KAO DJEČAK SAM TRČAO I TRKE NA TRI KO­NJA

U VUKOVARSKOJ BOL­NI­CI REK­LI SU MI DA NE MO­GU JAHATI. OD­GO­VO­RIO SAM: ALKA BEZ ME­NE NE MO­ŽE

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - Sla­vi­ca Vu­ko­vić SPLIT

Od­go­jen sam da vo­lim Al­ku, pu­no sam žr­tvo­vao za Al­ku ia­ko ne ži­vim u Si­nju, već u Za­gre­bu. Štu­jem Gos­pu, Bo­ga i vo­lim Hr­vat­sku Al­kar­ski vojvoda mr. Ante Vučić osam go­di­na ob­na­ša tu naj­is­tak­nu­ti­ju duž­nost u al­kar­skoj po­vor­ci, a vr­lo ri­jet­ko da­je in­ter­v­jue. Uo­či 302. sinj­ske Al­ke ko­ja će se tr­ča­ti u ne­dje­lju, raz­go­va­ra­li smo o po­seb­nos­ti ove go­di­ne u ko­joj će se tr­ča­ti dvi­je Al­ke, pri­pre­ma­ma za pred­sto­je­ću, zna­ča­ju one odr­ža­ne u Vu­ko­va­ru, po­li­ti­ci i po­li­ti­ča­ri­ma, a ot­krio nam je i ka­ko će bi­ti in­to­ni­ran nje­gov go­vor ko­jim se za­vr­ša­va­ju al­kar­ske sve­ča­nos­ti.

Iza­bra­li ste al­ka­re kop­lja­ni­ke ko­ji će ove go­di­ne tr­ča­ti al­ku, pri­pre­me tra­ju. Ide li sve po pla­nu?

Kao za­po­vjed­nik al­kar­ske po­vor­ke vr­lo sam za­do­vo­ljan sa svim što se do­ga­đa na pri­pre­ma­ma. Ove smo go­di­ne ma­lo kas­ni­je po­če­li zbog sve­ča­ne Al­ke ko­ju smo odr­ža­li u Vu­ko­va­ru jer smo htje­li da se al­ka­ri, mom­ci i ko­nji ma­lo od­mo­re. Ali, sve te­če iz­van­red­no, na po­nos Si­nja i Ce­tin­ske kra­ji­ne oče­ku­jem da Alka i ove go­di­ne pro­đe ve­li­čans­tve­no.

Ova je go­di­na iz­nim­na jer će ovo bi­ti dru­ga Alka. Kak­vo je, po va­šem miš­lje­nju, zna­če­nje sve­ča­ne Al­ke u Vu­ko­va­ru?

Ovo je če­t­vr­ti put u du­goj po­vi­jes­ti Al­ke da se tr­či sve­ča­na Alka iz­van Si­nja. Al­ku u Vu­ko­va­ru po­sve­ti­li smo svi­ma ko­ji su da­li svo­je ži­vo­te za Vu­ko­var i za Hr­vat­sku i zbog to­ga smo je vr­lo emo­tiv­no do­ži­vje­li. Alka u gra­du he­ro­ju du­go se pri­pre­ma­la. Pr­vi ju je put spo­me­nuo rat­ni mi­nis­tar obra­ne Goj­ko Šu­šak, ko­ji je pri­je Olu­je re­kao da idu­će go­di­ne ne­pri­ja­telj­ski to­po­vi ne­će bi­ti upe­re­ni pre­ma Si­nju. Re­kao je: “Tr­čat će se Alka i u Vu­ko­va­ru, ne sa­mo u Si­nju.” To je ti­nja­lo me­đu Vu­ko­var­ci­ma i Si­nja­ni­ma i ko­nač­no smo je u svib­nju ove go­di­ne i os­tva­ri­li. Vu­ko­var i svi ko­ji ži­ve u Vu­ko­va­ru, zas­lu­ži­li su Al­ku s pu­no emo­ci­ja Za­hva­lju­jem gra­du Vu­ko­va­ru, ti­mu ko­ji je bio za­du­žen za pri­pre­mu i svim gra­đa­ni­ma Vu­ko­va­ra i Sla­vo­ni­je, tim po­nos­nim lju­di­ma i iz­vr­s­nim do­ma­ći­ni­ma.

