­to sas­ta­va mi­li­ci­je, ne­raz­mjer­no ve­lik pos­to­tak u ru­ko­vo­de­ćim ka­dro­vi­ma i ta­ko dalje. Uglav­nom su ih pri­pre­ma­li za bal­va­ne, a po­s­lje­di­ca se zna – Sr­ba je u Hr­vat­skoj go­to­vo nes­ta­lo. Pu­po­vac ima ne­ku dru­gu lo­gi­ku, ali na vo­lju mu, no po­sve je ne­jas­no ko­ji su to ar­gu­men­ti onih ko­ji su bur­no re­agi­ra­li na Ban­di­će­vu za­mi­sao. O Ban­di­će­vu li­ce­mjer­ju i pre­vrt­lji­vos­ti u po­vi­jes­ti pri­jed­lo­ga da se na­ziv tr­ga pro­mi­je­ni pi­šem ne­što u su­traš­njem bro­ju, ali na stra­nu Ban­dić i nje­go­vi obra­ti, te se tre­ba upi­ta­ti po če­mu bi to Ti­to zas­lu­ži­vao svo­je ime u tak­vim i slič­nim na­zi­vi­ma u Za­gre­bu i Hr­vat­skoj. Nje­go­va voj­ska je na­pa­la ovu zem­lju i nje­zin glav­ni grad, a na če­lu te agre­si­je bi­la je oso­ba koja je du­go slo­vi­la kao naj­o­da­ni­ja Ti­tu – ge­ne­ral Velj­ko Ka­di­je­vić. Bio je to bez­ob­zir­ni nas­ta­vak agre­si­je na Hrvatsku i Hr­va­te koja je po­če­la s Ble­ibur­gom i ma­sov­nim uboj­stvi­ma pos­li­je ra­ta, nas­ta­vak Go­log oto­ka, Sta­re Gra­di­ške, obra­ču­na s Hr­vat­skim pro­lje­ćem, uboj­sta­va hr­vat­skih po­li­tič­kih emi­gra­na­ta. I što je za ovaj slu­čaj iz­nim­no važ­no, nas­ta­vak smi­ca­nja ti­su­ća Za­grep­ča­na na­kon “os­lo­bo­đe­nja”. A kad je ri­je­či o po­vi­jes­ti na­zi­va za­gre­bač­kih tr­go­va, Ti­to je s glav­nog za­gre­bač­kog tr­ga uk­lo­nio spo­me­nik i ime jed­no­ga od naj­ve­ćih na­ci­onal­nih sim­bo­la – ba­na Je­la­či­ća. I Ivo Josipović, i Pe­đa Gr­bin, i Ne­nad Sta­zić i dru­gi ko­ji su us­ta­li u obra­nu sa­daš­njeg na­zi­va mo­žda naj­ljep­šeg za­gre­bač­kog tr­ga sve to ja­ko do­bro zna­ju, ali njih ne za­ni­ma­ju či­nje­ni­ce, ne­go ide­olo­ški mi­to­vi. Nji­ma su an­ti­fa­ši­zam i Ti­to re­li­gi­ja, ne­upit­ne sve­ti­nje ko­je ne podliježu po­vi­jes­nim do­ka­zi­ma. Ta­ko je s lje­vi­ča­ri­ma od Fran­cu­ske re­vo­lu­ci­je do da­nas, njih ne za­ni­ma stvar­nost, ne­go kri­vo­tvo­re­nje stvar­nos­ti po­mo­ću ko­jeg će njo­me ov­la­da­ti. A kri­vo­tvo­ri je i Pe­đa Gr­bin kad u po­vo­du pro­mje­na na­zi­va Tr­ga mar­ša­la Ti­ta pi­še: “Ne­ću pre­vi­še fi­lo­zo­fi­ra­ti oko to­ga, Is­tri­jan sam, Pu­le­žan, da nije bi­lo Mar­ša­la, da­nas ne bih sje­dio u Hr­vat­skom sa­bo­ru.” Gr­bin za­ci­je­lo ja­ko do­bro zna da Is­tra ni­kad ne bi Ti­to­vim zas­lu­ga­ma pri­pa­la Hr­vat­skoj da nije bi­lo Bo­že Mi­la­no­vi­ća i hr­vat­skog sve­ćens­tva te nje­go­ve Spo­me­ni­ce koja je bi­la pre­sud­na na Mi­rov­noj kon­fe­ren­ci­ji u Pa­ri­zu 1946. go­di­ne. I da nije bi­lo an­ti­fa­šiz­ma Bo­že Mi­la­no­vi­ća i dru­gih hr­vat­skih do­mo­lju­ba u Is­tri – je­di­nog is­tin­skog an­ti­fa­šiz­ma u Hr­vat­skoj! – ko­ji je po­čeo 20-ih godina proš­log