Uz­bud­lji­va knji­ga zas­no­va­na na 40-ak Tuđ­ma­no­vih trans­kri­pa­ta

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari -

te me ov­dje! Ne­ću ići, ne­ću ići da me ubi­ju! Ju­ku Pra­zi­nu su ubi­li, i da ja idem sa­da u Ber­lin da me ubi­ju.” Tuđ­man: “Tko, tko to?” Me­sić: “Ne znam, ne­ka tu or­ga­ni­zi­ra­ju šta ho­će.” Tuđ­man: “Do­bro, šta je te­bi, Sti­pe Me­si­ću?” Me­sić: “Do­bro je.” Tuđ­man: “Da ti hra­bros­ti u po­je­di­nim mo­men­ti­ma ni­si imao...” Me­sić: “Ja sam bio hra­bar. Ja sam i u Be­ogra­du za­mje­rio se Ju­gos­la­vi­ji, za­mje­rio se svim čet­ni­ci­ma. I da idem na od­strel sa­da. I još me pro­gla­se ov­dje da ra­dim an­ti­hr­vat­sku po­li­ti­ku; pa ubit će me. Pa nije ra­di me­ne, me­ni je ra­di obi­te­lji, jer sam joj po­tre­ban. Ali ako me ho­će ubi­ti, ne­ka me tu ubi­ju.” Tuđ­man: “Tko da te ubi­je?” Me­sić: “Ne znam ja tko. Ali to je je­di­ni raz­log.” Tuđ­man: “Vi­diš, Sti­pe Me­si­ću, da si mi to re­kao, da se bo­jiš to­ga, ja bih to uzeo u raz­ma­tra­nje, za­is­ta to ni­sam znao. Zar nije re­če­no da će bi­ti osi­gu­ra­nje.” Me­sić: “Ne, ni­kak­vo. Ali nije to bit­no. Bit­no je to da je sa­da pro­va­lje­no. U Glo­bu­su sam pro­či­tao.” Tuđ­man: “A u Glo­bu­su.I Glo­bus i Fe­ra­li vam objav­lju­ju ovo. Na što ste spa­li, bo­ga vam va­še­ga! (...) Vla­di­mir Šeks u svo­joj no­voj knji­zi

