Omi­lje­ni sti­ho­vi u ko­ji­ma su slu­ša­te­lji vi­dje­li upra­vo nje­ga

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

Me­đu naj­dra­žim pje­sma­ma fra Bo­na­ven­tu­re Du­de bi­la je ona „Ho­ću li i ja u raj“fra Bo­na­ven­tu­re Ću­ka, ko­ju je ra­do re­ci­ti­rao i ci­ti­rao u raz­nim zgo­da­ma, a nje­go­vi su slu­ša­te­lji upra­vo u nje­zi­nim sti­ho­vi­ma vi­dje­li sa­mo­ga pa­te­ra Du­du, skrom­no­ga fra­njev­ca sve­tač­kog ži­vo­ta evan­đe­oske jed­nos­tav­nos­ti i du­bi­ne. “Ho­ću li i ja u raj? – Htio bih, al’ sve se bo­jim, – Jer ta­mo će biti sla­va i sjaj, – A ja na ni­skom sto­jim. // Već ako imaš gdje­ko­ji ku­tić, - I to je mno­go za me, - Stis­nut ću ta­mo se ko su­hi pru­tić, – Usko je mo­je ra­me. // Ni­ko­mu ne­ću pra­vi­ti sje­ne, – Bez bu­ke bi to bi­lo. – Gos­po­de, ne za­bo­ra­vi me­ne, – Ako to ti je mi­lo. // Ako ti ni­je mi­lo pri­su­će – Ta­ko­va odr­pan­ca – Pus­ti da bar na vra­ti­ma ku­će – Če­kam kog tvo­jeg znan­ca // Da ga za­mo­lim da za me mo­li. – Ako se ni to ne da, – Ja ću sve­jed­no če­ka­ti do­li – Već i po­ra­di re­da. – Pa kad uđu ko­jim je da­to, – I mjes­ta biti ne­će: – Ne­bo je ma­lo, al ni­šta za­to – Sr­ce je tvo­je ve­će!” U iz­ja­vi Hr­vat­ske aka­de­mi­je zna­nos­ti i umjet­nos­ti na­kon smr­ti fra Bo­na­ven­tu­re Du­de sto­ji i ovo: Na svi­ma ra­zum­ljiv na­čin tu­ma­čio je slo­že­ne te­olo­ške i bi­blij­ske te­me, kao i svu ši­ri­nu, bogatstvo i smi­sao hr­vat­ske du­hov­ne ba­šti­ne. „Bo­na­ven­tu­ra Du­da ju­tros je, u de­vet sa­ti, kre­nuo u raj, a na­ma je os­ta­vio bla­gos­lov svo­ga ži­vo­ta“, bi­la je ju­čer pr­va po­ru­ka s ko­jom je sti­gla vi­jest o smr­ti le­gen­dar­nog fra­njev­ca p. Bo­na­ven­tu­re Du­de, koji je ju­čer uju­tro pre­mi­nuo u Va­ra­ždi­nu u 94. go­di­ni, a u ko­joj se sa­že­lo mno­go to­ga što je p. Du­da ži­vio. Bio je to, baš ta­ko, još za nje­go­va ži­vo­ta hod pre­ma ra­ju. Sva­kod­nev­ni, upor­ni, ti­hi i sa­mo­za­taj­ni, a po mno­gi­ma i po­ma­lo sve­tač­ki, hod jed­nog „ma­log bra­ta fra­njev­ca i ve­li­kog čo­vje­ka“pre­ma Kra­ljev­s­tvu ne­be­skom.