Alka u Vu­ko­va­ru pam­ti se i po va­šem emo­tiv­nom go­vo­ru ko­jeg ste odr­ža­li pod tem­pe­ra­tu­rom od 39,5 stup­nje­va.

Ja sam se kao i svi os­ta­li du­go pri­pre­mao za sve­ča­nu al­ku. Mo­je zdrav­s­tve­no sta­nje je bi­lo u re­du, osim ma­lo ner­vo­ze zbog Al­ke u Vu­ko­va­ru, ali do­bio sam vi­so­ku tem­pe­ra­tu­ru, de­hi­dri­rao i za­vr­šio u vukovarskoj bol­ni­ci. Li­ječ­ni­ci su rek­li da mi ne mo­gu do­pus­ti­ti da uzja­šim na ko­nja, ali re­kao sam im “Alka se bez me­ne ne mo­že odr­ža­ti i ja se mo­ram obu­ći i oti­ći na vlas­ti­tu od­go­vor­nost. Is­klju­či­te in­fu­zi­ju, ja idem uzja­ši­ti na ko­nja, odr­ža­ti al­ku i go­vor i vra­ti­ti se.” Hva­la Bo­gu sve je proš­lo u re­du, vra­tio sam se i os­tao još tri da­na u vukovarskoj bol­ni­ci či­jem me­di­cin­skom osob­lju od sve­ga svr­ha za­hva­lju­jem. Moj je go­vor bio emo­ti­van za­to što sam s gra­dom Vu­ko­va­rom i Vu­ko­var­ci­ma stal­no bio kao na­čel­nik Upra­ve za skrb u Mi­nis­tar­stvu obra­ne. Ti­je­kom ra­ta i iza ra­ta pos­tao sam nji­hov pri­ja­te­lji i do­živ­lja­vao sam ih na po­se­ban na­čin. To se mo­ra­lo osje­ti­ti u mom go­vo­ru. Go­vo­rio sam iz du­še i sr­ca i bio za­hva­lan Ču­do­tvor­noj Gos­pi Sinj­skoj što mi je pomogla da se una­toč vi­so­koj tem­pe­ra­tu­ri odr­žim na ko­nju. Nit­ko ni­je znao u kak­vom sam sta­nju osim mo­je su­pru­ge, pred­sjed­ni­ce, pre­mi­je­ra i pred­sjed­ni­ka VAD-a. Ni­sam dao ni da mo­joj dje­ci ka­žu.

Voj­vo­din go­vor pe­čat je sva­ke Al­ke. Jes­te li već pri­pre­mi­li go­vor za 302. Al­ku?

Sva­ki moj go­vor mo­ra bi­ti ak­tu­alan i ne mo­gu ga pu­no ra­ni­je pri­pre­ma­ti. Sre­ća je u sve­mu ovo­me što Alka ima sve do tan­či­na odre­đe­no u Sta­tu­tu što mi olak­ša­va odr­ža­va­nje go­vo­ra. Po Sta­tu­tu, je­dan dio go­vo­ra je po­vi­jes­ni, je­dan ak­tu­al­ni. Taj ak­tu­al­ni dio ne mo­gu mje­se­ci­ma pri­je pri­pre­mi­ti. Na­rav­no da raz­miš­ljam o to­me što re­ći i da to ka­žem na pra­vi na­čin. Ono što je po mom su­du pre­poz­nat­lji­vo je da go­vo­rim iz sr­ca i du­še i to što osje­ćam. Od­go­jen sam u obi­te­lji da vo­lim Al­ku, pu­no sam žr­tvo­vao za Al­ku ia­ko ne ži­vim u Si­nju, već u Za­gre­bu. Štu­jem Gos­pu, Bo­ga i vo­lim Hr­vat­sku.

Bi­li ste su­di­onik Hr­vat­skog pro­lje­ća i Do­mo­vin­skog ra­ta.