ra­s­vjet­lja­va dva iz­nim­no bit­na seg­men­ta su­vre­me­ne hr­vat­ske po­vi­jes­ti od kra­ja 1992. do sre­di­ne 1994.: pr­vi, po­ku­šaj dvo­ji­ce lju­di iz dr­žav­nog vr­ha da iz­a­zi­va­njem us­tav­ne i par­la­men­tar­ne kri­ze sru­še HDZ s vlas­ti i ogra­ni­če ov­las­ti pred­sjed­ni­ka Fra­nje Tuđ­ma­na te, dru­gi, ta­daš­nju dr­žav­nu po­li­ti­ku Ra­ču­na­ju s to­bom i ma­ni­pu­li­ra­ju s to­bom.” Me­sić: “Pa za­to sam, vi­diš, bio iz­van svih tih iga­ra.” Tuđ­man: “Je li to pi­sao Ču­lić ili tko je pi­sao ka­ko ćeš ti 30 zas­tup­ni­ka po­vu­ći itd.” Me­sić: “Ne su­dje­lu­jem.” (...) Tuđ­man: “Če­kaj, Sti­pe. Ja sam ti re­kao da ti ni­si glav­ni u to­me, ali da ma­ni­pu­li­ra­ju s to­bom.” Me­sić: “Pa ne mo­že ma­ni­pu­li­ra­ti.” Tuđ­man: “Pa, kao što vi­diš, ma­ni­pu­li­ra­ju. Mo­lim, ja uzi­mam ovo što si re­kao, bo­jim se i ta­ko.” Me­sić: “Pa je, ali znaš ka­da sam po­čeo raz­miš­lja­ti? Pr­vo ni na kraj pa­me­ti ni­sam imao. Ra­ču­nao sam, to je je­dan ins­ti­tut, tu je ma­sa lju­di, ne mo­že se ni­šta de­si­ti. Tek ka­da sam le­žao, ka­da sam se ope­ri­rao, on­da sam si po­čeo mis­li­ti. I pro­či­tam, to­ga ne­sret­no­ga Pra­zi­nu naš­li neg­dje na par­kin­gu. Gdje pi­še da me­ne ne mo­že, is­to ta­ko, zgra­bi­ti i odves­ti i go­to­vo.” (...) Tuđ­man: “Sti­pe, ja sam ti to ne samo zbog HDZ-a i Hr­vat­ske ne­go i iz pri­ja­telj­skih od­no­sa prema te­bi re­kao – Sti­pe, postao si objekt ko­jim ma­ni­pu­li­ra­ju.” Me­sić: “Ja sam se po­vu­kao.” Tuđ­man: “Ni­si se po­vu­kao, jer si u Sa­bo­ru gle­dao te­le­vi­zor i še­tao se ta­mo. Prema to­me, na svoj na­čin prema Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni. Svo­ju knji­gu Šeks je zas­no­vao na broj­nim do­ku­men­ti­ma, me­đu ko­ji­ma je 40-ak Tuđ­ma­no­vih trans­kri­pa­ta ko­je jav­nost još nije vi­dje­la. Ovu uz­bud­lji­vu knji­gu, pre­pu­nu ne­poz­na­tih de­ta­lja iz 1990-ih, Ve­čer­nji list objav­lju­je u dva sve­ska: pr­vi sve­zak od 500 stra­ni­ca na ki­oske sti­že 30. lip­nja, a dru­gi će bi­ti ti­skan uje­sen ove go­di­ne. Ci­je­na knji­ge je 99,90 kn. dis­kre­di­ti­rao taj naš do­go­vor.” Me­sić: “Znaš za­što sam u Sa­bor do­šao dok sam na bo­lo­va­nju? Jer su po­če­li pri­ča­ti da se li­je­čim od si­de, da sam po­bje­gao iz zem­lje, da sam zgra­bio ne­kak­vu ve­li­ku lo­vu. I on­da sam re­kao – idem na pet mi­nu­ta da me se vi­di i ni­šta vi­še.” Tuđ­man: “Ko­ji cir­kus. (...) Igraš ma­lo, Sti­pe, svo­ju igru, a to nije do­pu­šte­no. Ra­di se o Hr­vat­skoj. I sa­da je pi­ta­nje, šta, Sti­pe? Me­sić: “Haj­de, šta god ho­ćeš.” Tuđ­man: “Sa­da mo­ram raz­mis­li­ti, i u od­no­su na ovu si­tu­aci­ju i u od­no­su na ovo što je Gra­nić imao raz­go­vo­re u svi­je­tu. Ali vam ne­ću do­pus­ti­ti da se igra­te sa Hr­vat­skom.” Me­sić: “Me­ni je ovo samo te­ret. Ja la­ko iz­a­đem iz po­li­ti­ke. Odem u pri­vre­du i ja sam sve ri­je­šio. Šta sme­ta Fra­nji Gre­gu­ri­ću.” Tuđ­man: “Fra­nji Gre­gu­ri­ću ne sme­ta. I s njim su igra­li, a i on im je dao ma­lo ma­te­ri­ja­la. (...) Sti­pe, sta­lo mi je do te­be, bo­ga ti tvo­ga!” Me­sić: “Je­si li vi­dio ka­ko je pres­ta­la od­mah igra čim su vi­dje­li da ni­ko­ga ne mogu uhva­ti­ti u zam­ku. Ja je­di­no mogu re­ći, u ni­kak­voj ope­ra­tiv­noj po­li­ti­ci ne mo­ram bi­ti. Me­ni is­ti­če da­nas bo­lo­va­nje, a ka­da se od­lu­či­mo da odem, ja mogu oti­ći u ne­ku pri­vred­nu or­ga­ni­za­ci­ju i go­to­vo. Ali ne sa­da ka­da je kam­pa­nja, ne­go ka­da se situacija smi­ri. Na mo­je tra­že­nje. (...) Prema to­me, džen­tl­men­ski spo­ra­zum – ne su­dje­lu­jem u ovim dnev­no­po­li­tič­kim stva­ri­ma, pred­sje­da­vam dok se do­go­vo­ri­mo, neg­dje na je­sen, dok na­đem ne­šta oz­bilj­ni­je, je­dan mir­ni­ji po­sao. I da ta­ko je­dan blagi pre­laz na­pra­vi­mo.” Tuđ­man: “Imam tvo­ju ri­ječ?” Me­sić: “Da.” Tuđ­man: “Da te neće u ove svo­je po­li­tič­ke...” Me­sić: “Neće, neće. Ja sam čak za to da tu i ta­mo sjed­ne­mo, po sta­rom obi­ča­ju, da ma­lo po­ća­ku­la­mo, jer mno­ge stva­ri i do me­ne do­đu, što mo­žda do te­be ne do­đu. (...) Čuj, mo­že­mo do­go­vo­ri­ti da ovo

Me­sić: “I još pro­gla­se da ra­dim an­ti­hr­vat­sku po­li­ti­ku; pa ubit će me. Pa nije ra­di me­ne, me­ni je ra­di obi­te­lji, jer sam joj po­tre­ban. Ali ako me ho­će ubi­ti, ne­ka me tu ubi­ju”

Od da­nas u pro­da­ji! Pr­vi sve­zak knji­ge na ki­os­ci­ma je od da­nas, 30. lip­nja. Ci­je­na je 99,90 ku­na.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.