Što će “uljud­ni čo­vje­čulj­ci” Ru­ske ar­mi­je u Li­sin­skom?

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari & Analize - Ju­rij Li­sen­ko ot­prav­nik pos­lo­va ve­le­pos­lans­tva Ukra­ji­ne u Re­pu­bli­ci Hr­vat­skoj

Večernji list obja­vio je 18. sr­p­nja 2017., da će naj­e­sen u Li­sin­skom nas­tu­pa­ti An­sambl pje­sme i ple­sa Ru­ske voj­ske Alek­san­drov. Pi­šu da se ra­di o jed­nom od naj­bo­ljih sas­ta­va na svi­je­tu. U vr­hun­sku kva­li­te­tu iz­vo­đe­nja ne sum­njam, ali ipak tu ne­što za­uda­ra na pr­vo­raz­red­nu po­li­tič­ku pro­vo­ka­ci­ju. Još je SSSR upo­treb­lja­vao umjet­nost u po­li­tič­ke i ide­olo­ške svr­he, a pred­nja­čio je u to­me ba­let Bolj­šo­ja ko­ji je vir­tu­oz­nim ple­som nas­to­jao po ci­je­lom svi­je­tu bar ne­što uljep­ša­ti ne­priv­lač­nu sli­ku so­vjet­skog re­ži­ma. Tu tra­di­ci­ju nas­ta­vi­la je i Pu­ti­no­va Ru­si­ja, a po­seb­no kad se naš­la u me­koj me­đu­na­rod­noj iz­o­la­ci­ji. Pri to­me spret­no ko­ris­ti prin­ci­pi­jel­no raz­li­či­to po­ima­nje umjet­nos­ti u de­mo­krat­skom i auto­ri­ta­tiv­nom svi­je­tu. Za­pad vje­ru­je da je umjet­nost slo­bod­na od po­li­ti­ke te da us­pos­tav­lja ra­zu­mi­je­va­nje iz­me­đu stra­na čak i kad su su­prot­stav­lje­ne. Krem­lj je još pro­ma­tra kao sred­stvo upli­va i pro­pa­gan­de, to­me je ta­ko ba­rem za­to što u to­ta­li­tar­nim re­ži­mi­ma ama baš ni­šta ne mo­že os­ta­ti i op­s­ta­ti bez po­li­tič­ko-ide­olo­škog pri­vje­ska. Ia­ko sam tog pri­vje­ska sa­vr­še­no svjes­tan ni­ka­da ni­šta ne bih re­kao pro­tiv tur­ne­ja ru­skog ba­le­ta, ope­re ili fol­k­lo­ra, jer vje­ru­jem da una­toč ra­ču­ni­ca­ma dog­ma­ti­ča­ra umjet­nost tu ipak po­bje­đu­je po­li­ti­ku. Ali nas­tup an­sam­bla u odo­ra­ma ne­što je sa­svim dru­go. Nje­ga ni­ka­ko ne mo­žeš odvo­ji­ti ne sa­mo od po­li­ti­ke nje­go­ve dr­ža­ve, ne­go i od dje­lo­va­nja ar­mi­je či­ji dio jest. A gri­je­si te ar­mi­je su ite­ka­ko te­ški. Ona je ne­po­sred­ni iz­vo­đač ru­ske anek­si­je ukra­jin­skog Kri­ma i oku­pa­ci­je di­je­la Don­ba­sa. Agre­si­ju Ru­si­je pro­tiv Ukra­ji­ne osu­di­la je me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca, osu­di­li su EU i NATO, osu­di­la je i Hr­vat­ska, ali... Ako net­ko po­mis­li da su na­oru­ža­ne tru­pe jed­no, a voj­nič­ki zbor dru­go gad­no se va­ra! Već 19. i 20. ožuj­ka 2014., dak­le dan pos­li­je ne­za­ko­ni­tog pri­pa­ja­nja Kri­ma Ru­si­ji, An­sambl Ru­ske voj­ske Alek­san­drov odr­žao je kon­cer­te na glav­nim tr­go­vi­ma dva­ju glav­nih krim­skih gra­do­va Sim­fe­ro­po­la i Se­vas­to­po­la. Dra­gi Krim­lja­ni, Ru­si, zem­lja­ci! Čes­ti­tam vam po­vra­tak do­ma, u do­mo­vi­nu, u Ru­si­ju! – po­čeo je pro­gram vo­di­telj kon­cer­ta