804

Vecernji list - Hrvatska - - Tv & Vodič - Da­na tra­jao je rat­ni put Bo­že­ne Ši­mekŠu­pli­ke. Po­če­la ga je kao me­di­cin­ska ses­tra, za­vr­ši­la kao voj­ni­ki­nja ko­ja je s Pu­ma­ma proš­la go­to­vo sva ra­ti­šta

Sli­je­po smo ju­ri­li pre­ma vr­hu Tvr­đa­ve. Na jar­bo­lu se vi­jo­ri­la sr­p­ska zas­ta­va. Ski­nu­li smo je i po­pa­da­li na zem­lju od umo­ra i na­va­le adre­na­li­na U svi­ta­nje 4. ko­lo­vo­za 1995., pr­vi hr­vat­ski voj­ni­ci kro­či­li su na praš­nja­ve pri­la­ze Kni­nu. Prem­da je sva­koj od pos­troj­bi po­di­je­lje­no ukup­no 30 ma­njih hr­vat­skih zas­ta­va, na dnu bor­be­nog ruk­sa­ka sa­mo dvi­ju bri­ga­da, Če­t­vr­te i Sed­me, sprem­lje­ne su i dvi­je po­seb­ne, 20-me­tar­ske zas­ta­ve, spe­ci­jal­no iz­ra­đe­ne za po­di­za­nje na knin­sku Tvr­đa­vu, kao sim­bol rat­ne po­bje­de. U vr­tlo­gu ra­ta, slu­čaj je htio da su se su­tra­dan, dru­gog da­na ope­ra­ci­je Olu­ja, zi­di­na tvr­đa­ve pr­vi do­mo­gli šes­to­ri­ca pri­pad­ni­ka “Pu­ma”, a ri­jet­ke fo­to­gra­fi­je na­či­nje­ne u tom po­vi­jes­nom tre­nut­ku za­bi­lje­ži­le su us­pi­nja­nje jar­bo­lom, pa i nes­pret­no pa­da­nje, po­tom i za­jed­nič­ko po­zi­ra­nje uz zas­ta­vu. Skri­ve­na iza objek­ti­va os­ta­la je sed­ma su­di­oni­ca te po­vi­jes­ne rat­ne eks­pe­di­ci­je. Bi­la je to pr­va že­na ko­ja je ti­je­kom os­lo­ba­đa­nja uš­la u Knin i pr­va ko­ja se do­mo­gla Tvr­đa­ve, pri­pad­ni­ca Sed­me gar­dij­ske bri­ga­de “Pu­me”, Bo­že­na Ši­mek-Šu­pli­ka.

