NATO uvjež­ba­va obra­nu Gru­zi­je od Pu­ti­no­ve inva­zi­je

Vjež­bom će biti suz­bi­je­ne mo­gu­će ide­je o odva­ja­nju os­ta­lih re­gi­ja od Tbi­li­si­ja po­put Ab­ha­zi­je i Juž­ne Ose­ti­je 2008.

Vecernji list - Hrvatska - - Zagreb - Re­dak­ci­ja@ve­cer­nji.net

Naj­ve­ća voj­na vjež­ba ko­ju je NATO do sa­da or­ga­ni­zi­rao u ovoj zem­lji okup­lja voj­ni­ke iz se­dam ze­ma­lja sa­ve­za iako Gru­zi­ja sa­ma ni­je čla­ni­ca Ber­nard Ka­ra­kaš Gru­zij­ska voj­ska i NATO po­če­li su za­jed­nič­ke vjež­be u Gru­zi­ji, na sa­mim juž­nim gra­ni­ca­ma Ru­si­je, a to su naj­ve­ći ma­ne­vri ko­je je NATO do sa­da odr­žao u toj zem­lji. Oko 2800 voj­ni­ka iz SAD-a, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, Nje­mač­ke, Tur­ske, Ukra­ji­ne, Slo­ve­ni­je, Ar­me­ni­je i Gru­zi­je su­dje­lu­ju u ovoj vjež­bi, na ko­ju je ame­rič­ka voj­ska do­ve­la i ne­ko­li­ko bor­be­nih ok­lop­nih vo­zi­la Brad­ley te ten­ko­va M1A2 Abrams. Ple­me­ni­ti part­ne­ri, ka­ko je na­ziv ove vjež­be, odr­ža­va­ju se tre­ći put u Gru­zi­ji, no ovo­ga pu­ta nji­hov op­seg i ve­li­či­na pre­ma­šu­ju sve što je NATO do sa­da or­ga­ni­zi­rao u toj kav­ka­skoj dr­ža­vi, ne­ka­daš­njoj čla­ni­ci SSSR-a, ko­ja još uvi­jek ni­je čla­ni­ca za­pad­nog voj­nog sa­ve­za. – Ove će vjež­be po­mo­ći Gru­zi­ji da se pri­bli­ži NATO-ovim stan­dar­di­ma i oja­čat će sta­bil­nost u ci­je­loj re­gi­ji – ka­že gru­zij­ski pre­mi­jer Gi­or­gi Kvi­ri­ka­s­hvi­li. Vjež­be ko­je do­la­ze u ok­vi­ru sve ve­će na­pe­tos­ti iz­me­đu Ru­si­je i SAD-a Mo­sk­va ne pro­ma­tra bla­go­nak­lo­no, tvr­de­ći ka­ko ovak­vi po­te­zi sa­mo des­ta­bi­li­zi­ra­ju si­tu­aci­ju u ci­je­loj re­gi­ji. Ru­si­ja i Gru­zi­ja ti­je­kom ko­lo­vo­za 2008. bi­li su u krat­kom, ali vr­lo žes­to­kom ra­tu zbog od­met­nu­te gru­zij­ske po­kra­ji­ne Juž­na Ose­ti­ja, ko­ja je pro­gla­si­la sa­mos­tal­nost od Tbi­li­si­ja. Mo­sk­va još uvi­jek ta­mo dr­ži svo­je voj­ne pos­troj­be, baš kao i u još jed­noj od­met­nu­toj po­kra­ji­ni, Ab­ha­zi­ji.

Pod­gri­ja­va­nje na­de

Bez ob­zi­ra na op­seg i slo­že­nost voj­nih vjež­bi, pri­lič­no je jas­no ka­ko one ne­će ni naj­ma­nje utje­ca­ti na ove dvi­je od­met­nu­te re­pu­bli­ke ni­ti će ih pri­bli­ži­ti sre­diš­njim vlas­ti­ma u Tbi­li­si­ju dok­le god se one osje­ća­ju za­šti­će­ne Ru­si­jom. – Voj­ne vjež­be ni­su ni u kak­vom do­ti­ca­ju s Ab­ha­zi­jom ili Juž­nom Ose­ti­jom jer je bi­lo ka­kav sce­na­rij voj­nog vra­ća­nja ovih po­kra­ji­na ne­za­mis­liv. Glav­ni pri­ori­tet ovih vjež­bi je za­us­ta­vi­ti bi­lo kak­ve pri­mis­li o odva­ja­nju kod os­ta­lih po­kra­ji­na ko­je bi do­bi­le sta­tus de fac­to iz­gub­lje­ne, de ju­re od­sut­ne po­kra­ji­ne, kao što to ima­ju Ab­ha­zi­ja i Juž­na Ose­ti­ja – ka­že za Ve­čer­nji list gru­zij­ski no­vi­nar i glav­ni ured­nik tjed­ni­ka Ge­or­gi­an

