Su­đe­nju ‘vje­šti­ca­ma’ Mr­ni i Do­bri do­da­jem važ­nost za 21. sto­lje­će

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor - R az­go­va­rao De­nis Derk de­nis.derk@ve­cer­nji.net

Omer Rak je kod Frak­tu­re obja­vio ro­ma­ne Ar­ka­na Fa­us­ta Vran­či­ća i Kul­t­na po­su­da i oba su za­in­tri­gi­ra­la hr­vat­sku jav­nost.

Ka­ko to da va­ši fil­mič­ni ro­ma­ni ni­su naš­li pro­du­cen­ta i re­da­te­lja ko­ji bi ih ekra­ni­zi­rao?

Dio ‘kriv­nje’ sno­sim i sam jer ih ni­sam nu­dio. Ne­dav­no sam po­nu­dio Kul­t­nu po­su­du re­da­te­lju Ar­se­nu Os­to­ji­ću. Op­će­ni­to, ni­sam oso­ba ko­ja vu­če za ru­ka­ve dru­ge nu­de­ći im svoj li­te­rar­ni ura­dak. Zbog te rav­no­duš­nos­ti pre­ma pla­sma­nu vlas­ti­tog dje­la, če­kam da oni pr­vi pre­poz­na­ju vri­jed­nost mo­jeg dje­la i da te­me­ljem to­ga su­ra­đu­je­mo. Dru­go je pi­ta­nje, ko­li­ko ja osob­no uop­će že­lim bi­ti ‘po­pu­la­ran’ i poz­nat. Za­si­gur­no ne pri­pa­dam oni­ma ko­ji ‘re­žu ve­ne’ da bi doš­li u ne­ki no­vin­ski stu­pac ili za­to da bi me net­ko pre­po­ru­čio za ljet­nu ra­zo­no­du. Te­me ko­ji­ma se ba­vim u svo­jim ro­ma­ni­ma vr­lo su her­me­tič­ne i tra­že kraj­nje pa­ž­lji­va, sus­tav­na či­ta­te­lja/icu, pa ti­me već u star­tu is­klju­ču­ju ši­rok či­ta­telj­ski krug no to ne zna­či da bi taj krug i da­lje tre­ba­lo su­ža­va­ti.

Zbog če­ga ste na­pi­sa­li ro­man o Fa­us­tu Vran­či­ću i dio rad­nje smjes­ti­li u Do­mo­vin­ski rat?

To je, pr­vens­tve­no, ro­man Ši­ben­ča­ni­na o Ši­ben­ča­ni­nu. Mo­jeg su­gra­đa­ni­na Fa­us­ta Vran­či­ća, pre­mi­nu­log pri­je toč­no če­ti­ri sto­lje­ća – ko­ji je ne­dvoj­be­no bio neo­bič­no za­nim­lji­va oso­ba s mnoš­tvom in­te­re­sa i ži­vio u di­na­mič­noj i za­nim­lji­voj epo­hi kas­ne re­ne­san­se i na­do­la­ze­ćeg ba­ro­ka – že­lio sam pri­ka­za­ti na po­sve druk­či­ji, za­nim­lji­vi­ji na­čin ne­go što se uobi­ča­je­no pred­stav­lja. U obje­ma rad­nja­ma ko­je te­ku us­po­red­no u ro­ma­nu i do­ga­đa­ju se u Pra­gu kra­jem 16. sto­lje­ća, od­nos­no u Ši­be­ni­ku ti­je­kom pro­lje­ća i lje­ta 1991., ra­zvid­no je pri­bli­ža­va­nje ra­ta ili sam po­če­tak ra­ta. Pre­do­sje­ća­ju­ći na­do­la­ze­ći rat, car­ski taj­nik Fa­ust Vran­čić, za­jed­no s ca­rem Ru­dol­fom II. Hab­sbur­gom, na pra­škom se dvo­ru po­ku­ša­va do­mo­ći al­ke­mij­sko­ga ‘ka­me­na fi­lo­zo­fa’ za ko­jim je ina­če, po­vi­jes­no je po­t­vr­đe­no, car Ru­dolf tra­gao ci­je­log svo­jeg ži­vo­ta. Go­di­nu da­na na­kon Fa­us­to­ve smr­ti, 1618., za­po­čeo je do ta­da naj­kr­va­vi­ji eu­rop­ski rat – Tri­de­se­to­go­diš­nji rat. Ca­ru i nje­go­vu taj­ni­ku ka­men je bio nu­žan jer je ta mis­tič­na sup­s­tan­ci­ja na­vod­no bi­la spo­sob­na pro­ji­ci­ra­ti sa­vr­šens­tvo vlas­ti­tog unu­tar­njeg us­tro­ja na vanj­ske ne­rav­ni­ne i ne­us­kla­đe­nos­ti – od­stra­ni­ti vi­šak i na­dok­na­di­ti ma­njak – ka­ko bi zav­la­da­lo sta­nje rav­no­te­že. S dru­ge stra­ne, u Ši­be­ni­ku, gdje se rad­nja odvi­ja od po­čet­ka trav­nja do na­pa­da JNA i sr­p­skih pa­ra­mi­li­tar­nih pos­troj­bi na Ši­be­nik u ruj­nu ‘91., knji­go­ve­ža Ga­bri­jel iz Fa­us­to­va ru­ko­pi­sa groz­ni­ča­vo nas­to­ji iz­vu­ći smi­sao sma­tra­ju­ći da se u ru­ko­pi­su kri­je mo­gu­će spa­so­nos­no okul­t­no rje­še­nje ko­je bi nje­ga (i nje­go­ve su­gra­đa­ne) mo­glo iz­ba­vi­ti iz rat­nog ko­šma­ra. Iako se ra­di o raz­li­či­tim ju­na­ci­ma u si­tu­aci­ja­ma pros­tor­no i vre­men­ski raz­mak­nu­tim jed­ne od dru­ge, u na­ra­vi su te si­tu­aci­je vr­lo slič­ne. Svi­jet se bit­no ni­kad ni­je pro­mi­je­nio; ra­to­vi ne po­sus­ta­ju kao ni ljud­ska pat­nja. Me­đu­tim, is­ti­cao sam to u ro­ma­nu, važ­no je po­ku­ša­ti do­ći do mi­ra. U to­me sam smis­lu is­ti­cao ple­me­ni­tu, mi­ro­tvor­nu ulo­gu po­koj­nog ši­ben­skog bi­sku­pa Sreć­ka Ba­du­ri­ne ti­je­kom rat­nih stra­da­nja.

