SVO­JIM SAM RUKAMA SA­GRA­DIO OR­SU­LU KAMEN PO KAMEN

KAD JU JE PRONAŠAO, BIO JE TO NETOM RAZMINIRAN DEPONIJ SMEĆA POD DRAČOM BEZ IJEDNE KOZJE STAZE

Vecernji list - Hrvatska - - Ljetna Panorama - Ste­la Lec­h­pam­mer ZA­GREB

Or­su­la je park s ure­đe­nim am­fi­te­atrom smje­šten na oko­mi­toj kli­su­ri 200 me­ta­ra iz­nad mo­ra odak­le bdi­je nad Du­brov­ni­kom Bez pre­tje­ri­va­nja ka­žu da je jed­na od naj­ljep­ših ljet­nih po­zor­ni­ca na svi­je­tu. I uis­ti­nu, tko se jed­nom us­peo do par­ka Or­su­le, os­tao je bez da­ha, i to od lje­po­te, u tre­nut­ku kada je vi­dio za­div­lju­ju­ći po­gled ko­ji se pru­ža na bes­kraj­no pla­vo more, otok Lo­krum, du­bro­vač­ki ak­va­to­rij i sam grad. Or­su­la je park s ure­đe­nim am­fi­te­atrom smje­šten na oko­mi­toj kli­su­ri 200 me­ta­ra iz­nad mo­ra odak­le bdi­je nad, po­no­vo bez pre­tje­ri­va­nja, jed­nim od naj­ljep­ših gra­do­va na svi­je­tu – Du­brov­ni­kom. Spoj ko­ji je osvo­jio sr­ca i tu­ris­ta i Du­brov­ča­na im­pre­si­oni­ra već šest go­di­na i za­pra­vo je te­ško po­vje­ro­va­ti da je pri­je to­ga bio tek za­bo­rav­lje­ni ko­mad zem­lje obras­tao u tra­vu i drač. Or­su­lu je pronašao Du­brov­ča­nin Andro Vidak te je vlas­ti­tim rukama pre­tvo­rio u ono što je da­nas. Pri­ča je to ka­ko je je­dan čo­vjek vlas­ti­tim en­tu­zi­jaz­mom, upor­noš­ću te lju­bav­lju pre­ma gra­du us­pio Or­su­lu os­lo­bo­di­ti od dra­ča, ko­ro­va i ras­li­nja, ali i iz ra­lja bi­ro­kra­ci­je. Ka­ko je ci­je­li pro­jekt nas­tao, Vidak se pri­sje­tio u raz­go­vo­ru za Ve­čer­nji list, baš dok je pri­pre­mao još je­dan us­pješ­ni kon­cert na po­zor­ni­ci.

Ka­ko ste uop­će pro­naš­li Or­su­lu te ka­ko ste doš­li na ide­ju da je sa­mos­tal­no ure­di­te?

Du­go sam tra­žio mjes­to za os­tva­re­nje svog sna o du­bro­vač­koj ljet­noj po­zor­ni­ci. Htio sam stvo­ri­ti mjes­to gdje će glaz­ba ima­ti pri­ori­tet, gdje ona ne­će re­me­ti­ti jav­ni red i mir i gdje, s dru­ge stra­ne, grad­ska vre­va ne­će re­me­ti­ti svir­ku. Ho­dao sam br­di­ma u po­tra­zi za atrak­tiv­nom lo­ka­ci­jom, tra­žio ne­ku za­bo­rav­lje­nu par­ce­lu i pronašao Or­su­lu u je­sen 2003. go­di­ne. Bi­la je sa­vr­še­na, to­po­graf­ski za­nim­lji­va, smje­šte­na iz­nad str­me pro­va­li­je s po­gle­dom na du­bro­vač­ke zi­di­ne. Lo­ka­li­tet se na­la­zi uz ma­gis­tra­lu i vr­lo je dos­tu­pan čak i pje­ši­ce iz gra­da. Svi pa­ra­me­tri bi­li su za­do­vo­lje­ni prem­da je ta­da još uvi­jek sve bi­lo tek fri­ško razminiran deponij smeća pod dračom bez ijedne kozje staze. Me­ne je no­sio ne­vi­đe­ni en­tu­zi­ja­zam pa sam na br­du pro­veo idu­će go­di­ne ure­đu­ju­ći Or­su­lu.

Ka­ko je tek­lo ure­đe­nje i ko­li­ko je tru­da i vre­me­na ulo­že­no u park?

Pro­ces ure­đe­nja par­ka i grad­nje am­fi­te­atra bio je čis­ta fi­zi­ka­la, pu­no rad­nih sa­ti u kom­bi­ne­zo­nu, kr­če­nja, sa­đe­nja, po­rav­na­va­nja, grad­nje... Sve sam ra­dio iz gla­ve, zi­dić po zi­dić, iz dana u dan. S ob­zi­rom na to da je mjes­to smje­šte­no iz­van gra­da i da ni­je ni­ko­ga za­ni­ma­lo jer za­pra­vo ni­je ni pos­to­ja­lo, ma­lo je tko i znao da ta­mo ne­što nas­ta­je, tek mo­ji pri­ja­te­lji od ko­jih su mi ne­ki po­ma­ga­li. Drač je zak­la­njao po­gle­de ta­ko da sam tek po za­vr­šet­ku os­nov­nih kon­tu­ra 2011. go­di­ne pred­sta­vio mjes­to jav­nos­ti i za­po­čeo s pr­vim ma­lim fes­ti­va­lom u vlas­ti­toj pro­duk­ci­ji.

