Na Ša­ren­grad­skoj adi naj­ve­će je mri­jes­ti­li­šte ša­ra­na

Spor­no gra­nič­no po­dru­čje Sr­bi­je i Hr­vat­ske da­nas je pra­va džun­gla

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

Ša­ren­grad­ska ada nas­ta­la je 1892. pri­li­kom pro­ši­ri­va­nja i skra­ći­va­nja plov­nog to­ka Du­na­va kod mjes­ta Opa­to­vac, Mo­ho­vo i Ša­ren­grad Raj na zem­lji koji je da­nas de­vas­ti­ran, za­pu­šten i pro­pa­da već če­t­vrt sto­lje­ća. Umjes­to pre­div­nih pla­ža i paš­nja­ka na ko­ji­ma se slo­bod­nu kre­ću kra­ve, ko­nji i svi­nje, ti­je­kom go­di­na to je pos­ta­la pra­va džun­gla za­ras­la u gus­tu šu­mu i ras­li­nje. Ta­ko bi se naj­bo­lje mo­gla opi­sa­ti Ša­ren­grad­ska ada da­nas ko­ja je, za­jed­no s Vu­ko­var­skom adom i još ne­kim spor­nim po­dru­čji­ma uz Du­nav, spor­no po­dru­čje pri­li­kom odre­đi­va­nja dr­žav­nih gra­ni­ca sa Sr­bi­jom. Iako ka­tas­tar­ski pri­pa­da Hr­vat­skoj, zbog ne­ri­je­še­nog pi­ta­nja dr­žav­ne gra­ni­ce iz­me­đu Hr­vat­ske i Sr­bi­je, Ša­ren­grad­ska ada od 1991. i agre­si­je na Hr­vat­sku ne­dos­tup­na je mje­šta­ni­ma Ša­ren­gra­da i sa svo­jih oko 900 hek­ta­ra pred­stav­lja „ni­či­ju zem­lju“usred no­vog i sta­rog to­ka Du­na­va.

Do­pu­šte­no ku­pa­nje

Ka­da go­vo­re o „svo­joj“adi, mje­šta­ni Ša­ren­gra­da za ovaj otok ka­žu ka­ko je on je­di­ni nas­tao dje­lo­va­njem čo­vje­ka za raz­li­ku od svih os­ta­lih ko­je su stvo­ri­le du­nav­ske stru­je. Na­ime, Ša­ren­grad­ska ada nas­ta­la je 1892. pri­li­kom pro­ši­ri­va­nja i skra­ći­va­nja plov­nog to­ka Du­na­va kod mjes­ta Opa­to­vac, Mo­ho­vo i Ša­ren­grad. Ta­ko je nas­ta­la ada du­ži­ne 12 ki­lo­me­ta­ra i po­vr­ši­ne, za­jed­no s pri­pa­da­ju­ćim ha­glo­vi­ma, ne­kih 1500 hek­ta­ra. Od ta­da ada no­si na­ziv „ša­ren­grad­ska“i ko­ris­ti­li su je is­klju­či­vo mje­šta­ni Ša­ren­gra­da i os­ta­lih na­se­lja s des­ne stra­ne oba­le Du­na­va. – Ada je pra­vo ma­lo bogatstvo ko­je pro­pa­da i sto­ji ne­isko­ri­šte­no i ko­je je, na­ža­lost, od od­go­vor­nih u Hr­vat­skoj za­bo­rav­lje­no već 26 go­di­na. Kao di­je­te ta­mo sam se od­la­zio ku­pa­ti, a mno­gi mje­šta­ni Ša­ren­gra­da ta­mo su dr­ža­li na is­pa­ši svi­nje, ko­nje, kra­ve… Bio je to pra­vi raj na zem­lji – ka­že Dar­ko Ču­var­dić (39), ina­če ri­bar koji nas je svo­jim čam­cem pro­ve­zao oko ade. Mo­gli smo i pris­ta­ti na špic ade na koji se sta­nov­ni­ci des­ne oba­le Du­na­va do­la­ze ku­pa­ti. Vi­dje­li smo ta­mo pri­prem­ljen i stol za sje­de­nje, ma­li ra­žanj, pri­prav­ke za pe­če­nje me­sa i ri­be… Ču­var­dić ka­že ka­ko je naj­ljep­še za ku­pa­nje ka­da je vo­dos­taj Du­na­va ni­zak i po­ja- ve se pješ­ča­ni spru­do­vi. Tu im je do­pu­šte­no ku­pa­nje, ro­šti­lja­nje, ali ne i bi­lo kak­va dru­ga ak­tiv­nost. I da­nas se mno­gi sje­ća­ju do­ga­đa­ja od pri­je 15-ak go­di­na ka­da je od sr­p­ske po­li­ci­je, za po­sje­ta adi, pri­ve­den ta­daš­nji žu­pan Nikola Ša­fer. Ipak, Ša­ren­grad­ska ada je za mje­šta­ne pu­no vi­še od obič­no­ga ku­pa­li­šta. O to­me go­vo­ri i po­da­tak da je do ra­ta sa­mo u Ša­ren­gra­du bi­lo re­gis­tri­ran 31 gos­po­dar­ski ri­bar, a da­nas sa­mo njih dvo­je ima pri­jav­lje­ne ri­bič­ke dje­lat­nos­ti. S po­čet­kom Do­mo­vin­sko­ga ra­ta na adi je os­ta­lo oko 5000 svi­nja, 1000 kra­va, 500 ko­nja… U vri­je­me ra­ta na adi je bi­la smje­šte­na i JNA ko­ja je to po­dru­čje na­pus­ti­la na­kon mir­ne re­in­te­gra­ci­je. Od ta­da je ada bez ikak­va nad­zo­ra. Ču­var­dić ka­že i ka­ko su vo­de „sta­ro­ga“Du­na­va pre­pu­ne ri­be za raz­li­ku od po­dru­čja gdje on smi­je ri­ba­ri­ti. Uz oba­le ade mo­že se vi­dje­ti i niz ča­ma­ca gra­đa­na Sr­bi­je koji ta­mo ta­ko­đer pris­ta­ju, kam­pi­ra­ju i ku­pa­ju se. Ču­var­dić ka­že ka­ko se zna­ju na adi i sres­ti te se uljud­no poz­dra­ve i po­raz­go­va­ra­ju.

