U Eu­ro­pi do­mi­ni­ra strah

Ugled­ni bo­san­sko­her­ce­go­vač­ki re­da­telj Di­no Mus­ta­fić go­vo­ri o pra­izved­bi Lu­ci­će­ve dra­me “Aziz ili Svad­ba ko­ja je spa­si­la Za­pad”

Vecernji list - Hrvatska - - Kultura - Kul­tu­ra@ve­cer­nji.net

Mus­ta­fić is­ti­če da je Bal­kan ne­umit­na či­nje­ni­ca te da u Eu­ro­pu mo­že do­ni­je­ti mul­ti­et­nič­nost i mul­ti­kon­fe­si­onal­nost Ma­ja Pej­ko­vić Ka­ćan­ski Na am­bi­jen­tal­noj po­zor­ni­ci unu­tar kom­plek­sa Vi­la Dal­ma­ci­ja, 9. ko­lo­vo­za bit će pra­izve­de­na dra­ma Pre­dra­ga Lu­ci­ća “Aziz ili Svad­ba ko­ja je spa­si­la Za­pad” ko­ju s an­sam­blom HNK Split pos­tav­lja poznati bo­san­sko­her­ce­go­vač­ki re­da­telj Di­no Mus­ta­fić. Mus­ta­fić pr­vi put re­ži­ra na Split­skom lje­tu, ia­ko je pri­je de­set go­di­na u te­atru pos­ta­vio “Udo­vi­ce” Ari­ela Dor­f­ma­na i Tonyja Ku­sh­ne­ra. Za­što je oda­brao baš Lu­ci­ćev tekst na­pi­san pri­je vi­še od de­set go­di­na? – Po­zvao me in­ten­dant Go­ran Go­lov­ko. Uvi­jek me za­bav­lja­lo ra­di­ti tek­s­to­ve ljudi s ko­ji­ma osje­ćam ve­li­ku bli­skost, a ko­ja je pro­iziš­la iz či­ta­lač­ke fas­ci­na­ci­je Lu­ci­će­vim ko­lum­na­ma, osje­ća­jem za hu­mor i bri­ljant­nom sa­ti­rom. U is­to vri­je­me i svje­to­na­zo­rom za ko­ji dr­žim da je na ovim bal­kan­skim pros­to­ri­ma bio iz­nim­no hra­bar i kri­ti­čan, uz ve­li­ko uva­ža­va­nje po­zi­ci­je dru­gih, što je svo­je­vr­s­na ri­jet­kost u epo­hi kad ima­mo vr­lo ma­lo slu­ha da ču­je­mo druk­či­je miš­lje­nje, da vo­di­mo po­le­mi­ku, da stva­ri na­zo­ve­mo pra­vim ime­nom i ne­po­gre­ši­vo adre­si­ra­mo bez ob­zi­ra na kon­zek­ven­ce. Ma­lo je kon­zis­tent­nih no­vi­na­ra, umjet­ni­ka, pro­fe­so­ra, ge­ne­ra­la ko­ji­ma ni­je po­treb­no pro­mi­je­ni­ti ni za­rez. Od vru­ćih de­ve­de­se­tih go­di­na op­ćih his­te­ri­ja i na­ci­onal­ne eufo­ri­je do da­naš­njih vre­me­na kad iz “kul­ti­vi­ra­ne eu­rop­ske per­s­pek­ti­ve kao da ima­mo europ­ski te­čaj dos­to­jans­tve­ne mrž­nje” – ka­že Mus­ta­fić ko­ji glas­no iz­go­va­ra i na­gla­ša­va ri­ječ Bal­kan ko­ju mno­gi iz­bje­ga­va­ju. Zbog če­ga?