Da, bio sam ak­tiv­ni su­di­onik Hr­vat­skog pro­lje­ća 1971. kao pred­sjed­nik Za­vi­čaj­nog klu­ba stu­de­na­ta Si­nja i Ce­tin­ske kra­ji­ne i sno­sio sam po­s­lje­di­ce na­kon nje­go­vog gu­še­nja. Pos­li­je po­li­cij­ske ra­ci­je u stu­dent­skom do­mu Ni­na Ma­ra­ko­vić iz­ba­čen sam iz doma ta­ko da sam se ne­ko vri­je­me skri­vao kod pri­ja­te­lja, čak sam jed­no vri­je­me spa­vao u pot­krov­lju cr­k­ve na Vo­lov­či­ci u Za­gre­bu. Ni­je bi­lo la­ko. Ali, za­vr­šio sam edu­ka­cij­sko-re­ha­bi­li­ta­cij­ski fa­kul­tet, po­tom pos­li­je­di­plom­ski i ma­gis­te­rij na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu te za­po­čeo pi­sa­ti dok­tor­sku di­ser­ta­ci­ju. Za­po­čeo je Do­mo­vin­ski rat, sve sam pre­ki­nuo te s dvo­ji­com bra­će i 28 mo­jih Vu­či­ća oti­šao sam u rat. Ni­sam dok­to­ri­rao, ali za­do­vo­ljan sam što ima­mo su­ve­re­nu Hr­vat­sku. A ovo ru­ko­vod­stvo ko­je je da­nas, s pred­sjed­ni­com Ko­lin­dom Gra­bar-Ki­ta­ro­vić, pre­mi­je­rom Vla­de An­dre­jom Plen­ko­vi­ćem i pred­sjed­ni­kom Sa­bo­ra Gor­da­nom Jan­dro­ko­vi­ćem, vje­ru­jem da vo­de Hr­vat­sku naj­bo­ljim pu­tem za sve nas.

Zna­či, ne­će­te bi­ti oš­tri ove go­di­ne u svom go­vo­ru?

Ne, ni u kom slu­ča­ju. Ka­da vi­dim u sve­ča­noj lo­ži lju­de ko­ji ži­ve za Hr­vat­sku i vo­le je, ta­da sam i ja sre­tan.

Go­vor voj­vo­de pre­no­se svi me­di­ji i ana­li­zi­ra­ju po­li­tič­ki ana­li­ti­ča­ri. Za­mje­ri­li su vam 2014. go­di­ne ka­da ste poz­dra­vi­li Ko­lin­du Gra­bar-Ki­ta­ro­vić kao bu­du­ću pred­sjed­ni­cu, a u gle­da­li­štu je bio i Ivo Jo­si­po­vić, po­kro­vi­telj Al­ke?

Bio sam su­di­onik Hr­vat­skog pro­lje­ća 1971. Iz­ba­čen sam iz stu­dent­skog doma, skri­vao sam se kod pri­ja­te­lja, čak sam spa­vao u pot­krov­lju cr­k­ve na Vo­lov­či­ci Mis­lim da ni u jed­nom tre­nut­ku ni­sam po­gri­je­šio što sam poz­dra­vio ta­daš­nju po­moć­ni­cu glav­nog taj­ni­ka NATO-a za jav­nu di­plo­ma­ci­ju u poz­drav­nom go­vo­ru. To je bila na­ša naj­vi­ša voj­na funk­ci­ja u voj­nom sa­ve­zu. To što je ona bila pro­tu­kan­di­dat Jo­si­po­vi­ću, ja to ni­sam is­tak­nuo. Re­kao sam da že­lim da svo­je me­đu­na­rod­no is­kus­tvo is­ko­ris­ti za do­bro­bit Hr­vat­ske. Za­is­ta sam mis­lio ta­ko i dra­go mi je što je pos­ta­la pred­sjed­ni­ca Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske. Za­do­vo­ljan sam jer sam osje­ćao da ta že­na ži­vi za Hr­vat­sku.

Je li mo­gu­će odi­je­li­ti po­li­ti­ku i Al­ku?

Htje­li ili ne htje­li, idu jed­no s dru­gim. Ka­da sam se pri­pre­mao, oso­bi­to pr­vih go­di­na, či­tao sam go­vo­re pri­jaš­njih vojvoda i ne mo­že se odvo­ji­ti Al­ku od po­li­ti­ke ni­ti po­li­ti­ku od Al­ke. Ali, ni­ko­me ne bi tre­ba­lo sme­ta­ti što ja poz­dra­vim ne­ko­ga ako je zas­lu­žio da ga se poz­dra­vi. Lju­di mi go­vo­re “Voj­vo­do ko­ga ti poz­dra­viš, taj po­bje­đu­je”. Od­go­jen sam da vo­lim Hr­vat­sku, ži­vim za Hr­vat­sku i ako su tak­vi lju­di na funk­ci­ja­ma, za­do­vo­ljan sam.

