Pro­vje­ri­li smo gdje se naj­bo­lje za­bav­lja i kak­va je stra­te­gi­ja ljet­nih iz­la­za­ka u Za­gre­bu Ova­ko no­ću di­še me­tro­po­la

Tkal­ča je kr­ca­ta i ne­ri­jet­ko se ci­je­la pre­tva­ra u ples­ni po­dij. Bo­go­vi­će­va je kao te­ra­sa u Opa­ti­ji, na Zri­njev­cu je r’n’r par­ty, a Ja­run je za “či­la­nje”

Vecernji list - Hrvatska - - Zagreb - Ma­te­ja Šo­bak ZAGREB

Ia­ko se da­nju či­ni da je grad pust, na­ve­čer za­ži­vi. Ima do­ma­ćih, ali i tu­ris­ta, ko­ji se, bez ob­zi­ra na to što klu­bo­vi ne ra­de, od­lič­no pro­vo­de Noć je još mla­da, pa tek smo na ve­če­ri – objaš­nja­va­li su, u ču­du nas us­put gle­da­ju­ći, Ha­na i Je­ong, ko­je smo ne­ko­li­ko mi­nu­ta na­kon što je na ka­te­dra­li od­zvo­ni­la po­noć sre­li ovaj vi­kend u Tkal­či. Mla­di ko­rej­ski par u lje­ti naj­pro­met­ni­ju uli­cu u gra­du do­šao je na pre­po­ru­ku pri­ja­te­lja ko­ji su u Za­gre­bu bili proš­le go­di­ne, a da ni­ka­ko ni­su po­gri­je­ši­li, ka­za­li su, zna­li su čim su pr­vim ko­ra­kom stu­pi­li u zo­nu ko­ja, za­klju­či­li su, ni­kad ne spa­va.

