Ru­ski ru­let An­ge­le Mer­kel

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Bo­ris­lav Ris­tić

No­vi pa­ket sank­ci­ja Mo­sk­vi, ko­ji je proš­log tjed­na iz­gla­sao ame­rič­ki Kon­gres, pred­sjed­nik Trump pot­pi­sao je uz pri­mjed­bu da ni­su bez “zna­čaj­nih manj­ka­vos­ti”. Ta je pri­mjed­ba mno­gi­ma za­pa­ra­la uši, na­ro­či­to oni­ma ko­ji su još uvi­jek opi­je­ni šo­vi­nis­tič­kom man­trom ame­rič­ke lje­vi­ce ka­ko je ame­rič­ki pred­sjed­nik “ru­ski čo­vjek”. Do­ne­se­ne, či­ni se, ka­ko bi pro­vje­ri­le Trum­po­vo do­mo­ljub­lje, iz­gla­sa­va­nje ovih sank­ci­ja bit će mu po­moć da se ko­nač­no os­lo­bo­di tih obje­da o po­ve­za­nos­ti nje­go­ve kam­pa­nje s “ru­skim ha­ke­ri­ma” i Pu­ti­nom. Ka­ko net­ko tko stav­lja svoj pot­pis na sank­ci­je Ru­si­ji, pre­ma ko­ji­ma su one ko­je su uve­li Oba­ma i EU dje­čja igra, mo­že bi­ti ru­ski igrač? Ako bi­smo tra­ži­li ne sa­mo mar­ke­tin­ški ne­go i re­al­po­li­tič­ki smi­sao Trum­po­ve iz­ja­ve, on sva­ka­ko ni­je htio re­ći tek da no­ve sank­ci­je ni­su do­volj­no snaž­ne – je­su, i zna­čaj­no će po­go­di­ti ru­sku eko­no­mi­ju, ko­joj se već pre­dvi­đa pad od oko 1% BDP-a – već da tre­ba­ju bi­ti pre­ciz­ni­je i obu­hvat­ni­je. To zna­či da one tre­ba­ju po­ga­đa­ti ru­ski ener­get­ski sek­tor, što je po­lje ko­je Trum­pa tu naj­vi­še za­ni­ma, ali i ne sa­mo Ru­si­ju već i one ko­ji, do­bro skri­ve­ni iza kri­ti­ke ru­ske anek­si­je Kri­ma i ni­skih de­mo­krat­skih stan­dar­da u Ru­si­ji, iza le­đa s nji­ma zbra­ja­ju pro­fit od mo­no­po­la nad dis­tri­bu­ci­jom pli­na na europ­skom tr­ži­štu. Ru­si­ja je ov­dje, dak­le, za Trum­pa sa­mo sred­stvo; cilj je po­go­di­ti naj­bo­ga­ti­je svjet­sko tr­ži­šte ener­ge­na­ta. Ra­di se, pri­je sve­ga, o europ­skim tvrt­ka­ma ko­je su­ra­đu­ju s Ru­si­jom, a ove sank­ci­je će po­naj­pri­je po­go­di­ti nje­mač­ku in­dus­tri­ju, kao i ve­li­ki pro­jekt iz­grad­nje pli­no­vo­da Sje­ver­ni tok 2. Otu­da iz Ber­li­na i Bruxel­le­sa već sti­žu ner­voz­ne re­ak­ci­je, pa čak i pri­jet­nje even­tu­al­nim sank­ci­ja­ma ko­je bi EU uve­la SAD-u. No­ve ame­rič­ke sank­ci­je is­tje­ra­le su iz za­vje­tri­ne an­ti­ru­ske re­to­ri­ke europ­ske glo­ba­lis­te i pro­ka­za­le nji­ho­vu dvo­gu­bu po­li­tič­ku igru s Ru­si­ma. Za­nim­lji­vo je pri­mi­je­ti­ti ka­ko Trump sa­da su­oča­va sa sa­mim so­bom tu sta­ru glo­ba­lis­tič­ku re­to­ri­ku. Dok je Oba­ma uvo­dio sank­ci­je ko­je ni­su bit­no na­šte­ti­le Ru­si­ji i bi­le se­lek­tiv­ne, sve je bi­lo u re­du: na­di­ma­le su se gru­di od de­mo­krat­skih fra­za us­mje­re­nih pre­ma Pu­ti­nu, dok se s njim i da­lje su­ra­đi­va­lo. Sa­da kad je po­sri­je­di oz­bi­ljan slu­čaj, kar­te se otva­ra­ju i zvo­ni se na uz­bu­nu. Tu europ­sku hi­po­kri­zi­ju mo­žda naj­bo­lje ilus­tri­ra po­li­ti­ka pre­ma Ukra­ji­ni:

