940

Vecernji list - Hrvatska - - Tv & Vodič - Na­ši pi­lo­ti le­tje­li su ek­s­trem­no ni­sko i mak­si­mal­no br­zo jer su zna­li, bu­du li le­tje­li br­že od 940 km/h (260 m/sec), bit će ne­dos­tiž­ni za ra­ke­te ti­pa Stre­la

sa­mi. Se­lak po­t­vr­đu­je da su pri­je Olu­je uvjež­ba­va­li iz­vo­đe­nje vi­še vr­sta za­da­ta­ka, ta­ko i na­pad­ne ope­ra­ci­je du­bo­ko u ne­pri­ja­te­lje­voj po­za­di­ni, što se po­ka­za­lo ključ­nim u br­zom i efi­kas­nom za­vr­šet­ku “maj­ke svih ope­ra­ci­ja”, Olu­ji. – Poz­na­to je da je MiG-21 fron­tov­ski lo­vac, ni­je bom­bar­der, no uz iz­u­zet­nu hra­brost, obu­če­nost i sprem­nost pi­lo­ta i teh­ni­ča­ra po­ka­za­li smo ko­je su mo­guć­nos­ti tog avi­ona u za­da­ća­ma ko­je mu i ni­su “pri­rod­ne”. Osob­no sam za­hva­lan oni­ma ko­ji su ga kons­tru­ira­li tak­vog, jer mi za bo­lje u ra­tu nov­ca ni­smo ima­li – ka­že Se­lak. Sve je bi­lo is­pla­ni­ra­no i iz­vr­ša­va­no: uni­šta­va­nje za­po­vjed­nih mjes­ta, re­pe­ti­to­ra, cen­ta­ra ve­za, aero­dro­ma, ali i za­da­će po po­zi­vu ti­je­kom ope­ra­ci­je ka­da je tre­ba­lo uni­šti­ti ot­por­ne toč­ke, po­lo­ža­je ar­ti­lje­ri­je, ten­ko­va, pa čak dje­lo­va­ti prak­tič­no na li­ni­ji do­di­ra u si­tu­aci­ja­ma kri­tič­nim za na­še kop­ne­ne sna­ge.

Let iz­me­đu dr­ve­ća

Opas­nos­ti za le­tje­li­ce HRZ-a bi­le su mno­gos­tru­ke, jer je ne­pri­ja­telj po­sje­do­vao do­bru pro­tuz­ra­ko­plov­nu za­šti­tu (PZO). Naj­bo­lji sus­tav u tom ar­se­na­lu bi­li su PZ to­po­vi ve­ćeg ka­li­bra spreg­nu­ti sa sus­ta­vom Bo­fors ko­ji ot­kri­va, pra­ti i ni­ša­ni sve ci­lje­ve na ma­lim i sred­njim vi­si­na­ma, sus­tav ko­ji, ako te ot­kri­je i na­ci­lja, ope­ra­tor te mo­že upi­ta­ti da li da te ski­nem dru­gom ili pe­tom gra­na­tom, ka­že Se­lak. Opas­ne su bi­le i ra­ke­te ko­je se is­pa­lju­ju s ra­me­na, Stre­le i opas­ni­je Igle. Vje­ro­jat­nost po­ga­đa­nja ci­lja (ako te za­hva­ti) bi­la je 49 pos­to, jer na­ši zra­ko­plo­vi ni­su po­sje­do­va­li ni­kak­ve pro­tu­mje­re (mam­ce). A naj­o­pas­ni­ji bio je ra­ket­ni sus­tav KUB, ni­kad ni­si znao gdje će osva­nu­ti. Se­lak objaš­nja­va da je je­di­ni “pro­tu­otrov” ko­ji je pre­os­tao hr­vat­skim pi­lo­ti­ma sto­ga bio – uvjež­ba­va­nje le­to­va na ek­s­trem­no ma­lim vi­si­na­ma. – Ni­smo ima­li ni­kak­vu mo­guć­nost ome­ta­nja ra­da­ra pro­tiv­ni­ka, ra­ke­tu ko­ja bi ga “umi­ri­la” kad se ja­vi, ni­smo ima­li čak ni naj­o­bič­ni­je IC mam­ce, ni­smo mo­gli na­pas­ti s vi­si­na s ko­jih to ra­de zra­ko­plov­s­tva ko­ja ta sred­stva ima­ju, pa je naš na­čin pre­živ­lja­va­nja bio le­tje­ti ek­s­trem­no ni­sko i mak­si­mal­no br­zo, uz čes­te pro­mje­ne prav­ca – ka­že. To je zna­či­lo le­tje­ti iz­me­đu dr­ve­ća, jer Stre­la ima do­nju gra­ni­cu po­ga­đa­nja 50 m, Igla dvos­tru­ko ni­že, ga­đa avi­one i na 25 m vi­si­ne, a zbog Bo­for­sa i KUB-a po­želj­no je da se spus­tiš još ni­že jer ako te ra­dar za­hva­ti, vje­ro­jat­nost da ćeš pre­ži­vje­ti je kao i vje­ro­jat­nost ko­jom se Apol­lo 13 vra­tio na Zem­lju, s ti­me da bih, osob­no radije ta­da bio u Apol­lu, ka­že. Zašto se pak le­tje­lo mak­si­mal­no br­zo, pa sto­ga što se ta­ko sma­nju­je vri­je­me pro­la­ska kroz zo­nu u ko­joj si iz­lo­žen sve­mu i sva­če­mu što po te­bi pu­ca, a gle­de ra­ke­ta bar si anu­li­rao Stre­lu, ko­ja ne sus­ti­že cilj ako le­tiš br­že od 940 km/h (260 m/sec), a i dru­gim ra­ket­nim sus­ta­vi­ma ve­li­ka br­zi­na u kom­bi­na­ci­ji s ma­lom vi­si­nom sma­nju­je ili one­mo­gu­ću­je lan­si­ra­nje. Se­lak sma­tra da je Olu­ja krat­ko tra­ja­la jer su pi­lo­ti od­mah uni­šti­li re­pe­ti­to­re, za­po­vjed­na mjes­ta, cen­tre ve­ze, aero­drom, a na­kon to­ga i ot­por­ne toč­ke, po­lo­ža­je top­niš­tva. “Tu­če­mo ih i kad sto­je i kad se kre­ću”, a nji­ho­va ra­dio-po­ru­ka uhva­će­na u ete­ru od na­ših služ­bi go­vo­ri sve: “Ne mo­žeš im ni­šta, tu­ku nas mi­go­vi­ma”.

Te­ško je priz­na­ti po­raz od Hr­va­ta, otud pri­če o po­mo­ći SAD-a. Po­mo­gli su za­pra­vo nji­ma jer su nas za­us­ta­vi­li

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.