Bo­lje mi je ne­go u Lon­do­nu

– U ko­je god do­ba da­na do­đe­te, ov­dje su te­ra­se pu­ne. Ljudi su ili u res­to­ra­ni­ma ili u ka­fi­ći­ma, a naj­za­bav­ni­je je, na­rav­no, na­ve­čer, kad se ci­je­la uli­ca pre­tva­ra u ples­ni po­dij – go­vo­ri­li su Ko­rej­ci za­što vo­le Tkal­či­će­vu uli­cu, već po­ma­lo vi­ču­ći ne bi li nad­gla­sa­li ljet­ne rit­mo­ve ko­ji su do­pi­ra­li iz obliž­njeg ka­fi­ća. Ljet­ne rit­mo­ve, ali i sku­pi­nu bri­tan­skih tu­ris­ta ko­ji ni­ma­lo ni­su ma­ri­li što su za­uze­li ci­je­li pro­laz ple­šu­ći usred uli­ce s ne­za­obi­laz­nim kok­te­li­ma u ru­ka­ma. – Mo­ji­to se pi­je, ta­man je za lje­to, ona­ko, la­gan – objaš­nja­vao nam je Matt, la­ga­no se, po­put svog pi­ća, nji­šu­ći i do­da­ju­ći ka­ko se u hr­vat­skoj me­tro­po­li po­s­ljed­njih ne­ko­li­ko da­na za­ba­vio vi­še i bo­lje ne­go ci­je­li ži­vot u Lon­do­nu. Raz­li­ka u noć­nim iz­las­ci­ma go­le­ma je, us­t­vr­dio je. – Mi iz­i­đe­mo dos­ta ra­no, već oko 19 sa­ti, i od­mah kre­će­mo “žes­to­ko”. Oko po­no­ći već smo zre­li za do­ma. Kod vas je to druk­či­je, vi se pr­vo na­đe­te na ka­vi, po­pri­ča­te, on­da se even­tu­al­no pre­ba­ci­te na pi­ća s ne­što vi­še al­ko­ho­la i bez pro­ble­ma iz­dr­ži­te ci­je­lu noć – za­gre­bač­ku stra­te­gi­ju iz­la­za­ka de­talj­no je objas­nio Matt, pa do­dao ka­ko je Zagreb di­van i zbog još jed­ne “pre­kras­ne stva­ri” – že­na. A ba­rem što se Tkal­če ti­če, ni naj­ma­nje se ni­je pre­va­rio. Za­grep­čan­ke su je do­ži­vje­le kao svo­je­vr­s­nu mod­nu pis­tu, pa su po­nos­no še­ta­le u to­pi­ći­ma bez ra­me­na, krat­kim kom­bi­ne­zo­ni­ma i san­da­la­ma na pu­nu pe­tu. – Ako u ko­lo­vo­zu neg­dje bu­de­te pri­mi­je­će­ne, on­da je to ov­dje. Daj sve od se­be – kroz smi­jeh su nam go­vo­ri­le ses­tre Tea i Ti­na, objaš­nja­va­ju­ći us­put da, una­toč svo­joj ma­ne­ken­skoj gra­đi, ne mis­le na even­tu­al­ne mod­ne agen­te, već na po­ten­ci­jal­ne bu­du­će mom­ke. Ljet­ne bi avan­tu­re ina­če, ka­za­le su, po­tra­ži­le na Ja­dra­nu, ali bu­du­ći da zbog pos­la na oba­lu ove go­di­ne ne­će ići, cen­tar me­tro­po­le bit će za to dos­toj­na za­mje­na. A da ni­kak­vo mo­re ne mo­že za­mi­je­ni­ti “naj­bo­lji grad na svi­je­tu” rek­li su Ma­rio i Slav­ko ili, objas­ni­li su nam, ka­ko ih pri­ja­te­lji zo­vu, Ma­gla i Du­gi. Njih nit­ko ne­će na­tje­ra­ti da lje­to pro­ve­du iz­van Za­gre­ba, ka­za­li su, po­go­to­vo po­s­ljed­njih go­di­na, kad je grad u to do­ba živ­lji ne­go ikad. – Pa po­gle­daj­te sa­mi. Sve su te­ra­se pu­ne, ljudi uži­va­ju, za­bav­lja­ju se, ima­te ulič­ne pro­da­va­če, svi­ra­če, li­je­pe tu­ris­ti­ce... Is­ti­na, na­kon dva uju­tro ne­ma se baš ka­mo oti­ći jer su klu­bo­vi uglav­nom za­tvo­re­ni, ali gaz­de po­je­di­nih ka­fi­ća do­pus­te nam da se nas­ta­vi­mo za­bav­lja­ti kod njih – po­jas­ni­li su Ma­gla i Du­gi sje­de­ći od­mah na po­čet­ku Tkal­če, u no­vom “Al­ca­tra­zu”. I dok je u naj­ve­se­li­joj uli­ci u gra­du vr­vje­lo, sa­mo ne­ko­li­ko ko­ra­ka da­lje, na Tr­gu ba­na Je­la­či­ća, jas­no se mo­glo vi­dje­ti da u gra­du ima pu­no ma­nje ljudi ne­go ina­če. Tra­mvaj­ske sta­ni­ce bi­le su pot­pu­no praz­ne, a glav­nim su grad­skim tr­gom ba­ulja­li tek po­ne­ki za­lu­ta­li “bac­k­pac­ke­ri”. Da ži­vo­ta, osim u Tkal­či, ima i na dru­gim lo­ka­ci­ja­ma u cen­tru upo­zo­ri­la nas je ži­va glaz­ba ko­ja je do­la­zi­la iz smje­ra Bo­go­vi­će­ve. Sim­pa­tič­na dje­voj­ka i dvo­ji­ca mla­di­ća ko­ja su je pra­ti­la na gi­ta­ra­ma za­bav­lja­li su ne sa­mo eki­pu u “Char­li­eju” ne­go i one ko­ji ni­su naš­li mjes­to na te­ra­si ka­fi­ća pa su po­sje­da­li na okol­ne klu­pe. – Opa­ti­ja, te­ra­sa i onaj je­dan čo­vjek ko­ji svi­ra kla­vi­ja­tu­re i pje­va. Sje­ća­te se tak­vih za­ba­va uz mo­re? E, pa ovo vam je ne­što slič­no, ali pu­no bo­lje – sa smi­je­škom opi­sa­la je svir­ku umi­rov­lje­ni­ca Sa­nja, ko­ja je s pri­ja­te­lji­com pi­juc­ka­la le­de­nu ka­vu. Sta­ri­je su one da­me, objas­ni­le su, ali to ih uop­će ne spre­ča­va da vi­ken­dom iz­i­đu, ali ipak im “tre­ba ma­lo ko­fe­ina da os­ta­nu bud­ne”. – Plus, ma­mur­luk u odre­đe­nim godinama tra­je mje­se­ci­ma – smi­ja­la se Sa­nja. Pro­ble­mi s muč­ni­nom na­kon pi­jan­če­va­nja ni­su, me­đu­tim, mu­či­li druš­tvo ko­je je za­ru­ži­ti od­lu­či­lo na Ja­ru­nu. I to ni ma­nje ni vi­še ne­go so­lo na pla­ži.