Ot­ka­ko je po­si­nio Ma­cro­na, Trum­pu su i u EU ak­ci­je na­glo po­ras­le, jer sad, po­red ze­ma­lja Vi­še­grad­ske sku­pi­ne, ima Fran­cu­sku na svo­joj stra­ni

s jed­ne stra­ne se Ukra­jin­ce zva­lo u EU, či­me su ih gur­nu­li u otvo­ren su­kob s Ru­si­ma, da bi, na kra­ju, os­ta­vi­li Ukra­ji­nu bez pli­no­vo­da, i, na­rav­no, da­le­ko od EU. No, ta ukra­jin­ska rat­na igra se Ni­jem­ci­ma is­pla­ti­la jer je da­la na ci­je­ni grad­nji nji­ho­va pli­no­vo­da na Bal­ti­ku. Tre­ba li spo­mi­nja­ti ka­ko na­ro­či­to ci­nič­no u ovom kon­tek­s­tu zvu­či okol­nost da su Ru­si­ja i Nje­mač­ka glav­ni ga­ran­ti pro­vo­đe­nja spo­ra­zu­ma iz Min­ska? To su ga­ran­ci­je da će su­kob u Ukra­ji­ni de­eska­li­ra­ti onog tre­nut­ka ka­da bu­de iz­gra­đen Sje­ver­ni tok 2. Ta­ko vi­di­mo da je an­ti­ru­ska re­to­ri­ka ko­jom su se ko­ris­ti­li eu­rop­ski du­šo­briž­ni­ci na “is­toč­noj fron­ti”, bi­la u pot­pu­nos­ti u služ­bi neo­me­ta­no­ga pro­vo­đe­nja nje­mač­ko-ru­skog pro­jek­ta os­tva­ri­va­nja mo­no­po­la na europ­skom tr­ži­štu ener­ge­na­ta. Ovim sank­ci­ja­ma Ru­si­ji Trump po­nov­no mi­je­ša ge­opo­li­tič­ke kar­te ko­je su po­di­je­li­li glo­ba­lis­ti i Eu­ro­pa pos­ta­je pra­vo boj­no po­lje no­vog ener­get­skog hlad­nog ra­ta. Slat­ka je iro­ni­ja da Trump za tu stra­te­gi­ju okre­će re­to­ri­ku glo­ba­lis­ta pro­tiv njih sa­mih, či­me po­t­vr­đu­je onu sta­ru – kad dvo­je go­vo­re is­to, ni­je is­to. Za Hr­vat­sku je to no­vo mi­je­ša­nje ka­ra­ta, ko­je tre­ba za­tvo­ri­ti pro­jekt Sje­ver­ni tok 2, sjaj­na vi­jest. Ins­tant­na je to po­t­vr­da Trum­po­vih obe­ća­nja da­nih pred­sjed­ni­ci Gra­bar-Ki­ta­ro­vić na ne­dav­nom sum­mi­tu u Var­ša­vi da će Ame­ri­ka snaž­no po­dr­ža­ti iz­grad­nju al­ter­na­tiv­ne ener­get­ske mre­že u sred­njoj Eu­ro­pi, u ko­joj LNG ter­mi­nal na Kr­ku tre­ba bi­ti jed­na od glav­nih spoj­ni­ca. Ovim po­te­zom je tom pro­jek­tu vri­jed­nost iz­u­zet­no po­ras­la, a na po­li­ti­ča­ri­ma je da nje­go­vu iz­grad­nju tre­ti­ra­ju kao na­ci­onal­ni pri­ori­tet. Ok­li­je­va­nje po­du­pr­to mu­droš­ću da Trump još uvi­jek ni­je po­uz­dan igrač na ko­ga se u bu­duć­nos­ti mo­že i smi­je os­lo­ni­ti, mo­že nas sku­po ko­šta­ti. Ot­ka­ko je po­si­nio fran­cu­sko­ga pred­sjed­ni­ka Ma­cro­na, nje­mu su i u EU ak­ci­je na­glo po­ras­le jer sad, osim ze­ma­lja Vi­še­grad­ske sku­pi­ne, ima Fran­cu­sku na svo­joj stra­ni, ko­ja je pro­ci­je­ni­la da svo­je in­te­re­se mo­že os­tva­ri­ti sa­mo ja­čom su­rad­njom s Ame­ri­kom. Jaz iz­me­đu Fran­cu­ske i Nje­mač­ke do­dat­no će, po sve­mu su­de­ći, po­ja­ča­ti Ita­li­ja, ko­ja je do­sad tr­pje­la udar­ce europ­ske eko­nom­ske i imi­gra­cij­ske po­li­ti­ke. Os­la­nja­ti se u ovim okol­nos­ti­ma na Nje­mač­ku i po­li­ti­ku kan­ce­lar­ke Mer­kel, mo­že još sa­mo zna­či­ti upus­ti­ti se s njom u opas­nu igru ru­skog ru­le­ta s pre­dvi­di­vim is­ho­dom.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.