sto­lje­ća. I za pod­sje­ća­nje poz­na­tom is­tar­skom esde­pe­ov­cu – jed­nog od pot­pis­ni­ka Spo­me­ni­ce po ko­joj je Is­tra pri­po­je­na Hr­vat­skoj, sve­će­ni­ka Mi­ros­la­va Bu­le­ši­ća, Gr­bi­no­va i Ti­to­va mi­li­ci­ja je zak­la­la! Dakle, Mi­lo­rad Pu­po­vac ima ja­ko pu­no raz­lo­ga da se us­pro­ti­vi pre­ime­no­va­nju spo­me­nu­tog tr­ga a Ne­nad Sta­zić da, ako bu­de uk­lo­nje­no, vra­ti ime ubo­ji­ce Ti­ta kad SDP po­nov­no bu­de na vlas­ti. “I pos­li­je Ti­ta – Ti­to”, pri­sje­tio sam se te pa­ro­le jer se ras­plam­sa­la bit­ka oko pro­mje­ne ime­na Tr­ga mar­ša­la Ti­ta pa se Jo­sip Broz spo­mi­nje u svim me­di­ji­ma. Zlo­či­nac ili he­roj, ili i jed­no i dru­go, ka­ko za ko­ga. Jed­ni mis­le da je Hr­vat­ska 1945. go­di­ne os­lo­bo­đe­na, oni dru­gi pak tvr­de da je Ju­gos­la­vi­ja bi­la tam­ni­ca hr­vat­skog na­ro­da. Ne­ka­ko mi se či­ni da se ne­će­mo u do­gled­no vrijeme do­go­vo­ri­ti oko ulo­ge Jo­si­pa Bro­za u nas­ta­ja­nju i pos­to­ja­nju da­naš­nje Re­pu­bli­ke Hr­vat­ska pa ću po­ku­ša­ti za­mis­li­ti što bi bi­lo da se Ti­to i par­ti­zan­ski po­kret uop­će ni­su po­ja­vi­li, a da je NDH, ka­ko se to i do­go­di­lo, sa svo­jim sa­vez­ni­kom fa­šis­tič­kom Nje­mač­kom bi­la po­ra­že­na u Dru­gom svjet­skom ra­tu. U pret­pos­tav­lje­noj si­tu­aci­ji te­ško mi je za­mis­li­ti gra­ni­ce Hr­vat­ske dr­ža­ve na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta, ali mi je još te­že za­mis­li­ti ih u da­naš­njem obli­ku. Ne mogu ni pret­pos­ta­vi­ti tko bi u toj no­vos­tvo­re­noj dr­ža­vi bio na vlas­ti, a još te­že mi je za­mis­li­ti da bi po­bjed­ni­ci nad fa­šiz­mom, na či­joj strani ta­da ne bi bi­la Hr­vat­ska, do­zvo­li­li da to bu­du nji­ho­vi do­ju­če­raš­nji pro­tiv­ni­ci. Pret­pos­tav­ljam da to ne bi bi­la ni ne­ka vo­ljom na­ro­da de­mo­krat­ski iz­a­bra­na vlast, a is­to ta­ko ne vje­ru­jem da bi na­rod bio je­dins­tven oko nove vlas­ti. Bi li Hr­vat­ska bi­la uk­lop­lje­na u ne­kak­vu za­jed­ni­cu koja se mo­žda ne bi, a mo­žda i bi zva­la Ju­gos­la­vi­ja? Na­rav­no, nit­ko ne zna što bi bi­lo kad bi bi­lo, ali vje­ru­jem da uz člans­tvo Hr­vat­ske u Eu­rop­skoj uni­ji ni­ko­me ne pa­da na pa­met ne­ka no­va za­jed­ni­ca na­ro­da na­lik na Ju­gos­la­vi­ju. Is­to ta­ko, sa­da ka­da imamo svo­ju slo­bod­nu de­mo­krat­sku Hrvatsku, na­dam se da ni­ko­me ne pa­da na pa­met ne­što na­lik na NDH. Hm, nije vrag da se va­ram?

Lje­vi­ča­re ne za­ni­ma­ju či­nje­ni­ce, ne­go ide­olo­ški mi­to­vi. Nji­ma su an­ti­fa­ši­zam i Ti­to re­li­gi­ja, ne­upit­ne sve­ti­nje ko­je ne podliježu po­vi­jes­nim do­ka­zi­ma

Is­tri­jan i Pu­le­žan Pe­đa Gr­bin ima svo­ju li­je­vu po­vi­jes­nu is­ti­nu o is­tar­skom an­ti­fa­šiz­mu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.