KATOLKINJE SU SE TETOVIRALE DA IH TURCI NE BI SILOVALI

SVA­KO JE SELO NEKAD IMA­LO SVO­JU MAJSTORICU ZA TAJ PO­SAO

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - Pe­tra Ba­li­ja ZAGREB

Obi­čaj te­to­vi­ra­nja, od­nos­no si­ca­nja i bo­ca­nja, ka­ko su taj čin zva­li bo­san­ski ka­to­li­ci, iz­gu­bio se na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta Kri­že­ve i ka­to­lič­ke sim­bo­le dje­voj­či­ca­ma su te­to­vi­ra­li već od tre­će go­di­ne. Naj­ve­ću važ­nost ovaj oblik oz­na­ča­va­nja imao je za vri­je­me tur­ske oku­pa­ci­je Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne iz­me­đu 1463. i 1878. go­di­ne. Ta­ko su ih že­lje­li za­uvi­jek obi­lje­ži­ti. I dje­voj­ke za­šti­ti­ti ka­ko Turci ne bi ko­ris­ti­li pra­vo pr­ve brač­ne no­ći. A da­nas su sta­ro­hr­vat­ske te­to­va­že sa­mo još je­dan oblik iz­ra­ža­va­nja pri­pad­nos­ti. I mno­ge ni­su te­to­vi­ra­ne u iz­vor­nom obli­ku, već su fu­zi­ja su­vre­me­nih mo­ti­va i tra­di­ci­onal­nih sim­bo­la.

Ve­ći­nom skri­ve­ne te­to­va­že

Još je jed­na ve­li­ka raz­li­ka iz­me­đu ta­daš­njih i da­naš­njih te­to­va­ža – oru­đe ko­jim se obli­ci is­pi­su­ju. – Princip je is­ti – cr­te­ži nas­ta­ju uno­še­njem bo­je u ko­žu uz po­moć iga­la. No bo­je su ne­ka­da bi­le na ba­zi ča­đe, a igle su bi­le ra­đe­ne od kos­ti, bron­ce, že­lje­za... u prin­ci­pu od onog ma­te­ri­ja­la ko­ji im je bio ras­po­lo­živ – ka­že Ni­nos­lav Ze­le­no­vić Ze­le, vlas­nik is­to­ime­nog stu­di­ja za te­to­vi­ra­nje na za­gre­bač­koj Sav­skoj ces­ti. Tra­di­ci­onal­ne te­to­va­že hr­vat­skog ka­to­lič­kog žen­skog sta­nov­niš­tva iz Bos­ne i Her­ce­go­vi­ne glav­na su in­s­pi­ra­ci­ja jed­nom od re­gi­onal­no naj­poz­na­ti­jih maj­sto­ra te­to­va­že, a zbog či­nje­ni­ce da do­bro ko­ti­ra na me­đu­na­rod­noj tat­too sce­ni, k nje­mu do­la­ze iz svih di­je­lo­va svi­je­ta. Onih ko­ji se od­lu­če na tzv. sta­ro­hr­vat­ske te­to­va­že, ka­že Ze­le, sa­mo je 15 pos­to od ukup­nog bro­ja kli­je­na­ta. No kad za­ljub­lje­ni­ci u tra­di­ci­onal­ne te­to­va­že do­đu Ze­li, on zna ka­ko di­zaj­ni­ra­ti toč­no ono što že­le, i to uglav­nom bez “ša­la­bah­te­ra”. Kroz go­di­ne, na­ime, na­učio je go­to­vo sve o tzv. bo­san­skim te­to­va­ža­ma, obi­šao je čak i mjes­ta u Bos­ni i Her­ce­go­vi­ni u ko­ji­ma je raz­go­va­rao s te­to­vi­ra­nim že­na­ma, pro­na­šao je čak gos­po­đu u se­lu Ba­ka­lu­še po­kraj Tuz­le ko­ja je i sa­ma bi­la te­to­vi­ra­či­ca. Sva­ko je selo, go­vo­ri Ze­le, nekad ima­lo svo­ju majstoricu spe­ci­ja­li­zi­ra­nu za taj po­sao. Svat­ko je imao svoj re­cept, no mo­ti­vi su uvi­jek bili slič­ni – sti­li­zi­ra­ne iz­ve­de­ni­ce kri­že­va i sta­ro­kr­š­ćan­skih mo­ti­va. Že­ne su ih tetovirale na naj­vid­lji­vi­ja mjes­ta. – Uglav­nom na ša­ke, pod­lak­ti­cu, pr­sa, pa i če­lo. To je bio do­kaz iz­nim­ne re­li­gi­oz­nos­ti – do­da­je Ze­li­na supruga Ana, ko­ja s njim ra­di u sa­lo­nu. I ona je svo­je ru­ke ukra­si­la slič­nim mo­ti­vi­ma – za­to što joj se tak­ve te­to­va­že svi­đa­ju. – Da­nas te kr­š­ćan­ske sim­bo­le te­to­vi­ra­ju oni ko­ji su rod­bin­ski ve­za­ni uz bo­san­ski kraj ili su jed­nos­tav­no ko­lek­ci­ona­ri ple­men­skih te­to­va­ža – ka­že Ana, dok Ze­le do­da­je da su is­te mo­ti­ve na se­be stav­lja­li i mu­škar­ci. No oni su obi­lje­ža­va­li

1. Da­vid Di­ehl, igrač ame­rič­kog no­go­me­ta, po­ri­jek­lom iz Hr­vat­ske, na ru­ku je te­to­vi­rao grb 2. Le­gen­dar­ni ru­ko­me­taš Iva­no Ba­lić na pod­lak­ti­ci ima te­to­vi­ra­no ime dje­te­ta na gla­go­lji­ci 3. Pje­vač Mla­den Gr­do­vić ima Haj­du­kov grb na ru­ci 1 2 3

Ni­nos­lav Ze­le­no­vić Ze­le obi­šao je BiH u po­tra­zi za te­to­vi­ra­nim že­na­ma TATOO MAJSTOR

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.