Sla­va i te­ret de­set­ke! Lu­ka će u Re­alu sad ima­ti taj broj

Ni­ti je Da­vor Šu­ker bio pr­va de­vet­ka u ve­li­kom Re­alu ni­ti je Lu­ka Mo­drić bio de­set­ka. Sve to bio je Ro­bert Pro­si­neč­ki

Vecernji list - Hrvatska - - Zabava & Vrijeme - To­mis­la Da­so­vić ZAGREB

Lu­ka Mo­drić zas­lu­žio je mno­go pri­je de­set­ku, ali če­kao je da ode Ja­mes Ro­dri­gu­ez. I do­če­kao je Ovo­ga lje­ta na ho­ri­zon­tu su se po­ja­vi­le dvi­je no­ve bri­ljant­ne hr­vat­ske de­set­ke, An­te Ćo­rić u Di­na­mu i Lu­ka Mo­drić u Re­al Ma­dri­du, i po­tak­nu­le nas da na­pra­vi­mo re­tros­pek­ti­vu naj­bo­ljih pos­li­je­rat­nih do­ma­ćih no­go­me­ta­ša u naj­sve­ti­jem dre­su, ono­me koji su no­si­le naj­ve­će zvi­jez­de svjet­skog no­go­me­ta: Pu­skas, Pe­le, Ma­ra­do­na i u da­naš­nje vri­je­me ne­do­dir­lji­vi Li­onel Me­ssi. Kre­ni­mo od Lu­ke Mo­dri­ća, po mno­gi­ma naj­bo­lje­ga na­šeg no­go­me­ta­ša svih vre­me­na, koji se tek u 32. go­di­ni, od­nos­no tek u šes­toj se­zo­ni, do­ko­pao Re­alo­ve de­set­ke pre­uzev­ši je od Ko­lum­bij­ca Ja­me­sa Ro­dri­gu­eza. Ru­ku na sr­ce, Mo­drić je odav­no zas­lu­žio ovu po­čast, kao naj­bo­lji Re­alov vez­ni igrač po­s­ljed­njeg de­set­lje­ća, mno­go uvjer­lji­vi­ji, zna­čaj­ni­ji, po­pu­lar­ni­ji i utje­caj­ni­ji za mom­čad od, pri­mje­ri­ce, Ni­jem­ca Me­su­ta Özi­la, igra­ča koji je s bro­jem de­set u Re­alu bio od 2010. do 2013. go­di­ne.

Ćo­rić mo­rao pri­če­ka­ti

Mo­dri­ću je ovo tre­ća de­set­ka u ka­ri­je­ri, na­kon što ju je no­sio u Di­na­mu, a po­tom ju je nas­li­je­dio od Ni­ke Ko­va­ča u re­pre­zen­ta­ci­ji. U mos­tar­skom Zrinj­skom no­sio je broj 23, u za­pre­šić­kom In­te­ru osmi­cu, u Tot­ten­ha­mu 14-icu, a u Re­al Ma­dri­du do ove go­di­ne 19-icu. I Di­na­mov dra­gulj An­te Ćo­rić dav­no je već tre­bao biti de­set­ka u svo­me naj­dra­žem klu­bu, no mo­rao je pri­če­ka­ti da taj dres os­lo­bo­di Pa­ulo Mac­ha­do, de­set­ka ko­ja je u na­le­tu frus­tra­ci­je po­ka­za­la mak­si­mir­skoj pu­bli­ci sred­nji prst. Mac­ha­do je vje­ro­jat­no naj­lo-

ši­ja de­set­ka ko­ju je Di­na­mo ika­da imao; za ne vje­ro­va­ti je uop­će da je ta­kav pro­sje­čan i ne­ka­riz­ma­ti­čan no­go­me­taš no­sio is­ti dres kao svo­je­dob­no Stje­pan Lam­za, Marko Mli­na­rić, Edin Muj­čin, Lu­ka Mo­drić ili Jor­ge Sam­mir. Kad smo već kod Di­na­mo­vih naj­ve­ćih playma­ke­ra, ne mo­že­mo ni­ka­ko za­obi­ći još jed­nu mjer­nu je­di­ni­cu za ta­lent, kre­aci­ju, lu­cid­nost i ka­riz­mu, ne­ka­da 18-go­diš­nje­ga ka­pe­ta­na Ni­ku Kranj­ča­ra. Me­đu­tim, Ni­ko je se­zo­nu i pol svo­je ka­ri­je­re ipak odra­dio s bro­jem 10 na le­đi­ma, po­ga­đa­te, u – Haj­du­ku. Ta­ko će se Kranj­čar, he­roj bi­je­lih s nas­lo­vom pr­va­ka iz 2005. go­di­ne, uvr­sti­ti u red naj­ve­ćih de­set­ki ko­je su ika­da no­si­le Haj­du­kov dres, po­čev­ši s Baj­dom Vu­ka­som, a uklju­ču­ju­ći le­gen­dar­ne Ju­ri­cu Jer­ko­vi­ća i Aljo­šu Asa­no­vi­ća, te u kas­ni­joj fa­zi još jed­no­ga mi­lje­ni­ka Tor­ci­de Se­ni­ja­da Ibri­či­ća.

