OVE GO­DI­NE NEMAMO NI JE­DAN HR­VAT­SKI FILM NA SFF-u. NADAM SE DA JE TO SA­MO FA­ZA

HAVC JE SUPERPROJEKT, ALI JE TU PREVIŠE SVAĐA

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - De­jan Ja­zvić

Umjes­to de­vet, Fes­ti­val ove go­di­ne tra­je osam da­na. No­vi­na je i to da će se od ove go­di­ne tri seg­men­ta fes­ti­va­la odvi­ja­ti u is­to vri­je­me de­jan.ja­zvic@ve­cer­nji.net Na ovo­go­diš­njem 23. Sa­ra­je­vo Film Fes­ti­va­lu (SFF), ko­ji počinje 11.ko­lo­vo­za, u 18 pro­gra­ma bit će pri­ka­za­no 235 fil­mo­va. U pro­duk­ci­ji ili ko­pro­duk­ci­ji na SFF-u su­dje­lu­ju 54 zem­lje, a Fes­ti­val će bi­ti do­ma­ćin 43 svjet­ske i 23. me­đu­na­rod­ne pre­mi­je­re. Di­rek­tor i osnivač SFF-a Mirsad Purivatra is­ti­če ka­ko će na Fes­ti­va­lu bi­ti pri­ka­za­ni fil­mo­vi za “sve du­še i sve ge­ne­ra­ci­je”, a da je i ove go­di­ne u pi­ta­nju naj­važ­ni­ja film­ska smo­tra u ovom di­je­lu Eu­ro­pe po­t­vr­đu­je naj­av­lje­ni do­la­zak u Sa­ra­je­vo oska­rov­ca Oli­ve­ra Sto­nea i le­gen­dar­nog ko­mi­ča­ra Joh­na Cle­esea.

Ko­je su glavne zna­čaj­ke ovo­go­diš­njeg SFF-a? Što je ono po če­mu se po­seb­no iz­dva­ja od pret­hod­na 22 fes­ti­va­la?

– Mis­lim da bi 2017. go­di­na mo­gla bi­ti za­pam­će­na kao jed­na od ključ­nih u po­vi­jes­ti SFF-a. Ra­di una­pre­đe­nja sa­mog Fes­ti­va­la i ono­ga što on nu­di svo­joj pu­bli­ci, sva­ke se go­di­ne ra­de op­sež­ne ana­li­ze. Ta­ko je bi­lo i ove go­di­ne, ka­da smo ra­di­li na da­ljem pro­fi­li­ra­nju pro­gra­ma i od­lu­či­li da sva do­ga­đa­nja na Fes­ti­va­lu re­for­ma­ti­ra­mo. Kao pr­vo, umjes­to de­vet, Fes­ti­val ove go­di­ne tra­je osam da­na. Ta­ko­đer, jed­na od no­vi­na je i to da će se od ove go­di­ne sva tri seg­men­ta fes­ti­va­la, pro­gra­mi, in­dus­tri­ja i edu­ka­ci­ja odvi­ja­ti u is­to vri­je­me. Ide­ja je da svi na­ši gos­ti ima­ju pri­li­ku vi­dje­ti sva­ko­ga. Na taj na­čin, Sa­ra­je­vo kao mjes­to su­sre­ta omo­gu­ća­va i mla­dom auto­ru, stu­den­tu, da sret­ne ve­li­ke zvi­jez­de, pro­du­cen­te, ali is­to ta­ko i tim lju­di­ma ko­ji tra­ga­ju za mla­dim ta­len­ti­ma iz ove re­gi­je da ima­ju pri­li­ku vi­dje­ti na­še mla­de auto­re, pro­jek­te u ra­zvo­ju i slič­no. Osje­ti­li smo da mno­gi­ma ne­dos­ta­je ta in­te­rak­ci­ja. Do sa­da smo pra­vi­li ne­ke mi­kro­s­vje­to­ve ko­ji su bi­li dio fes­ti­va­la, a ove go­di­ne že­li­mo da ta si­ner­gi­ja bu­de ra­zvi­je­na do mak­si­mu­ma i mis­li­mo da će ko­ris­ti od to­ga bi­ti za sve, da će do­ni­je­ti još bo­lje pro­jek­te, fil­mo­ve, pro­mo­ci­ju film­skih auto­ra ko­ji su doš­li na SFF i ge­ne­ral­no do­dat­no obo­ga­ti­ti at­mo­sfe­ru na fes­ti­va­lu i u gra­du. Dru­ga je po­seb­nost da ove go­di­ne za­okru­žu­je­mo po­nu­du s po­zi­ci­je re­gi­onal­ne pro­duk­ci­je. Kao vo­de­ći fes­ti­val u re­gi­ji, pos­ta­vi­li smo cilj da u pot­pu­nos­ti za­okru­ži­mo uvid u re­gi­onal­nu ki­ne­ma­to­gra­fi­ju i pro­duk­ci­ju te ove go­di­ne po­kre­će­mo no­vi pro­gram, na­tje­ca­telj­ski pro­gram za stu­dent­ski film. Že­li­mo pra­ti­ti te mla­de ta­len­te od nji­ho­va po­čet­ka pa do, jed­nog da­na, na­da­mo se, Zlat­ne pal­me ili Os­ca­ra.

