ODRED ZA BA­ŠTI­NU U VENECIJI NA­ŠAO BLA­GO IZ MUZEJA

ARTEFAKTI SE NI­SU VRA­TI­LI U ZA­DAR – TALIJANI I HRVATI SVADILI SU SE TKO ĆE PLATITI PRIJEVOZ

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - Ivi­ca Ra­doš

Bez se­lek­ci­je i za­pis­ni­ka, stva­ri su skup­lje­ne u tzv. sa­bir­ni cen­tar. Ota­mo je pre­ma Ši­be­ni­ku is­plo­vi­lo dva­de­set bro­do­va Za­dar­ska ka­tas­tro­fa pri­li­kom sa­vez­nič­kog bom­bar­di­ra­nja bi­la je pot­pu­na. Na­kon od­la­ska Ni­je­ma­ca iz Za­dra i ula­ska bri­tan­skih i ju­gos­la­ven­skih tru­pa, upra­va je grad po­di­je­li­la na zo­ne. Dio gra­da mo­gla je ko­ris­ti­ti bri­tan­ska voj­ska, dio je bio pod voj­nim pa­tro­la­ma, a di­je­lom Sta­re ri­ve mo­gli su se kre­ta­ti čak i gra­đa­ni. Zbog učes­ta­lih pljač­ki i de­vas­ta­ci­ja po­vi­jes­ne jez­gre, no­ve vlas­ti, ko­mu­nis­tič­ke, po­ku­ša­le su iz sru­še­nih zgra­da i gra­đan­skih pa­la­ča spa­si­ti što se spa­si­ti da te na jed­no mjes­to pri­ku­pi­ti sta­ri na­mje­štaj, sli­ke, umjet­ni­ne, po­kuć­stvo, pri­bo­re za je­lo itd. Bez ikak­ve se­lek­ci­je ili za­pis­ni­ka, stva­ri su skup­lje­ne i od­ne­se­ne u tzv. sa­bir­ni cen­tar. Iz to­ga sa­bir­nog cen­tra pre­ma Ši­be­ni­ku je is­plo­vi­lo dva­de­set bro­do­va na­to­va­re­nih upo­rab­nim pred­me­ti­ma, na­mje­šta­jem i vri­jed­nim stva­ri­ma. Do tih po­da­ta­ka do­šao je pro­fe­sor An­tun Tra­vir­ka ko­ji je, po­zi­va­ju­ći se na svje­do­če­nja Za­dra­na, za­bi­lje­žio od­la­zak bro­do­va pre­ma Ši­be­ni­ku i da­lje pre­ma Spli­tu. Na kra­ju, ve­li­ki dio tih stva­ri za­vr­šio je u Za­gre­bu ka­ko bi kra­si­le pros­to­ri­je no­ve ko­mu­nis­tič­ke vr­hu­ške.