Ba­ki osmi­ca u Haj­du­ku

Le­gen­dar­ni mos­tar­ski maj­stor Blaž Sli­ško­vić, de­set­ka po ge­ni­jal­nos­ti, ali ne i po bro­ju dre­sa u Haj­du­ku. Ba­ka je, na­ime, no­sio osmi­cu. A zna­te li mo­žda tko je bi­la pr­va hr­vat­ska de­vet­ka u kra­ljev­skom Re­alu? Da, de­vet­ka, a po­tom i de­set­ka: Ro­bert Pro­si­neč­ki. Ka­da je 1991. iz Cr­ve­ne zvez­de do­šao u Re­al, Žu­to­ga je iz­ne­na­đu­ju­će do­če­kao dres s bro­jem de­vet, i u nje­mu je pos­ti­gao i svoj je­di­ni po­go­dak pro­tiv Bar­ce­lo­ne, iz slo­bod­nog udar­ca 19. lis­to­pa­da 1991. go­di­ne. Žu­ti je tek u slje­de­ćoj se­zo­ni do­bio Re­alo­vu de­set­ku i u njoj os­tao do za­klju­če­nja svo­je ma­drid­ske pri­če. U Cr­ve­noj zvez­di i Ovi­edu no­sio je sed­mi­cu, u Bar­ce­lo­ni dres s bro­jem 21 (de­set­ka je bio ma­lo poz­na­ti An­gel Cu­el­lar), u Se­vil­li 23, u Olim­pi­ji 14-icu, a u Di­na­mu osmi­cu, kao i u re­pre­zen­ta­ci­ji. I Zvo­ni­mir Bo­ban na­če­kao se de­set­ke u Mi­la­nu, odra­div­ši naj­pri­je šest se­zo­na s bro­je­vi­ma 9 i 20, da bi uoči sezone 1998./1999., na­kon osvo­je­ne svjet­ske bron­ce s Hr­vat­skom, pri­gr­lio de­set­ku i u njoj odi­grao svo­je naj­bo­lje utak­mi­ce za ro­sso­ne­re do­ni­jev­ši im scu­det­to. Pri­je Zvo­ne Mi­la­no­vu de­set­ku čvr­sto je dr­žao Dejan Sa­vi­će­vić. Kad je re­pre­zen­ta­ci­ja u pi­ta­nju, pr­va de­set­ka u nje­zi­noj no­vi­joj po­vi­jes­ti bio je ma­es­tral­ni Aljo­ša Asa­no­vić, je­dan od ju­na­ka po­vi­jes­ne utak­mi­ce Hr­vat­ska – SAD u Mak­si­mi­ru 1990. go­di­ne, i pri­tom pr­vi stri­je­lac za va­tre­ne od hr­vat­ske sa­mos­tal­nos­ti. Na­kon Asa­no­vi­ća, re­pre­zen­ta­tiv­nu de­set­ku lju­bo­mor­no je ču­vao Bo­ban, pos­li­je ju je nas­li­je­dio dru­gi ve­li­ki ka­pe­tan Ni­ko Ko­vač (iako po pro­fi­lu igre čis­ta šes­ti­ca), a na­kon Ni­ke – Lu­ka Mo­drić. Naj­pri­rod­ni­je bi bi­lo da nje­zin slje­de­ći vlas­nik bu­de – An­te Ćo­rić.

Ro­bert Pro­si­neč­ki osim u Re­alu nig­dje ni­je imao pri­li­ku no­si­ti brojh 10, iako je čis­ta de­set­ka

BORNA FILIĆ. MARKO LUKUNIĆ/PIXSELL

Mo­drić je naj­bo­lji Re­alov ve­z­njak u pro­tek­lom de­set­lje­ću. Zas­lu­žio je de­set­ku

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.