u sve­ča­noj uni­for­mi. Dak­le Alek­san­drov je kao voj­na je­di­ni­ca ne­po­sred­ni su­di­onik oku­pa­ci­je Kri­ma! Vi­še od to­ga, po­čet­kom svib­nja 2014., zbor Alek­san­dro­va je pre­zen­ti­rao pjesmu vlas­ti­te pro­izvod­nje “Uljud­ni ljudi” ko­ja je u Ru­si­ji pos­ta­la him­na u čast osva­ja­nja Kri­ma. (Da pod­sje­tim, “uljud­nim ili ze­le­nim čo­vje­čulj­ci­ma” iro­nič­no su na­zi­va­li voj­ni­ke Ru­skih oru­ža­nih sna­ga bez na­ci­onal­nih oz­na­ka na odo­ri ko­ji su, glu­me­ći lo­kal­nu sa­mo­obra­nu, iz­ve­li oku­pa­ci­ju Kri­ma). Ako net­ko još uvi­jek mis­li da je Krim bi­la­te­ral­ni pro­blem iz­me­đu Mo­sk­ve i Ki­je­va, a svi os­ta­li mir­ne du­še mo­gu uži­va­ti u mi­lo­zvuč­nom pje­vu ru­ske voj­ske, opet je u za­blu­di. Ru­si­ja vo­di hi­brid­ni rat ne sa­mo pro­tiv Ukra­ji­ne, ne­go i pro­tiv EU, NATO-a i SAD-a, i, hva­la Bo­gu, za­pad je naj­zad pos­tao to­ga svjes­tan. U tom ra­tu Krem­lj ko­ris­ti ne sa­mo bez­oč­nu pro­pa­gan­du, pod­mi­ći­va­nje po­li­ti­ča­ra i me­di­ja, ki­ber­net­ske di­ver­zi­je i mi­je­ša­nje u iz­bo­re. Kra­jem proš­le go­di­ne “uljud­ni čo­vje­čulj­ci” ru­ko­vo­đe­ni iz Mo­sk­ve uma­lo su iz­ve­li dr­žav­ni udar u Cr­noj Go­ri ko­ja se usu­di­la ući u NATO. Sce­na­rij tog hi­brid­nog do­ga­đa­nja na­ro­da ni­je bio ni­ma­lo ulju­dan, ne­go je pre­dvi­đao ljud­ske žr­tve. Ako se net­ko na­da da je Hr­vat­ska, ko­ja je glav­na ut­vr­da EU i NATO-a u stra­te­ški važ­noj re­gi­ji ju­go­is­toč­ne Eu­ro­pe, po­šte­đe­na ru­skih hi­brid­nih pla­no­va, taj opet ite­ka­ko gri­je­ši. Sje­ti­mo se da je pod Agro­kor pos­tav­lje­na fi­nan­cij­ska mi­na ko­ja je uz­dr­ma­la gos­po­dar­ski i po­li­tič­ki ži­vot Hr­vat­ske bi­la je upra­vo ru­ske pro­izvod­nje. Sto­ga se an­sambl Alek­san­drov te­ško mo­že na­zva­ti iz­as­la­ni­kom pri­ja­telj­ske ar­mi­je. Or­ga­ni­za­to­ri kon­cer­ta s hr­vat­ske stra­ne, mo­žda s naj­bo­ljim že­lja­ma, ipak su na­sje­li na gru­bu po­li­tič­ku pro­vo­ka­ci­ju. Glav­ni cilj te pro­vo­ka­ci­je čak i ni­je iz­a­zva­ti kod hr­vat­ske pu­bli­ke sim­pa­ti­je pre­ma Ru­si­ji, nje­noj voj­s­ci i po­li­ti­ci. Bo­jim se da je glav­ni cilj upr­lja­ti obraz Hr­vat­ske, stvo­ri­ti do­jam kao da ona ne sma­tra Ru­si­ju i nje­zi­nu voj­sku agre­so­rom, a mo­žda se s nji­ma čak i so­li­da­ri­zi­ra. Bu­di­mo otvo­re­ni, An­sambl Ru­ske voj­ske Alek­san­drov kao ak­tiv­ni i ne­po­sred­ni su­di­onik oku­pa­ci­je Kri­ma, to jest kao po­či­ni­telj me­đu­na­rod­nog zlo­či­na us­tva­ri tre­bao bi pot­pas­ti pod sank­ci­je EU i NATO-a, ali umjes­to to­ga on do­go­va­ra tur­ne­je po Eu­ro­pi. Želim vje­ro­va­ti da će ta gre­ška bi­ti is­prav­lje­na.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.