Dru­gi ro­man po­sve­ti­li ste tzv. da­nil­skom ri­to­nu. Ko­li­ko ste se u nje­mu dr­ža­li znans­tve­nih či­nje­ni­ca?

Znans­tve­ne či­nje­ni­ce u ro­ma­nu re­zul­tat su mo­jeg du­go­go­diš­njeg bav­lje­nja tom pra­po­vi­jes­nom po­su­dom. Ve­ći­nu sam ih na druk­či­ji na­čin već obra­dio u svo­joj knji­zi Da­nil­ski ri­ton: Struk­tu­ra i sim­bo­li­ka kul­t­ne po­su­de iz sred­njeg neo­li­ti­ka iz 2008. Tri go­di­ne pos­li­je objav­ljen je pri­je­vod te stu­di­je na en­gle­skom u iz­da­nju Oxbow Bo­ok­sa iz Oxfor­da. Ina­če, na­ziv ‘da­nil­ski ri­ton’ od­no­si se na če­tve­ro­nož­nu po­su­du od pe­če­ne gli­ne ot­ko­pa­nu 1951. na Da­ni­lu, ar­he­olo­škom na­la­zi­štu ne­da­le­ko od Ši­be­ni­ka, za ko­ju se pret­pos­tav­lja, pre­ma prev­la­da­va­ju­ćem miš­lje­nju ar­he­olo­ga, da je bi­la kul­t­ne na­ra­vi. Da­ni­lo je bi­lo jed­no od na­la­zi­šta na ko­je­mu je pro­izvod­nja ri­to­na bi­la naj­z­na­čaj­ni­je zas­tup­lje­na dok su pak ri­to­ni bi­li ra­ši­re­ni na go­le­mu pros­to­ru od Pe­lo­po­ne­za do Al­pa i na Ape­nin­skom po­lu­oto­ku. Oči­to da je kult ri­to­na u svo­joj unu­tar­njoj di­men­zi­ji sa­dr­ža­vao iz­vjes­ne uni­ver­zal­ne odred­ni­ce ko­je su bi­le pre­poz­nat­lji­ve i pri­hvat­lji­ve raz­li­či­tim kul­tur­nim sku­pi­na­ma raz­ba­ca­nim na ši­ro­kom pros­to­ru ju­go­is­toč­ne Eu­ro­pe. Vi­šes­to­ljet­no pos­to­ja­nje mis­te­ri­oz­nog ri­to­na kao sim­bo­lič­kog objek­ta do­ve­lo je do pr­ve kul­tur­ne in­te­gra­ci­je to­ga di­je­la europ­skog pros­to­ra. Bu­du­ći da se ra­di o fik­cij­skom ro­ma­nu, mo­gao sam da­ti kri­la vlas­ti­toj ma­šti i une­ko­li­ko, do­pus­ti­te mi re­ći, pre­obli­ko­va­ti či­nje­ni­ce i uk­lo­pi­ti ih u sa­dr­žaj ro­ma­na ko­je­mu ne ne­dos­ta­je i fan­tas­tič­nih ele­me­na­ta. U sva­kom slu­ča­ju, znans­tve­ne su či­nje­ni­ce te­me­lji na ko­ji­ma sam pos­ta­vio okos­ni­cu ro­ma­na pa su u iz­vjes­noj mje­ri pri­la­go­đe­ne po­seb­nos­ti­ma rad­nje, što zna­či da sam ih uči­nio flek­si­bil­ni­jim i pris­tu­pač­ni­jim či­ta­te­lji­ma od ko­jih, oče­ki­va­no, ve­ći­na ne­ma po­treb­no pred­z­na­nje, pri­mje­ri­ce o zna­če­nju pra­po­vi­jes­nih sim­bo­la po­put neo­li­tič­ke dvos­tru­ke ‘S’ ili ‘C’ spi­ra­le, a da ne go­vo­rim o obred­nom žr­tvo­va­nju dje­ce i nji­ho­vu po­ka­pa­nju u po­lo­ža­ju fe­tu­sa...

