Ko­no­ba u ko­joj je me­ni is­ti ka­kav je bio da­le­ke 1969.

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama -

An­te Dra­go­je­vić ima 82 go­di­ne. Re­por­ter Ve­čer­njeg 36 go­di­na. A za sto­lom, u ko­no­bi ko­ju je otvo­rio 1969. te­ma – sak­so­fo­ni. Tu­ris­ti slas­no je­du, si­no­vi Ti­no i Bo­ris se žu­re, je­dan ra­di na ro­šti­lju, dru­gi no­si hra­nu, oko nas gu­žva za ve­če­ru, no za nas dvo­ji­cu, kao da je vri­je­me sta­lo. – Ko­ji ti imaš – pi­ta An­te. – Ya­ma­hu – od­go­va­ram. – I ja! – ve­se­lo će on. Tu smo se naš­li. Za­bo­ra­vi­li mi na ru­čak, na res­to­ran, na po­sao, na vru­ći­nu. – Tre­ba­li bi­smo ku­pi­ti Hen­ri Sel­mer, ali sku­pi su – ve­li An­te (82). Kli­mam gla­vom, za­is­ta su sku­pi. Pri­ča on gdje je sve svi­rao, s ki­me, što je sve pro­pu­to­vao s te­nor sak­so­fo­nom u tor­bi. Pa is­pri­čam svo­je do­go­dov­šti­ne i sam. Te­ško nas je za­us­ta­vi­ti, kao da se zna­mo sto­ti­nu go­di­na... Ali, nje­go­va je ko­no­ba pri­ča. Za­to sam ov­dje. Ne­ka­ko skre­će­mo te­mu i na nju. – Vi­di, otvo­rio sam 1969., a pri­je sam imao ma­li ro­štilj tu na pla­ži. Bi­la je to pr­va ko­no­ba u Ve­loj Lu­ci – ka­že An­te te po­ka­zu­je na sli­ku. – Vi­diš ovo­ga sa sak­so­fo­nom? Znaš tko je to? – pi­ta. – Pre­poz­na­jem vas – ve­lim ve­se­lo. – Ne­go, u ovoj ko­no­bi, ci­je­li ži­vot­ni vi­jek ra­di­la je ku­ha­ri­ca Fra­ni­ca. Doš­la je kao mla­da, a ov­dje u ku­hi­nji ra­di­la 36,5 go­di­na! Bi­la je izvan­red­na – ka­že on. I me­ni, po­ka­zu­je po­nos­no, os­tao je is­ti kao i pr­vih da­na. Ma­lo se to­ga mi­je­nja­lo.

Ko­no­ba Lu­či­ca

Vela Luka, Kor­ču­la Vlas­nik: Bo­ris Dra­go­je­vić Iz­nos ra­ču­na: 142 ku­ne – Škr­pi­na, ora­da, zu­ba­tac, po­pa­ra – sve i da­lje pli­va. – Znaš, sje­ćam se i da­tu­ma kada sam otvo­rio, bio je 12. lip­nja 1969. Imao sam 34 go­di­ne ta­da. I šest sto­lo­va. A znaš za­što se sje­ćam? Jer je bio dan pri­je Sv. An­te. A ja sam An­te... Bi­lo je tu sim­bo­li­ke – go­vo­ri. Za sto­lom nam se pri­dru­žu­je i Fe­lix We­ic­h­ber­ger. Nje­mu je 75 go­di­na. – Iz Be­ča sam. A ov­dje lje­tu­jem od 1965. go­di­ne, dak­le sje­ćam se kad je An­te imao res­to­ran na pla­ži! I vra­ćam se, ota­da, a proš­lo je vi­še od po­la sto­lje­ća, sva­ko lje­to – ka­že Fe­lix. Hra­na? Su­per. Mi­je­ša­no me­so 90 ku­na, salata 22 ku­ne, a mo­gu se po­jes­ti i će­vap­či­ći (65 ku­na), špa­ge­ti mi­la­ne­ze (46 ku­na) .... Ali, mjes­to je ko­je ima pri­ču. – Kon­ti­nen­tal­ci ti vi­še vo­le me­so, a ljudi s mo­ra ri­bu. To je pra­vi­lo, ko­je ni­kad ne­će pro­mi­je­ni­ti – ve­li An­te.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.