Ne­umit­na či­nje­ni­ca

– Bal­kan je ne­umit­na či­nje­ni­ca. Ne­mam raz­lo­ga bi­ti pre­vi­še po­no­san ni pre­vi­še sra­me­ž­ljiv zbog svo­ga bal­kan­skog po­dri­je­tla. Bal­kan mo­že u Eu­ro­pu do­ni­je­ti sup­s­tan­cu mul­ti­et­nič­nos­ti, mul­ti­kon­fe­si­onal­nos­ti, di­ja­lo­ga. BiH ni­je for­mi­ra­la ni voj­ska ni po­li­ti­ka ne­go je odre­đe­na kul­tu­rom! Bal­kan­ski iden­ti­tet je kul­tu­ro­lo­ški ne­što što lju­de mo­že uči­ni­ti bo­ga­ti­ji­ma, ko­mu­ni­ka­tiv­ni­ji­ma, a to je vr­lo važ­no jer ži­vi­mo u Eu­ro­pi u ko­joj do­mi­ni­ra strah – is­ti­če Mus­ta­fić i ko­men­ti­ra i sta­nje u Hr­vat­skoj. – Mno­gi su ula­skom Hr­vat­ske u EU oče­ki­va­li kva­li­ta­tiv­ni pre­obra­žaj, no pos­to­ji vid­ljiv su­kob neo­kon­zer­va­tiv­nih ten­den­ci­ja s li­be­ral­nim i pro­gre­siv­nim ide­ja­ma ko­ji se ma­ni­fes­ti­ra u mno- gim seg­men­ti­ma druš­tva i jav­nim is­tu­pi­ma, od zna­nos­ti do kulture. Uz­ne­mi­ra­va me po­ku­šaj re­vi­zi­je po­vi­jes­nih či­nje­ni­ca, da­va­nja ide­olo­ških pred­z­na­ka svim sis­te­mi­ma u ko­ji­ma smo ži­vje­li. To sma­tram an­ti­ci­vi­li­za­cij­skim či­nom uvje­to­va­nim po­tre­bom ho­mo­ge­ni­zi­ra­nja oko na­ci­onal­nog pi­ta­nja. Si­gur­no je da smo ži­vje­li u bo­lja vre­me­na. De­mo­kra­ci­ja ni­je te­ror ve­ći­ne, ne­go os­lu­ški­va­nje miš­lje­nja ma­nji­ne – is­ti­če Mus­ta­fić. No, što mo­že re­ći o Lu­ci­će­vu tek­s­tu ko­ji se naj­av­lju­je kao tra­gi­ko­me­di­ja ko­ja je ra­đe­na po mo­ti­vi­ma “Pi­ra ma­lo­gra­đa­ni­na” Ber­tol­ta Brec­h­ta?

A sa­ra­jev­ska čar­ši­ja

– Ve­li­ki je iz­a­zov bio iz­a­bra­ti pros­tor na kojem će se igra­ti “Aziz”, što go­vo­ri o re­da­telj­skom kon­cep­tu. Bit će za­nim­lji­vo vi­dje­ti brec­h­tov­ski pir u Vi­li Dal­ma­ci­ji ko­ja se, što ni­sam znao kad sam sa sce­no­gra­fom bi­rao lo­ka­ci­ju, iz­najm­lju­je i za pi­ro­ve! Tekst je vr­lo ak­tu­alan, pro­ro­čan­ski, an­ti­ci­pi­ra go­ru­će pi­ta­nje, strah od raz­li­či­tos­ti. Ako je 20. sto­lje­će bi­lo sto­lje­će svjet­skih ra­to­va, kon­cen­tra­cij­skih lo­go­ra, et­nič­kih su­ko­ba, on­da je 21. sto­lje­će sto­lje­će te­ro­ra i stra­ha! Lu­cić je vi­dio uz­ro­ke u in­dus­tri­ji mrž­nje, na­pa­du kon­zu­me­riz­ma ko­ji za­tva­ra vi­di­ke za upoz­na­va­nje ne­ko­ga tko do­la­zi iz dru­ge kulture. Tekst je pro­vo­ka­ti­van, hra­bar, slo­je­vit, ne­sva­ki­daš­nji, za­nim­ljiv, po­ten­tan. Du­ho­vi­to, hu­mo­ris­tič­no, gor­ko i opo­ro opi­sao je tre­nu­tak u kojem ži­vi­mo do­vo­de­ći sve u pi­ta­nje. Ni­ko­ga ne am­nes­ti­ra. U pred­sa­vi ko­ris­ti­mo i do­ku­men­tar­ni ma­te­ri­jal – naj­av­lju­je re­da­telj Mus­ta­fić. Spli­ća­ni su obič­no “kon­tra” sve­ga. Kak­ve re­ak­ci­je fes­ti­val­ske pu­bli­ke Mus­ta­fić oče­ku­je? – Ni­je da­le­ko ni sa­ra­jev­ska čar­ši­ja! Važ­no mi je da smo uvje­re­ni u ono što že­li­mo po­di­je­li­ti s pu­bli­kom. Ako ona pre­poz­na scen­sku is­kre­nost i is­ti­ni­tost, što ni­je is­to što i po­vi­jes­na, bit će do­bro. Je­di­no me za­ni­ma an­ga­ži­ra­ni, po­li­tič­ki te­atar u kojem po­ku­ša­vam otvo­ri­ti mul­ti­per­s­pek­tiv­nost ne pra­ve­ći kom­pro­mis ni sa so­bom ni s tek­s­tom – tvr­di Mus­ta­fić ko­ji je ka­za­liš­ni, ali i film­ski re­da­telj či­ji je film pr­vi­je­nac “Re­ma­ke” gos­to­vao na ugled­nim svjet­skim fes­ti­va­li­ma. Mus­ta­fić je re­ži­rao i pred­sta­vu “Hel­ve­ro­va noć”. Re­ži­rao je u Ke­rem­pu­hu pred­sta­vu “Ko živ, ko mr­tav”, ali i u HNK Ivan pl. Zajc u Ri­je­ci.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.