SFF je poz­nat po snaž­nom na­gla­sku na re­gi­onal­ne ki­ne­ma­to­gra­fi­je. Kak­va je si­tu­aci­ja ove go­di­ne i ko­li­ko pri­sut­nost fil­mo­va iz po­je­di­nih ze­ma­lja na SFF-u go­vo­ri o sta­nju u tim na­ci­onal­nim ki­ne­ma­to­gra­fi­ja­ma?

– Ako go­vo­ri­mo o ovom pros­to­ru ko­ji ka­rak­te­ri­zi­ra­ju is­ti ili slič­ni je­zi­ci, re­kao bih da još pla­ća­mo ci­je­nu te­škog i du­go­traj­nog pro­ce­sa tran­zi­ci­je. Ima­mo raz­dob­lja ka­da ki­ne­ma­to­gra­fi­je sto­je bo­lje ili lo­ši­je, ali ne­ma dvoj­be da su to vi­tal­ne ki­ne­ma­to­gra­fi­je. Ima­mo ja­ko pu­no ta­le­na­ta, ali po­li­ti­ka vr­lo čes­to bez­raz­lož­no kro­ji kul­tur­nu po­li­ti­ku. I sva do­ga­đa­nja u zad­nje vri­je­me oko Hr­vat­skog audi­ovi­zu­al­nog cen­tra (HAVC) ne idu na­ru­ku ra­zvo­ju hr­vat­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je. Previše je tu su­ko­ba, zlih ri­je­či, previše je bav­lje­nja HAVC-om od naj­vi­ših ins­ti­tu­ci­ja dr­ža­ve do ne­kih udru­ga, stra­na­ka, svi se ti­me ba­ve. Kao po­s­lje­di­cu ima­te da ove go­di­ne hr­vat­ski film ni­je na ra­zi­ni na ko­joj je bio pret­hod­nih go­di­na. HAVC je bio pri­mjer us­pješ­nog pro­jek­ta u re­gi­ji, ko­ji je išao ka ide­al­nom pro­jek­tu ka­kav je u Fran­cu­skoj. Sva ta tur­bu­len­ci­ja ko­ja je nas­ta­la za­us­ta­vi­la je pro­gres hr­vat­skog filma. Nadam se da će no­vi rav­na­telj us­pje­ti us­mje­ri­ti HAVC po­nov­no u prav­cu ko­jim ga je vo­dio Hr­vo­je Hri­bar, ko­jeg do­is­ta ci­je­nim zbog sve­ga što je ura­dio. To je i raz­log za­što ove go­di­ne nemamo

SFF tra­ži ja­ke lo­kal­ne part­ne­re. Bez ja­kog lo­kal­nog part­ne­ra ne­mo­gu­će je bi­lo što uči­ni­ti. Zna­či, la­ko mo­že­mo pri­ka­za­ti fil­mo­ve i u Mos­ta­ru, Tuz­li...

ni­ti je­dan hr­vat­ski film u na­tje­ca­nju. Re­kao bih da ovo ni­je bi­la do­bra go­di­na za hr­vat­ski igra­ni film, osim ono­ga što smo vi­dje­li od Ha­ne Ju­šić ko­ja je na­pra­vi­la fan­tas­ti­čan film. No, i po­red to­ga, hr­vat­ska film­ska sce­na je vi­tal­na po­go­to­vo ka­da go­vo­ri­mo o krat­kom, stu­dent­skom i do­ku­men­tar­nom fil­mu. Mis­lim da za hr­vat­ski film du­go­roč­no ne­će bi­ti pro­ble­ma. Vje­ru­jem da je ovo jed­na fa­za u ko­joj se spre­ma­ju no­vi pro­jek­ti i da će idu­će go­di­ne “eks­plo­di­ra­ti” uz kva­li­te­tan rad u HAVC-u.

