OS­NO­VAO JE UČILIŠTE KO­JEG NI­JE BI­LO OD NAPOLEONA

ZA­HVA­LJU­JU­ĆI KRLEŽI U ZA­DRU JE UTEMELJEN INS­TI­TUT JAZU 1954., DA­NAS ZAVOD ZA POVIJESNE ZNA­NOS­TI HAZU

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - Ivi­ca Ra­doš

Kr­le­ža je po­tak­nuo os­ni­va­nje Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Za­dru kao is­pos­ta­ve za­gre­bač­kog sve­uči­li­šta, ta­da je­di­nog u Hr­vat­skoj Ko­nač­no, zbog Kr­le­ži­na utje­ca­ja na Ti­ta, mi­je­nja se i od­nos ju­gos­la­ven­skih vlas­ti pre­ma Za­dru u go­di­na­ma na­kon za­vr­šet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta. Ta­ko je Ti­to, vi­djev­ši u Za­gre­bu “Zla­to i sre­bro Za­dra”, na na­go­vor Kr­le­že pr­vi put 1951. po­sje­tio taj grad. U svom go­vo­ru Ti­to je, uz os­ta­lo, ne­smo­tre­no re­kao: “Do sa­da nis­te do­bi­li ne­ke na­ro­či­te po­mo­ći od Vla­de, ali sa­da će­mo vam po­mo­ći.”

Os­ni­va­nje kul­tur­nih ins­ti­tu­ci­ja

Tek kad je sa­vez­na vla­da ko­tar Za­dar, uz još 13 ko­ta­ra u Ju­gos­la­vi­ji, pro­gla­si­la pri­vred­no ne­ra­zvi­je­nim po­dru­čjem – po­čeo je pris­ti­za­ti no­vac za ob­no­vu. Me­đu­tim, br­zo se doš­lo do za­ključ­ka da se po pi­ta­nju ob­no­ve gra­da pro­ble­mi ne mo­gu rje­ša­va­ti po­je­di­nač­no, par­ci­jal­no, ne­go plan­ski i sve­obu­hvat­no bu­du­ći da je ci­je­la grad­ska jez­gra bila de­vas­ti­ra­na. Na ža­lost, de­vas­ta­ci­je, go­to­vo sva­kod­nev­ne, pro­du­lji­le su se ci­je­lo de­set­lje­će na­kon za­vr­šet­ka ra­ta. No­vi sta­nov­ni­ci na­mjer­no su ru­ši­li i de­vas­ti­ra­li zgra­de i pa­la­če ka­ko bi što br­že doš­li do so­ci­ja­lis­tič­kog, tzv. hi­gi­jen­skog sta­na, ko­ji ima sa­ni­tar­ni čvor i vo­du. Na­ime, zbog ne­ima­šti­ne i lo­še in­fras­truk­tu­re sta­nov­ni­ci su se mo­ra­li pra­ti u jav­nim ku­pa­oni­ca­ma, a vo­de po­ne­kad je bi­lo, po­ne­kad ni­je itd. A broj­ne ar­he­olo­ške na­la­ze, ka­me­nje sa sru­še­nih zgra­da i de­ko­ra­tiv­ne ele­men­te (por­ta­li, stu­po­vi...) ba­ca­li su u dro­bi­li­ce ka­ko bi se do­bio šlju­nak za “so­ci­ja­lis­tič­ku iz­grad­nju”. Zvu­či ne­vje­ro­jat­no, ali, ka­ko je ot­kri­la An­to­ni­ja Mli­ko­ta, mi­ni­ra­nje zgra­da u Za­dru se nas­ta­vi­lo još de­set go­di­na na­kon za­vr­šet­ka ra­ta. Mi­ros­lav Kr­le­ža, ta­da pot­pred­sjed­nik JAZU, od­lu­čio je da se ras­pi­še na­tje­čaj za re­gu­la­ci­ju Za­dra. Na­tje­čaj za re­gu­la­ci­ju Za­dra 1953. ras­pi­sa­li su Ju­gos­la­ven­ska aka­de­mi­ja zna­nos­ti i umjet­nos­ti (za­pra­vo Kr­le­ža) i Na­rod­ni od­bor gra­da Za­dra. Pris­ti­glo je 14 ra­do­va. Dva su od­bi­je­na kao ne­pot­pu­na, a ži­ri je za­klju­čio da na­tje­čaj ne­ma po­bjed­ni­ka za­to što nit­ko ni­je od­go­vo­rio na pro­po­zi­ci­je na­tje­ča­ja u ci­je­los­ti. Do­di­je­lje­ne su tri jed­na­ko­vri­jed­ne na­gra­de, a još su tri ra­da ot­kup­lje­na. Au­to­ri su uglav­nom za­ka­za­li u na kon­zer­va­tor­skim smjer­ni­ca­ma za za­šti­tu povijesne jez­gre gra­da. Bru­no Mi­lić (1917.- 2009.) bio je je­dan od na­gra­đe­nih te je do­bio za­da­tak na­pra­vi­ti plan ko­nač­ne