Tuđ­ma­no­va Za­gor­ka

– Ta­ko je is­pa­lo, to je bi­la čis­ta sre­ća. U tom tre­nut­ku mo­gao se na Tvr­đa­vi na­ći bi­lo tko od nas – ka­že danas ta Va­ra­ždin­ka, 58-go­diš­nja umi­rov­lje­na nat­po­ruč­ni­ca HV-a, ko­ja još uvi­jek pam­ti sva­ki de­talj voj­ne ope­ra­ci­je u ko­joj je su­dje­lo­va­la ra­me uz ra­me sa su­bor­ci­ma. – Na ula­sku u Knin, za­obiš­li smo ten­kov­sku ko­lo­nu i jur­nu­li na­pri­jed. U cen­tru smo na­iš­li na oma­nju sku­pi­nu lju­di ko­ji su nas upu­ti­li pre­ma tvr­đa­vi. Sku­pi­lo se nas ne­ko­li­ko, ne­što po di­rek­ti­vi za­po­vjed­ni­ka i još ne­ko­li­ko po čis­toj sre­ći: bi­li su to El­vis Mi­hić iz Ri­je­ke, Mario Bi­lač iz Vo­di­ca, Edvard Bal­tić iz Ča­kov­ca, po­koj­ni Ivi­ca No­vo­se­lec iz Zla­tar Bis­tri­ce, Ja­smin Ha­džić iz Be­log Ma­nas­ti­ra i Mi­ljen­ko Haj­sok iz Va­ra­ždin­skih To­pli­ca. Sva­kom mi­nu­tom ras­la je tem­pe­ra­tu­ra, a do Tvr­đa­ve ko­ja nam se uči­ni­la kao na dla­nu, ni­ka­ko do­ći. Us­pu­ha­li smo se po onim ste­pe­ni­ca­ma una­toč do­broj kon­di­ci­ji, oso­bi­to iz­bru­še­noj po­s­ljed­njih mje­se­ci pri­je Olu­je. Uop­će ni­smo raz­miš­lja­li o to­me da bi na tom pu­tu mo­glo bi­ti ne­pri­ja­te­lja, već smo sli­je­po ju­ri­li pre­ma vr­hu. I on­da, sti­že­mo na pla­to na Tvr­đa­vi i ugle­da­mo jar­bol na ko­jem se još uvi­jek vi­jo­ri­la sr­p­ska zas­ta­va. Ski­nu­li smo je i po­pa­da­li na zem­lju od umo­ra i na­va­le adre­na­li­na – ka­že Bo­že­na. Knin je bio pra­zan, tr­go­vi­ne su bi­le pus­te, a manj­ka­lo je i vo­de, no sve se to za­bo­ra­vi­lo, pri­sje­ća se, ka­da se pro­ču­la vi­jest da u Knin sti­že pred­sjed­nik dr. Fra­njo Tuđ­man. S njim se ti­je­kom po­vi­jes­nog da­na su­sre­la dva­put. – U jed­nom tre­nut­ku pred­sjed­nik mi se obra­tio pi­ta­njem: “A vi ste...?” “Na­red­ni­ca Bo­že­na Ši­mek-Šu­pli­ka, 7. gar­dij­ska bri­ga­da iz Va­ra­ždi­na”, rek­la sam. “Spo­ri­je po­no­vi­te, mo­lim. Pa ka­ko ne­će br­zo os­lo­bo­di­ti Knin kad ni go­vo­ri­ti ne mo­že spo­ro?!”, na­smi­jao se pred­sjed­nik od sr­ca. Pos­li­je, dok sam na­oko­lo fo­to­gra­fi­ra­la, ču­la sam da me zo­vu. Pred­sjed­nik je od­la­zio he­li­kop­te­rom i tra­žio da me vi­di pri­je od­la­ska. Kad sam sti­gla, re­kao mi je da je mo­rao “poz­dra­vi­ti svo­ju Za­gor­ku”. Bi­la sam pre­po­nos­na – opi­su­je svoj su­sret s pr­vim hr­vat­skim pred­sjed­ni­kom. Nje­zin rat­ni put bro­ji Re­na­ta Ra­šo­vić Ne­mir­na du­ha, na­kon 15 godina u Oru­ža­nim sna­ga­ma RH po­sve­ti­la se spor­tu. Bra­ne­ći bo­je svog klu­ba, obo­ri­la je osam dr­žav­nih re­kor­da u stre­li­čar­stvu 804 da­na na bo­jiš­ni­ci: ot­po­če­la ga je kao me­di­cin­ska ses­tra, za­vr­ši­la kao voj­ni­ki­nja ko­ja je s Pu­ma­ma proš­la go­to­vo sva ra­ti­šta. – Po­čet­kom ra­ta ra­di­la sam na ki­rur­gi­ji va­ra­ždin­ske bol­ni­ce gdje sam pri­ma­la pr­ve ra­nje­ni­ke iz Sla­vo­ni­je. Pri­je­lom­na toč­ka za me­ne je bio mla­di deč­ko od 18 ili 19 godina ko­ji je, ona­ko li­jep i vi­sok, iz­gle­dao kao an­đeo, a ko­ji je os­tao bez no­ge. Ta­da sam rek­la da je stvar­no dos­ta i da mo­ram oti­ći na fron­tu i ta­ko sam se ne­po­sred­no po os­ni­va­nju Sed­me gar­dij­ske sa­ma pri­ja­vi­la i otiš­la po vlas­ti­toj sa­vjes­ti, bez ob­zi­ra na kons­ter­na­ci­ju u mo­joj ku­ći – sje­ća se Bo­že­na, pa go­vo­ri o po­dr­š­ci oca, ali ne­go­do­va­nju maj­ke ko­ja se zbog te od­lu­ke ta­ko na­lju­ti­la da ni­su raz­go­va­ra­le mje­se­ci­ma. Idu­će tri go­di­ne ni­je mo­gla na­glas iz­go­vo­ri­ti da joj je kći otiš­la u rat, ko­li­ko je to za maj­ku bi­lo straš­no. – Ali ne­kad stvar­no tre­ba­te na­pra­vi­ti ono što osje­ća­te. Neg­dje u tri sa­ta u no­ći su me na­zva­li i rek­li: “Ma­la, do­la­zi!” I ma­la je doš­la, a pr­vi te­ren bio mi je za­dar­sko za­le­đe – ka­že Bo­že­na ko­ja se sa svo­jom bri­ga­dom ni­je vra­ća­la ku­ći sve do kra­ja ra­ta i pri­tom proš­la rat­ni put naj­pri­je s 2. boj­nom, po­tom s iz­vid­ni­ci­ma, pa i sa za­po­vjed­niš­tvom bri­ga­de, ra­de­ći u ra­tu i po­ra­ću i kao per­so­na­lac, lo­gis­ti­čar i ope­ra­ti­vac, sve do umi­rov­lje­nja 2006.