Am­pli­tu­de su, či­ni se, uoč­lji­ve i u BiH ki­ne­ma­to­gra­fi­ji? Kao da ni u BiH ne pos­to­ji kons­tan­ta ka­da je u pi­ta­nju film­ska in­dus­tri­ja?

– Da, to su am­pli­tu­de ko­je su čes­to ve­za­ne za po­li­ti­ku i to je ta ci­je­na tran­zi­ci­je i ve­li­kog upli­ta­nja po­li­ti­ke. S dru­ge stra­ne, BiH film ni­je us­tro­jen ni bli­zu HAVC-a. Taj pro­ces je za­us­tav­ljen već ne­ko­li­ko go­di­na i nadam se da će us­pos­ta­vom no­vog nad­zor­nog od­bo­ra u Film­skom cen­tru Sa­ra­je­vo i po­ve­zi­va­njem s Fon­da­ci­jom za ki­ne­ma­to­gra­fi­ju do­ći do to­ga da ima­mo ne­što što se mo­že ugle­da­ti na pro­jekt HAVC-a. Sta­nje je tak­vo da je­dan Da­nis Ta­no­vić če­ti­ri ili pet go­di­na če­ka na sni­ma­nje filma. To ni­je do­bra po­ru­ka. Mo­ra­mo ra­di­ti na za­kon­skoj re­gu­la­ti­vi i ve­ćem pro­ra­ču­nu i to bi bio naj­ve­ći us­pjeh za sta­bil­nost BiH filma. Da je sce­na vi­tal­na svje­do­či po­da­tak da ima­mo u pro­gra­mu BiH filma pre­ko 70 fil­mo­va. No, tre­ba edu­ka­ci­je, fi­nan­ci­ja, us­tro­ja. Po­tre­ban nam je jak sus­tav jav­ne te­le­vi­zi­je ko­ji mo­ra bi­ti je­dan od ge­ne­ra­tor kva­li­tet­ne TV i film­ske pro­duk­ci­je.

Gdje je ulo­ga SFF-a u ra­zvo­ju bo­san­sko­her­ce­go­vač­ke, ali i ki­ne­ma­to­gra­fi­ja su­sjed­nih ze­ma­lja, po­put Hr­vat­ske?

– Da bu­dem vr­lo kon­kre­tan, SFF je si­gur­no naj­ja­ča plat­for­ma za ra­zvoj BiH i re­gi­onal­ne ki­ne­ma­to­gra­fi­je u ovom tre­nut­ku. Mi mo­že­mo ura­di­ti sve što že­li­mo. Na Sa­ra­je­vo Film Fes­ti­va­lu ima­te si­gur­no pre­ko ti­su­ću pred­stav­ni­ka film­ske in­dus­tri­je iz BiH, re­gi­je, Eu­ro­pe i svi­je­ta. Zna­či, ima­te top kla­su gos­ti­ju. Ali, ka­da mi ka­že­mo da za ko­pro­duk­ci­ju nu­di­mo 16 no­vih pro­je­ka­ta, uvjet za to je da ima­te 15 do 20 pos­to ula­ga­nja iz vlas­ti­te zem­lje i tu ima­mo pro­blem. Dak­le, mno­go ve­ću ko­rist od SFF-a od BiH ima hr­vat­ski ili sr­bi­jan­ski pro­jekt, jer ima­te sus­tav u ko­jem te zem­lje po­dr­ža­va­ju svo­je fil­mo­ve sa zna­čaj­nim sred­stvi­ma. BiH fil­mo­vi ne­ma­ju tak­vu pot­po­ru dr­ža­ve. Na­ša pro­cje­na je da se na na­šem tr­ži­štu za tih 16 pro­je­ka­ta, od ko­jih 70 pos­to bu­de re­ali­zi­ra­no kroz sni­ma­nje filma, go­diš­nje s iz­no­som od tri do če­ti­ri mi­li­ju­na eura po­dr­že stra­ni inves­ti­to­ri. To zna­či da za BiH pro­jek­te ko­je nu­di­mo, ako ne­ma već po­t­vr­đe­nih do­ma­ćih sred­sta­va, ne mo­že­te ra­ču­na­ti ni na sred­stva stra­nih inves­ti­to­ra.