Ka­mi­oni­ma po dr­ve­nu gra­đu

Ko­mu­nis­ti su osje­ti­li dra­ži i ča­ri luk­su­za. Ni­su im vi­še sme­ta­le bur­žuj­ske stva­ri po­put an­tik­nih sto­li­ca, oto­ma­na, tro­sje­da... Osim tih stva­ri, iz Za­dra su ti­je­kom ra­ta nes­ta­le vri­jed­ne umjet­nič­ke stva­ri, artefakti iz riz­ni­ce Ar­he­olo­škog muzeja u sv. Do­na­tu ko­je su Talijani str­pa­li u 14. san­du­ka i če­ka­li da ih pre­ve­zu u Ve­ne­ci­ju. Iako se mis­li­lo da su te umjet­nič­ke pred­me­te Talijani od­ni­je­li pri­li­kom pov­la­če­nja na­kon pa­da Ita­li­je, An­to­ni­ja Mli­ko­ta je do­ka­za­la da su u Veneciji za­vr­ši­le u vri­je­me nje­mač­ke oku­pa­cij­ske upra­ve, u trav­nju 1944. Bla­go su u ope­ra­ci­ji “Za­ra” ot­kri­li čla­no­vi ame­rič­ke Spo­me­nič­ke pos­troj­be u ve­ne­ci­jan­skom Za­vo­du za za­šti­tu spo­me­ni­ka. Bla­go je po­pi­sa­no, san­du­ci su za­pe­ča­će­ni i bi­li sprem­ni za po­vra­tak u Za­dar. Sat­nik (ka­pe­tan) Ba­sil Mar­ri­ott, čas­nik re­gi­onal­nog MFAA, htio je što pri­je pos­la­ti san­du­ke u Za­dar, ali oni do da­na da­naš­nje­ga iz Ve­ne­ci­je ni­su sti­gli za­to što su se Talijani i Hrvati svadili tko će platiti prijevoz iz Ve­ne­ci­je do ju­gos­la­ven­ske gra­ni­ce. On­da je od­lu­ka o po­vra­tu po­vu­če­na. Ta­ko je, eto, naj­bo­lji i naj­ljep­ši dio zbir­ke an­tič­kog stak­la iz Muzeja sv. Do­na­da da­nas dio zbir­ke Muzeja stak­la u Mu­ra­nu, a mno­gi pred­me­ti pos­ta­li su dio fun­du­sa Ar­he­olo­škog muzeja u Veneciji. Za­hva­lju­ju­ći is­tra­ži­va­nji­ma An­to­ni­je Mli­ko­te, sa­da toč­no zna­mo sud­bi­nu tog za­dar­skog bla­ga ne­pro­cje­nji­ve vri­jed­nos­ti. Zbir­ku je, pre­ma po­pi­su, či­ni­lo ne­ko­li­ko ti­su­ća umjet­ni­na. Ima li Hr­vat­ska prav­nih mo­guć­nos­ti za­tra­ži­ti po­vrat di­je­la ukra­de­nih umjet­ni­na te­ško je re­ći? Mo­žda ima, ali pod uvje­tom da se is­tra­ži­va­nje do­ku­me­na­ta u Ita­li­ji pro­ve­de do kra­ja. Osim umjet­ni­na, iz Za­dra su Talijani od­ni­je­li i 149 ku­ti­ja ar­hiv­ske gra­đe ko­ju su pos­li­je uglav­nom vra­ti­li. U go­di­na­ma pos­li­je ra­ta de­vas­ta­ci­je ku­ća i zgra­da u gra­du se nas­tav­lja­ju na naj­go­ri mo­gu­ći na­čin. Za­po­vjed­ni­ci pos­troj­bi Ju­gos­la­ven­ske ar­mi­je pos­la­li bi voj­ni­ke da ka­mi­oni­ma do­ve­zu dr­ve­nu gra­đu ka­ko bi in­že­nje­ri­ja iz­gra­di­la nuž­nu in­fras­truk­tu­ru za kre­ta­nje voj­ske, oruž­ja i teh­ni­ke. Voj­ni­ci su za te po­tre­be, pri­mje­ri­ce, iz­va­di­li gre­de s kro­vi­šta ka­za­li­šta Ver­di. To im je bi­lo lak­še ne­go va­di­ti gre­de iz ruševina. Zbog de­vas­ta­ci­je kro­vi­šta ka­za­liš­na zgra­da je po­če­la pro­pa­da­ti. Ka­za­li­šte Ver­di je de­fi­ni­tiv­no uni­šte­no 1957., i to mi­na­ma, 12 go­di­na pos­li­je ra­ta...