Da­ni kad se trebamo ra­do­va­ti

Ne­mir­na du­ha, na­kon 15 godina u Oru­ža­nim sna­ga­ma RH od­lu­či­la se po­sve­ti­ti spor­tu. Ak­tiv­na je čla­ni­ca Stre­li­čar­skog klu­ba “Ce­kin”. Bra­ne­ći bo­je svog klu­ba, “ski­nu­la” je osam dr­žav­nih re­kor­da. Ak­tiv­na je i u ve­te­ran­skoj udru­zi te vo­di­te­lji­ca pro­jek­ta “Že­ne sje­ve­ro­za­pad­ne Hr­vat­ske u Do­mo­vin­skom ra­tu“, a ove go­di­ne Dan po­bje­de pros­la­vit će u svom kra­ju. – Iš­la sam do­sad sva­ke go­di­ne u Knin jer on­dje sla­vim svoj dru­gi ro­đen­dan. Ci­je­li rat sam proš­la neo­z­li­je­đe­na, a on­da sam pri­li­kom os­lo­ba­đa­nja uma­lo po­gi­nu­la tri pu­ta. No, to je du­ga, du­ga i te­ška pri­ča, a ovo su da­ni ka­da se trebamo ra­do­va­ti – za­klju­či­la je Bo­že­na Ši­mek-Šu­pli­ka.

Pr­va že­na ko­ja je ti­je­kom os­lo­ba­đa­nja uš­la u Knin i pr­va ko­ja se do­mo­gla Tvr­đa­ve, pri­pad­ni­ca je 7. gar­dij­ske bri­ga­de Pu­me, Bo­že­na Ši­mek-Šu­pli­ka

Va­ra­ždin­ka Bo­že­na Ši­mek-Šu­pli­ka 5. ko­lo­vo­za 1995. go­di­ne na knin­skoj Tvr­đa­vi, dru­gog da­na ope­ra­ci­je Olu­ja. Bi­la je sed­ma su­di­oni­ca po­vi­jes­nog us­pi­nja­nja jar­bo­lom

Bo­že­na Ši­mlekŠu­pli­ka danas je umi­rov­lje­na nat­po­ruč­ni­ca HV-a

Danas je čla­ni­ca Stre­li­čar­skog klu­ba “Ce­kin”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.