Znans­tve­ni­ci do­ka­za­li: zra­če­nje mo­bi­te­la iz­a­zi­va stres i pro­mje­ne DNK

Fran­cu­ski i hr­vat­ski znans­tve­ni­ci is­tra­ži­li su utje­caj elek­tro­mag­net­skih po­lja na frek­ven­ci­ji mo­bi­te­la na glis­ta­ma, što se mo­že pri­mi­je­ni­ti i na ljud­ski or­ga­ni­zam

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Iva­na Ri­mac Le­sič­ki

Is­tra­ži­va­nje su pro­ve­li Fran­cuz Je­an-Pa­ul Bo­ur­di­ne­aud i pe­te­ro znans­tve­ni­ka sa za­gre­bač­kih fa­kul­te­ta PMF-a i FER-a

Frek­ven­ci­ja mo­bi­te­la bi­la je oki­dač za ok­si­da­tiv­ni stres u tki­vu glis­ta, je­dan je od za­klju­ča­ka is­tra­ži­vač­kog ra­da Već dvo­sat­na iz­lo­že­nost elek­tro­mag­net­skim po­lji­ma na frek­ven­ci­ji mo­bil­nih te­le­fo­na u glis­ta je iz­a­zva­la op­ći stres or­ga­niz­ma i pro­mje­ne u DNK, za­klju­čak je znans­tve­nog is­tra­ži­va­nja fran­cu­skog pro­fe­so­ra Je­an-Pa­ula Bo­ur­di­ne­auda i nje­go­vih su­rad­ni­ka iz Hr­vat­ske. Do tak­vog je re­zul­ta­ta is­tra­ži­vač­ki tim do­šao na­kon iz­la­ga­nja Ei­se­nia fe­ti­da glis­ta kon­kret­noj frek­ven­ci­ji elek­tro­mag­net­skih po­lja od 900 MHz (me­ga­her­ca), što od­go­va­ra zra­če­nju mo­bi­te­la. Ti­me su do­ka­za­li, ka­že prof. Bo­ur­di­ne­aud, da je ono oki­dač ok­si­da­tiv­nog stre­sa u tki­vu iz­lo­že­nih glis­ta i po­ve­ća­ne kon­cen­tra­ci­je slo­bod­nih ra­di­ka­la u us­po­red­bi s glis­ta­ma ko­je ni­su bi­le iz­lo­že­ne frek­ven­ci­ji mo­bi­te­la.

Rast slo­bod­nih ra­di­ka­la

– To je do­ka­za­no u na­šoj stu­di­ji po­ve­ća­nom ak­tiv­noš­ću ge­na uklju­če­nih u od­go­vor na ok­si­da­tiv­ni i op­ći stres te po­ve­ća­nom pro­izvod­njom pro­te­ina za­du­že­nih za obra­nu od stre­sa. Slo­bod­ni ra­di­ka­li mo­le­ku­lar­ni su ili ke­mij­ski en­ti­te­ti ko­ji raz­dva­ja­ju elek­tro­ne na iz­vor­ne kom­po­nen­te sta­ni­ca (pro­te­ini, li­pi­di i nuk­le­in­ska ki­se­li­na, uklju­ču­ju­ći DNK) i uni­šta­va­ju sve te ma­le “ci­gle” sta­ni­ca. Kad je taj raz­mjer šte­te ve­lik, sta­ni­ca mo­že umri­je­ti i funk­ci­ja or­ga­na bi­ti kom­pro­mi­ti­ra­na – opi­su­je pro­fe­sor Eu­rop­skog Ins­ti­tu­ta za ke­mi­ju i bi­olo­gi­ju Sve­uči­li­šta u Bor­de­auxu. Iz­u­zev ras­ta kon­cen­tra­ci­je slo­bod­nih ra­di­ka­la u glis­ta iz­lo­že­nih 900 MHz ut­vr­đe­ni su mu­ta­gen­ski učin­ci po­put mu­ta­ci­ja unu­tar DNK i tak­vi učin­ci su os­ta­li i u vre­me­nu na­kon pre­ki­da iz­la­ga­nja elek­tro­mag­net­skim po­lji­ma. Na na­še pi­ta­nje mo­že­mo li ova­kav re­zul­tat i u ko­joj mje­ri “pres­li­ka­ti” i na ljud­ski or­ga­ni­zam, prof. Bo­ur­di­ne­aud je od­go­vo­rio: – Na­rav­no da net­ko mo­že re­ći ka­ko mi ni­smo glis­te, ali za­pra­vo svi me­ha­niz­mi stva­ra­nja slo­bod­nih ra­di­ka­la i svi ele­men­ti mo­le­ku­lar­ne obra­ne is­ti su u svih ži­vo­ti­nja. U tok­si­ko­lo­gi­ji i far­ma­ko­lo­gi­ji ko­ris­ti­mo ži­vo­ti­nje kao mo­de­le fi­zi­olo­gi­je i bi­olo­gi­je ljud­skih bi­ća, imi­ti­ra­mo u ži­vo­ti­nja što se mo­že do­go­di­ti u lju­di. Slo­bod­ni ra­di­ka­li ge­ne­ri­ra­ni u sta­ni­ca­ma jed­na­ki su u svih ži­vo­ti­nja i nji­hov ok­si­di­ra­ju­ći i uni­šta­va­ju­ći uči­nak na DNK jed­nak je neo­vis­no o vr­sti. Da do­dam, ko­ris­ti­li smo frek­ven­ci­ju elek­tro­mag­net­skih po­lja pro­por­ci­onal­nu ra­zi­ni s ko­jom se su­sre­će­mo u svo­joj sva­kod­nev­ni­ci i sto­ga sma­tra­mo da se na­ša ot­kri­ća mo­gu pri­mi­je­ni­ti i na lju­de ko­ji ko­ris­te svo­je mo­bil­ne te­le­fo­ne vi­še sa­ti dnev­no. Ina­če, ovo je znans­tve­no is­tra­ži­va­nje re­zul­tat ra­da na re­la­ci­ji Bor­de­aux – Za­greb te su u nje­mu su­dje­lo­va­li znans­tve­ni­ci sa za­gre­bač­kih Pri­ro­dos­lov­no-ma­te­ma­tič­kog fa­kul­te­ta i Fa­kul­te­ta elek­tro­teh­ni­ke i ra­ču­nar­stva (Ma­ja Šrut, Ana­ma­ria Štam­buk, Mir­ta Tka­lec, Krešimir Ma­la­rić i Goran I. V. Klo­bu­čar). Ka­ko nam je opi­sao prof. Bo­ur­di­ne­aud, glis­te su iz­lo­že­ne elek­tro­mag­net­skom po­lju u Za­gre­bu te po­tom se­ci­ra­ne i smrz­nu­te dos­tav­lje­ne u nje­gov la­bo­ra­to­rij za bi­oke­mij­ske, mo­le­ku­lar­ne i ge­ne­tič­ke eks­pe­ri­men­te. Bu­du­ći da glis­te, ka­že, ima­ju živ­ča­ni sus­tav, na­mje­ra­va­li su nas­ta­vi­ti s dalj­njim is­tra­ži­va­njem, no zbog iz­os­tan­ka fi­nan­cij­ske pot­po­re to ne­će bi­ti mo­gu­će.