Ko­li­ko su in­fras­truk­tu­ra i lo­gis­ti­ka ko­je ima grad Sa­ra­je­vo li­mi­ti­ra­ju­ći za da­lji ra­zvoj SFF-a?

– To je či­nje­ni­ca ko­ju po­nav­lja­mo već ne­ko­li­ko go­di­na, da je SFF pre­ras­tao grad i kan­ton Sa­ra­je­vo s po­zi­ci­je in­fras­truk­tu­re i ovo je mak­si­mum. Ne­pos­to­ja­nje fes­ti­val­skog ili kon­gres­nog cen­tra je ve­li­ki pro­blem. Pos­to­je ne­ke dvo­ra­ne i ho­tel­ski cen­tri u Sa­ra­je­vu, ali oni ni­su na lo­ka­ci­ja­ma ko­je bi od­go­va­ra­le za kon­cept SFF-a. To je ak­tu­al­no pi­ta­nje i vi­še pu­ta smo raz­go­va­ra­li o po­tre­bi iz­grad­nje jed­nog tak­vog fes­ti­val­skog cen­tra ko­ji bi imao pos­la 365 da­na, po­put onih u Can­ne­su ili Ber­li­nu.

Je li mo­gu­će os­ta­tak BiH pa i su­sjed­ne zem­lje uklju­či­ti u or­ga­ni­za­ci­ju i re­ali­za­ci­ju SFF-a? Raz­miš­lja li se o tak­vom kon­cep­tu?

– Mi smo već ima­li ne­ko­li­ko po­ku­ša­ja, ali sve se svo­di na to da SFF tra­ži ja­ke lo­kal­ne part­ne­re. Bez ja­kog lo­kal­nog part­ne­ra ne­mo­gu­će je bi­lo što uči­ni­ti. Zna­či, kad je film već u Sa­ra­je­vu mi vr­lo la­ko mo­že­mo pri­ka­za­ti taj film i u Mos­ta­ru, Tuz­li, Ba­nja Lu­ci pa i u ma­njim gra­do­vi­ma, kao što je Po­su­šje. Me­đu­tim, mo­ra pos­to­ja­ti jak lo­kal­ni prt­ner ko­ji će sli­je­di­ti stan­dard SFF-a u smis­lu kva­li­te­te pro­jek­ci­je, pros­to­ra i kre­ira­nja at­mosp­he­re oko tog even­ta. Te­ško pro­na­la­zi­mo lo­kal­ne part­ne­re i od­lu­či­li smo se da sa­mi ra­di­mo pro­jekt “Ope­ra­ci­ja ki­no” s ko­jim pu­tu­je­mo po BiH. Upra­vo smo se vra­ti­li s pr­vog di­je­la ljet­ne tur­ne­je i svu­da je vla­da­lo odu­šev­lje­nje, od Liv­na pre­ko To­mis­lav­gra­da, Po­su­šja, Ši­ro­kog Bri­je­ga do Tre­bi­nja. Lju­di su odu­šev­lje­ni pro­jek­ci­ja­ma na otvo­re­nom, iz­bo­rom fil­mo­va, što zna­či da ima po­ten­ci­ja­la.

Za sve ge­ne­ra­ci­je Di­rek­tor i osnivač SFF-a Mirsad Purivatra is­ti­če ka­ko će na Fes­ti­va­lu bi­ti pri­ka­za­ni fil­mo­vi za “sve du­še i sve ge­ne­ra­ci­je” Ve­li­ka­ni na fes­ti­va­lu Slav­ni bri­tan­ski oska­ro­vac Je­remy Irons u druš­tvu di­rek­to­ra Sa­ra­je­vo Film Fes­ti­va­la Mir­sa­da Pu­ri­va­tre

Ro­bert De Ni­ro, dvos­tru­ki do­bit­nik Os­ca­ra, do­bit­nik je pr­vog po­čas­nog Sr­ca Sa­ra­je­va za ži­vot­no dje­lo

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.