ROCK JE UMRO U 90-ima, A DA­NAS SU HIP-HOP I TURBO FOLK IS­TI

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - Sa­mir Mil­la sa­mir.mi­la@ve­cer­nji.net ZAGREB

Gost ovo­tjed­ne Se­mi­oti­ke je po­pu­lar­ni vin­ko­vač­ki ro­ker Goran Bare, koji će usko­ro pros­la­vi­ti 52. ro­đen­dan, a na­kon to­ga i sni­mi­ti no­vi al­bum Goran Bare kra­jem ove go­di­ne iz­dat će no­vi al­bum koji je naj­a­vio sin­glom “Osvi­jes­ti me”. Le­gen­dar­ni ro­ker 16. ko­lo­vo­za pros­la­vit će 52. ro­đen­dan na kon­cer­tu u Spli­tu. Dan na­kon to­ga je u Du­brov­ni­ku, a 20. ruj­na je u Du­bli­nu. U Se­mi­oti­ci, vi­de­oin­ter­v­juu Ve­čer­njeg lis­ta, ka­zao nam je ka­ko mu ne ne­dos­ta­je mo­ti­va, ali i dao svo­je vi­đe­nje sa­daš­nje rock-sce­ne kod nas i u svi­je­tu.

Pr­vi put u Du­bli­nu

Pr­vi put ćeš s Maj­ka­ma nas­tu­pa­ti u Du­bli­nu. Ka­ko gle­daš na to da je glav­ni grad Ir­ske pos­tao ne­za­obi­laz­no kon­cert­no mjes­to hr­vat­skih glaz­be­ni­ka? – Mo­je je ges­lo svi­ra­ti ta­mo gdje me že­le. Lju­di su otiš­li jer ov­dje ne­ma­ju što ra­di­ti. Zar bi tre­ba­li ži­ca­ti lo­vu od sta­ra­ca do 50. go­di­ne? To je užas, sve je za­mr­lo. Bio sam ne­dav­no kod svo­jih roditelja u Vin­kov­ci­ma i ta­mo je groz­no. Pi­tam se od če­ga lju­di ži­ve? Ni­šta se ne ra­di, ni­šta se ne pro­izvo­di. Pu­no je no­vos­ti kod te­be. Pred­sta­vio si pje­smu “Osvi­jes­ti me”, a sni­ma se i no­vi al­bum? – Du­go ni­sam ni­šta iz­dao i stal­no mi se mi­je­njao pra­te­ći bend. Kad je doš­lo vri­je­me za no­vi al­bum, mo­rao sam vi­dje­ti ka­ko svi­ra­ju. Otiš­li smo u stu­dio i od­lič­no zvu­če. Al­bum će biti ja­ko do­bar. Pje­sme su go­to­ve i kad za­vr­ši­mo sa svir­ka­ma, sni­mat će­mo u Slo­ve­ni­ji. Bit će i no­vog zvu­ka, već du­lje vri­je­me fas­ci­ni­ra me elek­tro­ni­ka. Na­šao sam čo­vje­ka koji se ra­zu­mi­je u to i dat će svoj do­pri­nos. To će biti kao on­da kad je Ig­gy Pop uba­cio sin­te­saj­ze­re na al­bu­mu “Idi­ot”. Obi­čan rock’n’roll, ali s ma­lom druk­či­jim zvu­kom.

Ne mo­gu gle­da­ti MTV

Ka­ko gle­daš na sa­daš­nju si­tu­aci­ju u roc­ku, na do­ma­ćoj i svjet­skoj ra­zi­ni? – Rock’N’Roll je svo­je od­svi­rao. I sa­mo ime mu se iz­gu­bi­lo. Sve je po­če­lo s MTV-om i pri­ka­zi­va­njem glaz­be na te­le­vi­zi­ji. Zad­nje što je sli­či­lo na rock’n’roll bi­li su oni koji su svi­ra­li grun­ge u 90-ima. Vi­še ne­maš za­jed­niš­tvo mla­dih. Da­naš­nji klin­ci ži­ve u dru­gom svi­je­tu. Sve se mi­je­nja. Ne­mam ni­šta pro­tiv to­ga. U Eu­ro­pi čak imaš i do­bre un­der­gro­und glaz­be, no u Ame­ri­ci je sve lo­še. Kad čovjek ma­lo bo­lje pos­lu­ša, taj hip-hop se ne raz­li­ku­je pu­no od turbo fol­ka. Is­to iz­gle­da­ju, is­ti su im spo­to­vi, zgod­ni ko­ma­di, mu­škar­ci s lan­či­na­ma. Jed­no vri­je­me sam imao MTV da bu­dem u ti­je­ku, ali sam br­zo is­klju­čio. Ne mo­gu to gle­da­ti. Mo­ti­va ti oči­gled­no ne ne­dos­ta­je? Ka­ko je bi­lo po­nov­no pi­sa­ti pje­sme? – Ne pred­stav­lja to me­ni ni­ka­kav pro­blem. Pro­blem je sa­mo na­ći do­bre glaz­be­ni­ke. Imao sam od­li­čan bend s ko­jim sam svi­rao 15 kon­ce­ra­ta mje­seč­no. On­da ti do­sa­di to­li­ko svir­ki. Bend se ra­š­tr­kao, a me­ni je du­go tre­ba­lo dok sam na­šao do­bre glaz­be­ni­ke. Sad sam za­do­vo­ljan i ide­mo da­lje.

Užas u Sla­vo­ni­ji Bio sam ne­dav­no kod roditelja u Vin­kov­ci­ma. Ta­mo je užas, pi­tam se od če­ga lju­di ži­ve. Ni­šta čud­no što idu u Du­blin

Ne­ma do­brih glaz­be­ni­ka Du­go sam tra­žio glaz­be­ni­ke koji mo­gu svi­ra­ti sa mnom. Ko­nač­no sam ih na­šao i ide­mo u no­ve po­bje­de

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.