Bez nov­ca za dalj­nji rad

– Is­tra­ži­va­nja su­oče­na s dra­ma­tič­nim ne­dos­tat­kom sred­sta­va i, ka­da is­tra­ži­va­či po­ku­ša­ju ući u do­me­nu po­ve­za­nu s eko­nom­skim in­te­re­si­ma, sve pos­ta­je još te­že. In­dus­tri­ja i is­tra­ži­va­nja ko­ja fi­nan­ci­ra in­dus­tri­ja mo­bil­nih te­le­fo­na ka­žu da elek­tro­mag­net­ska po­lja ne uz­ro­ku­ju ni­ka­kav šte­tan uči­nak za zdrav­lje. Ne­ovis­ni is­tra­ži­va­či su pro­naš­li pu­no raz­li­či­tih obli­ka utje­ca­ja na ži­ve or­ga­niz­me uklju­ču­ju­ći bilj­ke – po­ru­ču­je fran­cu­ski pro­fe­sor te do­da­je da je da­nas sve vi­še onih ko­je se na­zi­va elek­tro-hi­pe­ro­sjet­lji­vi­ma. Za te se lju­de, ka­že, čes­to sma­tra da ima­ju psi­ho­ge­ne simp­to­me ili ne­ki psi­hi­ja­trij­ski po­re­me­ćaj, što je mo­žda toč­no za dio njih, no ne sma­tra da je is­ti­na za sve. Ova te­ma is­tra­ži­va­nja ka­men je spo­ti­ca­nja već niz go­di­na, a Me­đu­na­rod­na agen­ci­ja za is­tra­ži­va­nje ra­ka Svjet­ske zdrav­s­tve­ne or­ga­ni­za­ci­je još je 2001. ovak­vu vr­stu zra­če­nja uvr­sti­la u ka­te­go­ri­ju mo­gu­ćih kan­ce­ro­ge­na. Tak­va kla­si­fi­ka­ci­ja pri­je sve­ga zna­či da su po­treb­na dalj­nja is­tra­ži­va­nja i do­ka­zi o utje­ca­ju na zdrav­lje, što su naj­a­vi­li i iz krov­ne zdrav­s­tve­ne or­ga­ni­za­ci­je, to vi­še jer je ri­ječ o glo­bal­nom jav­nom zdrav­lju i sve ve­ćem bro­ju dje­ce ko­ris­ni­ka mo­bi­te­la.

REUTERS

Ne­ovis­na is­tra­ži­va­nja po­put ovog su­oče­na su s ne­dos­tat­kom nov­ca

Je­an-Pa­ul Bo­ur­di­ne­aud Europ­ski ins­ti­tut za ke­mi­ju i bi­olo­gi­ju

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.