Sta­nov­ni­ci su ba­ca­li ka­me­nje s ar­he­olo­ških na­la­zi­šta u dro­bi­li­ce za šlju­nak

re­gu­la­ci­je povijesne jez­gre gra­da. Iz­ra­dio je 1955. idej­nu re­gu­la­ci­ju, a nje­gov plan bio je iz­la­gan u Mi­la­nu, Pa­ri­zu, Ri­mu i Mo­sk­vi. Me­đu­tim, taj plan ni­ka­da ni­je služ­be­no usvo­jen. Pa ipak, pre­ma Mi­li­će­vim pla­no­vi­ma ob­nov­lje­ni su po­je­di­ni grad­ski blo­ko­vi. Grad­ske vlas­ti su ko­nač­no 1958. od­ba­ci­le Mi­li­će­vu re­gu­la­ci­ju i ras­pi­sa­le no­vi na­tje­čaj... No Mi­ros­lav Kr­le­ža, ta­da u pu­noj snazi i s ve­li­kim utje­ca­jem na po­li­ti­ku, ni­je stao sa­mo na do­ka­zi­va­nju hr­vat­stva Za­dra ne­go os­ni­va­njem us­ta­no­va. Bu­du­ći da je u Za­dru bila du­ga tra­di­ci­ja sve­uči­li­šta, Kr­le­ža je že­lio ob­no­vi­ti vi­so­ko škol­s­tvo u gra­du. Na­ime, u Za­dru je još dav­ne 1396. os­no­van Stu­di­um ge­ne­ra­le, do­mi­ni­kan­ska vi­so­ko­škol­ska us­ta­no­va, ko­ju su uga­si­le na­po­le­onov­ske vlas­ti 1807. što je bi­lo po­pra­će­no pljač­kom, na­si­ljem i is­tje­ri­va­njem pro­fe­so­ra, a sa­mos­tan i sve­uči­li­šte pre­tvo­re­ni su u vo­jar­nu. Ve­li­mir Vi­sko­vić svo­je­dob­no je iz­jav­lji­vao ka­ko “s dos­ta si­gur­nos­ti mo­že­mo tvr­di­ti da je Kr­le­ža već po­čet­kom pe­de­se­tih go­di­na do­šao na ide­ju ka­ko bi hr­vat­stvo Za­dra tre­ba­lo do­dat­no afir­mi­ra­ti i os­ni­va­njem adek­vat­nih kul­tur­nih ins­ti­tu­ci­ja”.