Sto ka­ze­ta pro­po­vi­je­di

Na­kon od­la­ska p. Du­de na „put pre­ma ra­ju“, mo­gu iz­os­ta­ti one fra­ze ko­je se ni­žu na­kon ne­či­je smr­ti tj. da se ra­di o ve­li­koj praz­ni­ni i gubitku. Ne, jer p. Du­da iza se­be ni­je os­ta­vio praz­ni­nu, ne­go pla­ni­nu, či­ta­vu go­ru mis­li, knji­ga, pro­po­vi­je­di, sa­vje­ta, po­ru­ka… Nje­go­va bi­ogra­fi­ja je im­po­zant­na, ka­ko cr­k­ve­no, ta­ko i aka­dem­ski. Bio je te­olog, bi­bli­čar, profesor-eme­ri­tus Sve­uči­li­šta u Za­gre­bu, pre­vo­di­telj, po­li­glot, pi­sac i pjes­nik, ka­te­he­ta, pe­da­gog, skla­da­telj, do­pis­ni član HAZU, ali na­da­sve za­nos­ni pro­po­vjed­nik i na­vjes­ti­telj ži­vo­ga Kris­ta. – Ja sam bio pro­po­vjed­nik par excel­len­ce. Pri­je sve­ga, kao re­dov­nik i sve­će­nik, a on­da kao mis­nik, pa kao profesor, a za­tim i po svo­me po­seb­nom da­ru. Spo­me­nut ću sa­mo svo­je pro­po­vi­je­di u na­šoj kap­tol­skoj cr­k­vi od 1981. do 2009. A on­da is­ti­čem po­seb­no ma­ri­jan­ske pro­po­vi­je­di, o če­mu sam iz­vi­jes­tio u in­ter­v­juu u Me­đu­gor­ju, itd. Pro­po­vi­je­dam li “iz gla­ve” ka­ko me pi­ta­te? Bio sam sre­tan uvi­jek kad sam us­pio pri­pre­mi­ti i na­pi­sme­no svo­je pro­po­vi­je­di, ali sam ih sve go­vo­rio “na­pa­met” kao “iz gla­ve”, ali vi­še iz sr­ca i čes­to sam u sa­moj pro­po­vi­je­di is­tak­nuo ovu ili onu no­tu ko­ju pri­je ni­sam pre­dvi­dio. Imao sam oko 100 ka­ze­ta sni­ma­ka mo­jih pro­po­vi­je­di, ali sam to dao u op­ti­caj i ne znam gdje ih sve ima – is­pri­čao nam je za 90. ro­đen­dan, ka­da nas je (bez šta­pa!) pro­veo kroz ci­je­li fra­nje­vač­ki sa­mos­tan na za­gre­bač­kom Kap­to­lu, za­že­ljev­ši na kra­ju još ne­što od­svi­ra­ti na or­gu­lja­ma na ko­ru, što ni­je us­pje­lo, jer su bi­le za­klju­ča­ne. Bio je glav­ni ured­nik tzv. za­gre­bač­ke Bi­bli­je i pre­vo­di­telj No­vog za­vje­ta, no ka­da bi se sa su­go­vor­ni­kom na­šao u raz­go­vo­ru, ta nje­go­va eru­di­ci­ja i zna­nje ne sa­mo da ni­su do­mi­ni­ra­li u raz­go­vo­ru, na­me­ta­li se ili raz­me­ta­li, ne­go upra­vo su­prot­no. Fra Du­da uvi­jek je nas­to­jao biti ma­nji od svo­ga su­go­vor­ni­ka, pa­ž­lji­vo ga slu­ša­ti i uma­nji­va­ti se pred njim ta­ko du­go i upor­no dok ga ni­je ra­zo­ru­žao i osvo­jio svo­jom evan­đe­oskom jed­nos­tav­noš­ću, oda­ju­ći sva­kim svo­jim po­gle­dom, po­kre­tom i ri­je­čju da sve­tost ni­je sa­mo ne­što ne­be­sko i ne­do­dir­lji­vo, ne­go i ne­što sva­kod­nev­no, ljud­sko i do­hvat­lji­vo. Ka­ko? Pa upra­vo po nje­go­vu pri­mje­ru sva­kod­nev­na pris­po­dob­lja­va­nja s Kris­to­vom ri­je­čju, su­obli­ča­va­nja s Kris­to­vim li­kom, baš kao što to čovjek za­miš­lja da je sv. Fra­njo, ko­je­ga je p. Du­da od­lu­čio sli­je­di­ti, ži­vio u svo­je vri­je­me. O smr­ti i us­kr­s­nu­ću čes­to je raz­ma­trao u svo­jim tek­s­to­vi­ma i pro­po­vi­je­di­ma, a u jed­nom raz­go­vo­ru re­kao nam je ka­ko se sve kr­š­ća­ne koji su ži­vje­li kao Kris­to­vi uče­ni­ci i na­s­lje­do­va­te­lji če­ka spa­se­nje, ali i ši­re. Ka­ko ši­re, pi­ta­li smo ga ta­da?

Je­di­na vra­ta u vječ­nost

– Svi koji ma­kar za Kris­ta ni­su ni ču­li ni zna­li, ili su o Kris­tu kri­vo po­uče­ni, a ži­vje­li su, da krat­ko ka­že­mo, ka­ko Bog za­po­vi­je­da, i oni će ući u vječ­ni ži­vot kroz je­di­na vra­ta, a ta su – KRIST ISUS. O tom ima­mo vr­lo li­jep tekst Dru­gog va­ti­kan­skog kon­ci­la u kons­ti­tu­ci­ji “Ga­udi­um et spes” o Cr­k­vi u su­vre­me­nom svi­je­tu, br. 22: Čovjek “pri­dru­žen vaz­me­nom otaj­stvu i su­obli­čen Kris­to­voj smr­ti, on – oja­čan na­dom – htjet će usu­sret us­kr­s­nu­ću. To ne vri­je­di sa­mo za Kris­to­ve vjer­ni­ke ne­go i za sve lju­de u či­jim sr­ci­ma mi­lost ne­vid­lji­vo dje­lu­je. A bu­du­ći da je Krist umro za sve (Rim 8,32) i jer je ko­nač­ni čo­vje­kov po­ziv za­is­ta sa­mo je­dan, i to bo­žan­ski, mo­ra­mo dr­ža­ti to da Duh Sve­ti svi­ma pru­ža mo­guć­nost da na Bo­gu znan na­čin bu­du pri­dru­že­ni tom vaz­me­no­me otaj­stvu – od­go­vo­rio je fra Bo­na­ven­tu­ra Du­da o smr­ti i spa­se­nju, stvar­nos­ti či­ji od ju­čer i on di­onik.

Te­olog, bi­bli­čar, profesor-eme­ri­tus Sve­uči­li­šta u Za­gre­bu, fra Bo­na­ven­tu­ra Du­da pre­mi­nuo je u 94. go­di­ni

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.