Jo­ur­nal, Vaz­sha Tav­be­rid­ze. Voj­ni ma­ne­vri na po­dru­čju Gru­zi­je “po­ja­ča­ni” su i po­li­tič­kom kom­po­nen­tom. Na­ime, dan pri­je nji­ho­va po­čet­ka Tbi­li­si je po­sje­tio ame­rič­ki pot­pred­sjed­nik Mi­ke Pen­ce ka­ko bi pru­žio pot­po­ru br­žoj in­te­gra­ci­ji Gru­zi­je u NATO sa­vez. Na­rav­no, Ru­si­ja oko sve­ga to­ga ne­go­du­je i oče­ki­va­ti je da će po­vu­ći no­ve, sim­bo­lič­ne ko­ra­ke po­put po­kre­ta­nja svo­jih voj­nih vjež­bi u toj re­gi­ji. No či­nje­ni­ca je da ovi ma­ne­vri ne­će ni­šta pro­mi­je­ni­ti. Ovo je do­bar na­čin da se pod­gri­ju gru­zij­ske na­de ka­ko će du­go­roč­no ipak ući u NATO. Ujed­no, po­zi­tiv­no je što na­kon voj­nih vjež­bi os­ta­je obe­ća­nje Za­pa­da ka­ko će nam po­mo­ći u ra­zvo­ju i po­bolj­ša­nju te­ri­to­ri­jal­ne obra­ne i voj­nih sna­ga, čak i ako ne uđe­mo u člans­tvo voj­nog sa­ve­za. Pro­za­pad­ni osje­ća­ji koji su u Gru­zi­ji uvi­jek bi­li ja­ki sa­da su do­bi­li još i do­dat­ni za­mah, po­go­to­vo ka­da je ci­je­li Tbi­li­si pre­mre­žen NATO-ovim zas­ta­va­ma. I ka­ko Ru­si­ja ovo­ga tre­nut­ka odr­ža­va zrač­ne vjež­be, Gru­zij­ci ov­dje vi­de ne­ku vr­stu ri­va­li­te­ta – ka­že Tav­be­rid­ze.

Mr­ša­vi iz­gle­di za člans­tvo

Ina­če, Gru­zi­ja je, po svo­joj oprem­lje­nos­ti i po svo­me voj­nom us­tro­ju već odav­no za­do­vo­lji­la stan­dar­de NATO sa­ve­za, no člans­tvo ima dvi­je ve­li­ke pre­pre­ke. Pri­je sve­ga, Gru­zi­ja ne kon­tro­li­ra dio svog te­ri­to­ri­ja, i dru­go, još bit­ni­je, Gru­zi­ja je ne­ka­daš­nja dr­ža­va SSSR-a, od­nos­no po­dru­čje ko­je Mo­sk­va vi­di kao svo­je ge­opo­li­tič­ko dvo­ri­šte. Ka­da se u ovu ra­ču­ni­cu do­da i va­žan ge­os­tra­te­ški po­lo­žaj, bli­zi­na Kas­pij­skog je­ze­ra te Kav­ka­za koji je, u et­nič­kom smis­lu uvi­jek bio “osjet­lji­vo po­dru­čje”, pri­lič­no je jas­no ka­ko su gru­zij­ske na­de za ula­zak u NATO na pri­lič­no sla­bim no­ga­ma. Po­seb­no su bi­li po­vri­je­đe­ni pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci ka­da je u NATO prim­lje­na Cr­na Go­ra iako je znat­no lo­ši­je ra­zvi­je­na od Gru­zi­je. Ali je na bo­ljem ge­opo­li­tič­kom po­lo­ža­ju i ne iz­a­zi­va to­li­ko Ru­si­ju.

Voj­ska SAD-a do­ve­la je pr­vi put u re­gi­ju bor­be­na ok­lop­na vo­zi­la i ten­ko­ve Abrams M1A2 Vaz­sha Tav­be­rid­ze: Vra­ća­nje od­met­nu­tih po­kra­ji­na si­lom ne­za­mis­liv je sce­na­rij

Ame­rič­ki pot­pred­sjed­nik Mi­ke Pen­ce po­sje­tio je voj­ni­ke na voj­nim vjež­ba­ma u Gru­zi­ji Su­dje­lu­ju voj­ni­ci iz V. Bri­ta­ni­je, SAD-a, Tur­ske, Nje­mač­ke, Ukra­ji­ne, Slo­ve­ni­je, Ar­me­ni­je i Gru­zi­je Ru­si­ja usko­ro po­kre­će svo­je voj­ne vjež­be “Za­pad” sa sto­ti­nu ti­su­ća voj­ni­ka od ko­jih stra­hu­ju ru­ski su­sje­di NATO voj­ni ma­ne­vri iz­vo­de se 64 km od ru­skih voj­ni­ka i ten­ko­va koji su 2008. go­di­ne za­po­sje­li Juž­nu Ose­ti­ju

Pu­tin s mi­nis­trom obra­ne Šoj­gu­om (des­no) i za­po­vjed­ni­kom mor­na­ri­ce Ko­ro­le­vom

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.