Ka­dro­vi­ra­nje na fa­kul­te­tu

Kr­le­ža je znao što ra­di. Ka­ko je in­te­lek­tu­al­ni ži­vot u Hr­vat­skoj ta­da bio kon­cen­tri­ran sa­mo u Za­gre­bu, nje­go­vom dis­per­zi­jom Kr­le­ža je že­lio do­bi­ti no­vo in­te­lek­tu­al­no ža­ri­šte. Je­di­no se stva­ra­njem “in­te­lek­tu­al­ne jez­gre” Za­dar mo­gao spa­si­ti od pro­pas­ti i za­bo­ra­va. Za­hva­lju­ju­ći Krleži u Za­dru je 1954. utemeljen Ins­ti­tut Ju­gos­la­ven­ske aka­de­mi­je zna­nos­ti i umjet­nos­ti, da­nas Zavod za povijesne zna­nos­ti Hr­vat­ske aka­de­mi­je zna­nos­ti i umjet­nos­ti. Smi­sao os­ni­va­nja Ins­ti­tu­ta bi­lo je sus­tav­no is­tra­ži­va­nje po­vi­jes­ti Za­dra i nje­go­ve ši­re oko­li­ne. U Ins­ti­tu­tu JAZU od 1966. na­la­zi se Po­mor­ska zbir­ka, a u njoj je od 1958. do 1981. dje­lo­vao je i Res­ta­ura­tor­ski ate­lje u ko­jem su res­ta­uri­ra­ne mno­ge umjet­ni­ne Za­dra. Upra­vo je Ins­ti­tut JAZU zas­lu­žan za oču­va­nje umjet­ni­na “Zla­to i sre­bro Za­dra” te cr­k­ve i sa­mos­ta­na sv. Ma­ri­je u Za­dru. Kr­le­ža je 1955. osmis­lio i po­tak­nuo os­ni­va­nje Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta u Za­dru kao is­pos­ta­ve za­gre­bač­kog sve­uči­li­šta, ta­da je­di­nog u Hr­vat­skoj. Ve­li­mir Vi­sko­vić, po­zi­va­ju­ći se na raz­go­vo­re s poz­na­tim za­dar­skim pro­fe­so­rom Da­li­bo­rom Bro­zo­vi­ćem, pi­sao je da je Kr­le­ža igrao i važ­nu ulo­gu i u ka­dro­vi­ra­nju na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu u Za­dru. To je sa­mo do­kaz ko­li­ko je bio u za­dar­skim te­ma­ma. Nje­go­ve ve­ze, da­ka­ko, sa za­dar­skim Fi­lo­zof­skim fa­kul­te­tom ni­ka­da ni­su ni pres­ta­le. Kr­le­ža je, na­ime, pos­li­je po­sre­do­vao da fa­kul­tet pri­hva­ti dok­tor­ski rad nje­go­va kuć­nog pri­ja­te­lja Fra­nje Tuđ­ma­na... Na kra­ju, ka­ko je Hr­vat­ska pu­na pa­ra­dok­sa, od njih ni Za­dar ni­je iz­u­zet. Ia­ko je pu­no na­pra­vio za grad Za­dar, Mi­ros­lav Kr­le­ža u tom gra­du da­nas ne­ma u po­vi­jes­noj jez­gri ni uli­cu ni trg. A po Vla­di­mi­ru Na­zo­ru, ko­ji je po­zi­vao na ru­še­nje Za­dra, ime je do­bio ve­li­ki park For­te.

GALERIJA UMJET­NI­NA NARODNOG MUZEJA ZA­DAR

Ci­je­lo de­set­lje­će na­kon ra­ta grad se sus­tav­no uni­šta­vao. Sta­nov­ni­ci su na­mjer­no ru­ši­li i de­vas­ti­ra­li zgra­de i pa­la­če ka­ko bi što br­že doš­li do so­ci­ja­lis­tič­kog, tzv. hi­gi­jen­skog sta­na

Mi­ros­lav Kr­le­ža ta­da je bio u pu­noj snazi i s ve­li­kim utje­ca­jem na po­li­ti­ku. Na fo­to­gra­fi­ji igra šah s Jo­si­pom Bro­zom Ti­tom

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.