“Kul­t­na po­su­da” je tri­ler s erot­skom di­men­zi­jom. Jes­te li tom bi­zar­nom ero­tič­noš­ću že­lje­li pri­vu­ći či­ta­te­lje ili ona ima ne­ko­mer­ci­jal­ni smi­sao?

Na­ma je danas, kao što ka­že­te, bi­zar­na ta ero­tič­nost ko­ja je svo­je is­pu­nje­nje pro­na­la­zi­la u slu­že­nju Bo­ži­ci či­ja je sli­ka na ma­ni­fes­t­noj ra­zi­ni bi­la že­na i ko­ja svo­je po­dri­je­tlo vu­če iz pre­do­dža­ba uko­ri­je­nje­nih još u sta­ri­jem ka­me­nom do­bu ka­da su fi­gu­ri­ce raz­li­či­tih Ve­ne­ra i, naj­vje­ro­jat­ni­je, nji­ho­vo što­va­nje bi­li ras­pros­tra­nje­ni na go­le­mu po­dru­čju od da­naš­nje Fran­cu­ske do Baj­kal­skog je­ze­ra. Že­na, ko­ja je bi­la ze­malj­ski odraz Bo­ži­ce, u či­jim je bo­ko­vi­ma i utro­bi bio sa­dr­žan mis­te­rij ra­đa­nja, a u pr­si­ma odr­ža­nje ži­vo­ta, bi­la je naj­sta­ri­ji objekt što­va­nja u svi­je­tu lju­di. Lju­di­ma iz neo­li­tič­kih za­jed­ni­ca ni­je bi­lo te­ško po­ve­za­ti vul­vu s ma­gič­nom ra­nom ko­ja kr­va­ri i za­cje­lju­je sva­kog mje­se­ca baš kao i sam Mje­sec, ko­ji umi­re i ra­đa se po­nov­no. Že­na kr­va­ri sva­ki mje­sec, ali ne umi­re i, ka­da ne kr­va­ri de­set lu­nar­nih mje­se­ci, ra­đa no­vi ži­vot. La­ko je objas­ni­ti zašto su ti lju­di ga­ji­li stra­ho­po­što­va­nje pre­ma že­ni i zašto je žen­ski mis­te­rij bio sre­di­štem nji­ho­vih kul­to­va. Bo­ži­ca je vri­je­me, a vri­je­me su cik­lu­si, u sve­mi­ru i žen­skom ti­je­lu po­djed­na­ko. Mens­tru­aci­ja je ču­do: ot­kri­la je mis­te­rij kre­ta­nja sve­mi­ra u žen­sko­me ti­je­lu, a sve­mir je že­na, Ve­li­ka maj­ka. Ta je drev­na ‘ero­tič­nost’ nes­ta­la dav­no pri­je jav­lja­nja

Ero­ti­ka ko­ju sam prov­la­čio kroz ro­man “Kul­t­na po­su­da” ima i ek­s­klu­ziv­ni­ji smi­sao: odvo­di či­ta­te­lja iz fi­zič­ke di­men­zi­je pu­te­nos­ti k ono­me me­ta­fi­zič­ko­me Mis­lim da je kraj­nje ne­za­hval­no i znans­tve­no ne­do­s­ljed­no re­fe­ri­ra­ti se u struč­nim po­le­mi­ka­ma na knji­žev­nu fik­ci­ju ko­ja ima druk­či­je ci­lje­ve od znans­tve­nog dje­la

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.