Le­de­ne pos­las­ti­ce za med­vje­di­cu i maj­mu­ne, a tuš za no­je­ve i emue

U ba­zen mor­skih la­vo­va uba­cu­ju se blo­ko­vi le­da da bi se ra­s­hla­di­la vo­da

Vecernji list - Hrvatska - - Zagreb - ma­te­ja.so­bak@ve­cer­nji.net Ma­te­ja Šo­bak

U le­du skri­va se za­mrz­nu­to vo­će, u ko­jem po­seb­no uži­va­ju ka­pu­ci­ni, ko­ji ne mo­gu do­če­ka­ti da do nje­ga do­đu li­za­njem Obu­češ krat­ko, upa­liš kli­mu ili ven­ti­la­tor, spus­tiš ro­le­te, iz hlad­nja­ka uz­meš hlad­ne vo­de i za to­plin­ski val uop­će te ni­je bri­ga. Na­rav­no, pod uvje­tom da, kao sta­nov­ni­ci Mak­si­mi­ra, ni­si ro­đen s krz­ne­nim ili per­na­tim “ka­pu­tom”. U tom slu­ča­ju, objaš­nja­va­ju dje­lat­ni­ci Zo­olo­škog vr­ta, sva­ka po­moć u ra­s­hla­đi­va­nju do­bro je doš­la.

Ku­pa­nje u ba­ze­ni­ma

A upra­vo se to i ra­di u ljet­nim mje­se­ci­ma, po­se­bi­ce kad se naj­av­lju­je pe­nja­nje tem­pe­ra­tu­ra i na 40 Cel­zi­je­vih stup­nje­va. Le­de­ne pos­las­ti­ce sprem­ne su sva­ki dan, a osim u “sla­do­le­di­ma”, ži­vo­ti­nje uži­va­ju i u po­seb­nim tu­ši­ra­nji­ma. – U Mak­si­mi­ru je tem­pe­ra­tu­ra uvi­jek ne­što ni­ža ne­go u os­tat­ku gra­da, ali to ne zna­či da ni­je vru­će. Ži­vo­ti­nje ko­je ima­ju ba­ze­ne u svo­jim nas­tam­ba­ma, od­nos­no one ko­je i u pri­rod­nom okru­že­nju u bli­zi­ni ima­ju vo­du, naj­češ­će će vri­je­me pro­vo­di­ti upra­vo u njoj, a za one ko­je ra­s­hla­đe­nje tra­že, omo­gu­ći­mo ga mi – objaš­nja­vao je rav­na­telj ZOO-a Damir Skok, dok je ju­čer tu­ši­rao emue. Ve­li­ke pti­ce pr­vo su ma­lo ok­li­je­va­le, a kad su shva­ti­le da im je is­pod vo­de do­bro, sprem­no su sta­le i uži­va­le u sva­koj kap­lji­ci. Još ve­se­li­ji bi­li su no­je­vi, ko­ji su pod mla­zom i za­tva­ra­li oči te otva­ra­li us­ta, iz­gle­da­ju­ći po­ma­lo kao ri­be na su­hom.

Svat­ko ima svo­ju tak­ti­ku

– Oni su po­ma­lo ble­sa­vi, ali ja­ko sim­pa­tič­ni. Oko im je ve­će od moz­ga, pa ni­su baš naj­bis­tri­je pti­ce, ali zna­ju uži­va­ti – go­vo­ri­la nam je edu­ka­to­ri­ca Ma­ri­ja Star­če­vić, dok nas je vo­di­la do med­vje-

Iz ru­ke ti­ma­ri­te­lja svo­je su sla­do­le­de od­mah uze­li ka­pu­ci­ni i led raz­bi­ja­li o dr­vo

di­ce, ko­ja je iz hlad­nog br­lo­ga na sun­ce iz­aš­la tek kad joj je ti­ma­ri­telj os­ta­vio za­mrz­nu­to vo­će. Kao i sva­ka sta­ri­ja pe­dant­na da­ma, pr­sti­ma je iz gro­ma­de va­di­la bo­bi­cu po bo­bi­cu bo­rov­ni­ce i stav­lja­la ih u us­ta. Ni­su tu gra­ci­oz­nost ima­li i ka­pu­ci­ni te ra­ku­ni, ko­ji su si­lo­vi­to na­va­li­li na svo­je “sla­do­le­de”, uzi­ma­ju­ći ih iz ru­ku ti­ma­ri­te­lja, pa on­da nji­ma uda­ra­ju­ći po dr­ve­ću, ne bi li što pri­je doš­li do za­mrz­nu­tog vo­ća. – Svat­ko ima svo­ju tak­ti­ku – po­jaš­nja­vao je rav­na­telj Skok, da­ju­ći pos­las­ti­ce i le­mu­ri­ma. Kao gos­po­da, oni su po­sje­li oko os­vje­ža­va­ju­ćeg slat­ki­ša, pa pr­vo po­ku­ša­va­li led oto­pi­ti je­zi­ci­ma i tek on­da na­va­li­ti na vo­će i po­vr­će. Od­lu­či­li su ohla­di­ti i dru­ge di­je­lo­ve ti­je­la, pa su pre­ko “sla­do­le­da” pre­ba­ci­li i re­po­ve. Da ne­ma bo­lje stva­ri lje­ti od le­da, do­ka­za­li su i mor­ski la­vo­vi, ko­ji­ma su blo­ko­vi uba­če­ni u ba­zen, ne bi li im ohla­di­li vo­du. U ne­ko­li­ko stup­nje­va hlad­ni­jem, sret­no su pli­va­li ma­ma Edith, ta­ta Za­gi i jed­no­mje­seč­na im be­ba.

Kao gos­po­da Oko os­vje­že­nja kao za stol sje­li su le­mu­ri, ko­ji su na le­du hla­di­li i re­po­ve

Med­vje­di­ca je gra­ci­oz­no če­pr­ka­la bo­bi­ce, ko­je su joj da­li dje­lat­ni­ci vr­ta (do­lje)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.