An­drej Plen­ko­vić, ko­ji će bi­ti pr­vi put na Al­ci u Si­nju kao pre­mi­jer, ve­li­ki je pri­ja­telj Al­ke.

On je or­ga­ni­zi­rao do­la­zak ci­je­le al­kar­ske po­vor­ke u Bruxel­les i omo­gu­ćio da pred EU par­la­men­tom po­zo­ve­mo sve zem­lje čla­ni­ce na pros­la­vu 300. sinj­ske al­ke. Sve je is­fi­nan­ci­rao iz sred­sta­va ko­je je on do­bio. Za­što ne bi s ra­doš­ću poz­dra­vio čo­vje­ka ko­ji je to­li­ko uči­nio za Al­ku ko­ja svi­ma na­ma pa i me­ni to­li­ko zna­či?

Ka­da ste na­uči­li jahati?

S ko­nji­ma sam ta­ko­re­ći od ro­đe­nja. Mo­ji su bi­li dos­ta imuć­ni, dr­ža­li smo 5-6 ko­nja i ja sam bio za­du­žen za njih. Trčao sam trke na sinj­skom po­lju i bez sed­la i bez zna­nja ro­di­te­lja. Na jed­noj sam tr­ci trčao na tri ko­nja, to­li­ko sam bio do­bar ja­hač. Sa mnom se utr­ki­vao sa­daš­nji pred­sjed­nik čas­nog su­da Ivan Zo­ri­ca. Bi­li smo ge­ne­ra­ci­ja, utr­ki­va­li smo se.

Na­kon 300. al­ke ka­da su u Si­nju iz­gra­đe­ni Al­kar­ski dvo­ri, otvo­ren Mu­zej al­ke, ra­svi­jet­lje­ni su po­vi­jes­ni de­ta­lji. Je li Alka do­ži­vje­la svo­ju kul­mi­na­ci­ju ili ima još pros­to­ra za na­pre­dak?

Uz ra­zu­mi­je­va­nje hr­vat­skih vla­da na­pra­vi­li smo ne­što o če­mu se di­vi ci­je­la Hr­vat­ska. U raz­go­vo­ri­ma smo s Vla­dom ka­ko da­lje jer vo­lon­ter­ski je te­ško. Kroz po­vi­jest Al­ke voj­ska je naj­vi­še bri­nu­la o al­kar­skim ko­nji­ma pa je bi­lo lak­še. Za vri­je­me pr­vog pred­sjed­ni­ka i po­čas­nog al­kar­skog voj­vo­de dr. Fra­nje Tuđ­ma­na hr­vat­ska voj­ska je bri­nu­la o al­kar­skoj er­ge­li, a od 2000. pre­pu­šte­ni smo sa­mi se­bi. Hva­la Bo­gu, sa­da ima­mo ra­zu­mi­je­va­nje Vla­de RH i re­sor­nih mi­nis­tar­sta­va. Vje­ru­jem da će­mo na­ći na­či­na ka­ko to ri­je­ši­ti kroz pro­ra­čun, nadam se već od idu­će go­di­ne.

Sva­ki moj go­vor mo­ra bi­ti ak­tu­alan i ne mo­gu ga pu­no ra­ni­je pri­pre­ma­ti. Sre­ća je u sve­mu ovo­me što Alka ima sve do u tan­či­ne odre­đe­no u Sta­tu­tu, što mi olak­ša­va dr­ža­nje go­vo­ra Voj­ska i al­kar­ski ko­nji Za vri­je­me pr­vog pred­sjed­ni­ka i po­čas­nog al­kar­skog voj­vo­de dr. Fra­nje Tuđ­ma­na hr­vat­ska se voj­ska bri­nu­la o al­kar­skoj er­ge­li

Ni­sam po­gri­je­šio što sam poz­dra­vio ta­daš­nju po­moć­ni­cu glav­nog taj­ni­ka NATO-a u poz­drav­nom go­vo­ru

Na jed­noj sam tr­ci trčao na tri ko­nja, to­li­ko sam bio do­bar ja­hač

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.