Plod­no po­dru­čje

– Ša­ren­grad­skoj adi tre­ba slu­ga, a ne gos­po­dar. Ona nu­di niz mo­guć­nos­ti svi­ma ko­je tre­ba is­ko­ris­ti­ti i ko­je bi mo­gle biti pr­vi ko­rak ka gos­po­dar­skom i de­mo­graf­skom opo­rav­ku ovo­ga di­je­la Sri­je­ma. Od nje bi sa­da mo­glo ži­vje­ti sto­ti­njak obi­te­lji, kroz ri­ba­re­nje, is­pa­šu i dru­ge pos­lo­ve… Tu je, pos­li­je Ko­pač­kog

Uz oba­le ade mo­že se vi­dje­ti i niz ča­ma­ca gra­đa­na Sr­bi­je koji ta­mo ta­ko­đer kam­pi­ra­ju

ri­ta, naj­ve­ći or­ni­to­lo­ški re­zer­vat u ovom di­je­lu Eu­ro­pe kao i naj­ve­će mri­jes­ti­li­šte div­ljeg ša­ra­na na Du­na­vu. Umjes­to to­ga da­nas se to po­dru­čje ko­ris­ti za kri­vo­lov i mi ga i da­nas sma­tra­mo oku­pi­ra­nim di­je­lom Hr­vat­ske – ka­že Pero Ćo­rić koji je po po­vrat­ku u Ilok, ko­je­mu kao pri­grad­sko na­se­lje pri­pa­da i Ša­ren­grad, na­kon ra­ta bio do­gra­do­na­čel­nik Ilo­ka i pred­sjed­nik Mjes­nog od­bo­ra Ša­ren­grad. Ka­že i ka­ko je si­gu­ran da će ada pri­je ili kas­ni­je biti sas­tav­ni dio Hr­vat­ske jer je ona i pri­je ra­ta, a i da­nas, za­ve­de­na kao vlas­niš­tvo Hr­vat­ske u svim ka­tas­tar­skim knji­ga­ma. Sto­ga je miš­lje­nja da se Hr­vat­ska ne tre­ba u ovo­me slu­ča­ju bo­ja­ti me­đu­na­rod­ne ar­bi­tra­že.

Na Ša­ren­grad­skoj adi je, pos­li­je Ko­pač­kog ri­ta, naj­ve­ći or­ni­to­lo­ški re­zer­vat

Pero Ćo­rić (li­je­vo), glav­ni taj­nik HSP-a AS, kod Ša­ren­grad­ske ade s ko­le­ga­ma

Do ra­ta sa­mo u Ša­ren­gra­du bi­lo je re­gis­tri­ran 31 gos­po­dar­ski ri­bar, a da­nas sa­mo njih dvo­je ima pri­jav­lje­ne ri­bič­ke dje­lat­nos­ti. S po­čet­kom Do­mo­vin­sko­ga ra­ta na adi je os­ta­lo oko 5000 svi­nja, 1000 kra­va, 500 ko­nja...

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.