Ku­ca 12, a tem­pe­ra­tu­ra 29

– Ma tu smo s Ja­ru­na i Vr­ba­na. Ode­mo ina­če do gra­da, ali da­nas nam se ni­ka­ko ni­je da­lo. Vru­će je – objaš­nja­va­li su Pe­tar, An­te, Lor­na, Stje­pan i Bar­ba­ra, us­put po­ka­zu­ju­ći na ekra­nu mo­bi­te­la da je 29 Cel­zi­je­vih stup­nje­va, a go­to­vo je po­noć. Druš­tvu s Ja­ru­na, za­klju­či­li su sa­mi, naj­bo­lje će bi­ti po­red vo­de, pa su sa so­bom, osim li­men­ki iz tr­go­vi­ne, do­ni­je­li i ma­li tran­zis­tor. Na­rav­no, ni­su is­klju­či­li ni noć­no ku­pa­nje, pa su u tor­be spre­mi­li i ba­di­će. Ni­su, do­du­še, bili je­di­ni s tom ide­jom jer, una­toč to­me što je bio mr­k­li mrak, a je­zer­sku su pla­žu os­vjet­lja­va­le tek svje­tilj­ke sa šet­ni­ce, ku­pa­ča je bio po­pri­li­čan broj. – Pro­ves­ti i ne­ko­li­ko mi­nu­ta na sun­cu ubi­tač­no je. Za­to smo se doš­li ku­pa­ti na­ve­čer. A pos­li­je će­mo sjes­ti u “Ži­ra­fu” na još jed­no os­vje­že­nje – ka­za­li su Mi­ros­lav i An­đe­la i do­da­li da vi­ken­dom iona­ko naj­ra­di­je vo­le sjes­ti u ne­ki od kvar­tov­skih ka­fi­ća. Če­t­vr­tak, me­đu­tim, sad su ipak re­zer­vi­ra­li za grad, i to za pik­nik na Vranyc­zanyje­voj po­lja­ni. Pr­vi, odr­žan proš­li tje­dan, is­pro­ba­li su, a po “no­vu do­zu” do­ma­ćih pro­izvo­da vra­ća­ju se već za če­ti­ri da­na.

Vi poč­ne­te s ka­vom i kas­ni­je se pre­ba­ci­te na ne­što oz­bilj­ni­je, pa du­lje iz­dr­ži­te, is­ti­ču Bri­tan­ci

Pik­nik-zo­na na Vranyc­zanyje­voj po­lja­ni mno­gi­ma je omi­lje­no okup­lja­li­šte. At­mo­sfe­ra je ča­rob­na, a mo­gu se ku­ša­ti i pro­izvo­di obi­telj­skih po­ljo­pri­vred­nih gos­po­dar­sta­va

Uz je­ze­ro uži­va uglav­nom eki­pa iz okol­nih kvar­to­va, a ku­pa­nje po mra­ku mla­di­ma je čest na­čin os­vje­že­nja

Le­žer­no je na Opa­to­vi­ni, a slo­bod­nu vre­ću te­ško je na­ći

T. MILETIĆ/PIXSELL

Mod­na pis­ta Dje­voj­ke iz­la­zak ko­ris­te i da bi po­ka­za­le svo­je tren­di odjev­ne kom­bi­na­ci­je. Bez san­da­la na pe­tu ne ide se u šet­nju “pro­me­na­dom”, a tu su i ma­ji­ce bez ra­me­na

TO­MIS­LAV MILETIĆ/PIXSELL

U “naj­pro­met­ni­joj uli­ci” ni­ko­me ne sme­ta što se njo­me naj­češ­će uop­će ne mo­že pro­ći

TO­MIS­LAV MILETIĆ/PIXSELL

Cen­tar je bo­lje mjes­to za upoz­na­va­nje ljudi ne­go oba­la, a ni­je lo­še ni za cu­gu s fren­di­com

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.