Ko­lek­ci­ja u zgra­di bi­sku­pi­je

No, Miroslav Kr­le­ža se ni­je mi­rio s tak­vim sta­njem. Čas­ne ses­tre Be­ne­dik­tin­skog sa­mos­ta­na sv. Ma­ri­je Kr­le­ži su, pri­li­kom nje­go­va pr­vog pos­li­je­rat­nog po­sje­ta Za­dru 1948., po­ka­za­le “zlato i sre­bro Za­dra”. Ko­lek­ci­ja je ta­da bi­la smje­šte­na u zgra­di bi­sku­pi­je jer je samostan bio sru­šen. Kr­le­ža je bio fas­ci­ni­ran vi­đe­nim. Naj­pri­je je u Za­gre­bu 1951. or­ga­ni­zi­rao iz­lož­bu “Zlato i sre­bro Za­dra”. Tom pri­go­dom na­pi­sao je i pred­go­vor za ka­ta­log iz­lož­be, ču­ve­ni esej o za­dar­skom sre­bru i zla­tu. Kr­le­ža na­gla­ša­va ne­pro­cje­nji­vu vri­jed­nost bla­ga ko­je su sa­ču­va­le ses­tre be­ne­dik­tin­ke, a po­se­bi­ce za na­šu kul­tur­nu po­vi­jest “od hr­vat­skih kra­lje­va do an­žu­vin­skog pe­ri­oda”, dak­le od 11. do 14. sto­lje­ća. Kr­le­ža pi­še da za­dar­sko bla­go ni­je mo­glo bi­ti iz­o­li­ra­no od os­ta­lih hr­vat­skih kra­je­va jer su, ka­ko pi­še, “pre­ko Se­nja i Za­gre­ba do Bu­di­ma i od Pe­ču­ja do Jaj­ca i Bi­ha­ća tek­le po­vor­ke sto­lje­ći­ma”. Za­dar­ski zla­ta­ri su za Kr­le­žu “ma­gič­ni”, a to što su oni ra­di­li “no­si u se­bi ta­jans­tvo blis­ta­ve tva­ri”. Kr­le­ža opi­su­je “blis­ta­vi kov­čeg sve­tog Ši­mu­na” ko­ji je pok­lo­ni­la Eli­za­be­ta An­žu­vin­ska, hr­vat­sko-ugar­ska kra­lji­ca, že­na Lu­do­vi­ka I. An­žu­vin­skog, ina­če kći Stje­pa­na Ko­tro­ma­ni­ća. Na škri­nji je, uz os­ta­lo, pri­ka­zan ula­zak hr­vat­sko-ugar­skog kra­lja Lu­do­vi­ka u Za­dar 1358. Iz­lož­ba Zlato i sre­bro Za­dra pos­li­je će bi­ti stal­ni pos­tav u sa­mos­ta­nu sv. Ma­ri­je. Kr­le­ža je na­ime že­lio afir­mi­ra­ti hr­vat­sku i sla­ven­sku pri­pad­nost Za­dra bu­du­ći da je Za­dar u oči­ma lo­kal­nih sta­nov­ni­ka bio po­iman kao ta­li­jan­ski grad. Pa ipak, Kr­le­ža je utje­cao da se Za­dar kod no­ve vla­dar­ske, ko­mu­nis­tič­ke eli­te, pri­hva­ti kao hr­vat­ski grad. Skre­nuo je po­zor­nost Ju­gos­la­ven­skoj aka­de­mi­ji zna­nos­ti i umjet­nos­ti u kom prav­cu tre­ba ići te je svo­jim utje­ca­jem na Ti­ta stvo­rio pre­du­vje­te da se Za­dru po­mog­ne.

Čas­ne ses­tre su Kr­le­ži 1948. po­ka­za­le “zlato i sre­bro Za­dra”. Bio je fas­ci­ni­ran

Voj­ni­ci su za po­tre­be in­že­nje­ri­je, pri­mje­ri­ce, iz­va­di­li gre­de s kro­vi­šta ka­za­li­šta Ver­di; Ga­le­ri­ja umjet­ni­na Na­rod­nog muzeja Za­dar

Dio zbir­ke an­tič­kog stak­la da­nas je u Mu­ze­ju stak­la u Mu­ra­nu

Kr­le­ža je u Za­gre­bu 1951. or­ga­ni­zi­rao iz­lož­bu “Zlato i sre­bro Za­dra”, te na­pi­sao i pred­go­vor za ka­ta­log iz­lož­be, zna­me­ni­ti esej o za­dar­skom sre­bru i zla­tu

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.