Po če­mu je Or­su­la po­seb­na, ka­žu da je mjes­to za od­mo­ri­ti du­šu i ti­je­lo?

Ci­je­li je kom­pleks nas­tao u ka­me­nja­ru iz­nad du­bro­vač­ke po­vi­jes­ne jez­gre te je spe­ci­fi­čan baš po to­me što je nas­tao du­go­go­diš­njim ruč­nim ra­dom ama­te­ra te je za­to uni­kat. Od­mah se vi­di da od­stu­pa od da­naš­njih uvri­je­že­nih na­či­na grad­nje ko­ji su ne­ri­jet­ko kič i če­mu smo svje­do­ci na sva­kom ko­ra­ku. Ovdje je osjet­no pri­sut­na ljud­ska kom­po­nen­ta, osje­ćaj, lju­bav i paž­nja što lju­di od­mah pre­poz­na­ju. Ta­ko­đer, važ­no je da lo­ka­li­tet ima tri is­to­vre­me­ne funk­ci­je. Or­su­la je vi­di­ko­vac, ljet­na po­zor­ni­ca i ar­he­olo­ški lo­ka­li­tet.

Pro­naš­li ste ta­mo i ma­lu cr­k­vi­cu ko­ja je po­vi­jes­no ja­ko zna­čaj­na?

Čis­te­ći te­ren ot­kri­li smo i spa­lje­ne os­tat­ke cr­k­vi­ce sv. Or­su­le iz 14. sto­lje­ća ko­ja je vi­še od 200 go­di­na bi­la pot­pu­no za­bo­rav­lje­na, još od na­pa­da Fran­cu­za na Du­brov­nik. Ona je za­pra­vo bi­la ključ sve­ga. Očis­tio sam je, pronašao nje­zi­ne vlas­ni­ke te u su­glas­nos­ti s nji­ma po­kre­nuo pro­ce­du­re ar­he­olo­ških is­tra­ži­va­nja i kon­zer­va­ci­je. Ci­je­li je pros­tor on­da po­čeo nas­ta­ja­ti oko cr­k­vi­ce i po njoj je do­bio ime.

Ko­li­ko vas je mu­či­la pa­pi­ro­lo­gi­ja i jes­te li ima­li po­dr­šku Gra­da?

Pa­pi­ro­lo­gi­ja je mu­če­nje ko­je ni­ka­da ne pres­ta­je ako se bi­lo što že­li ra­di­ti. Prak­tič­ki je ne­rje­ši­vo bi­lo

što, što se že­li na­pra­vi­ti iz­van pos­to­je­ćih ok­vi­ra, bez ob­zi­ra na to ko­li­ko je ide­ja do­bra. Ja sam pr­vo mo­rao pro­na­ći vlas­ni­ke par­ce­le te doz­nao da je park u vlas­niš­tvu Gra­da, no da je cr­k­vi­ca u pri­vat­nom vlas­niš­tvu jed­ne obi­te­lji ko­ja je po­sve za­bo­ra­vi­la na nju pa je na mo­ju ini­ci­ja­ti­vu us­li­je­di­la os­ta­vin­ska ras­pra­va. Na­kon to­ga, pri­je bi­lo kak­vih ra­do­va, mo­rao sam če­ka­ti služ­be­nu po­t­vr­du o raz­mi­ni­ra­nos­ti. Is­tra­žio sam ci­je­lu po­vi­jest lo­ka­li­te­ta i na­pra­vio pro­jekt ko­ji je imao ve­li­ku po­dr­šku jav­nos­ti od pr­vog pred­stav­lja­nja no­vog jav­nog pros­to­ra. Grad se po­čeo uklju­či­va­ti nak­nad­no, kad je brend za­ži­vio, u po­čet­ku ni­sam imao nji­ho­vu po­moć.

Pos­to­ji li sad su­rad­nja s Gra­dom i kak­va je nje­go­va ulo­ga?

Us­pje­li smo se iz­bo­ri­ti da pros­tor i služ­be­no, ge­ne­ral­nim ur­ba­nis­tič­kim pla­nom, bu­de de­fi­ni­ran kao jav­ni grad­ski park što je na­še naj­važ­ni­je pos­tig­nu­će jer kao ta­kav ne mo­že bi­ti kon­ce­si­oni­ran. Ri­ječ je, dak­le, o jav­noj po­vr­ši­ni i pu­no to­ga će u bu­duć­nos­ti ovi­si­ti o Gra­du. Du­brov­nik je pro­šao kroz po­li­tič­ki tur­bu­lent­no raz­dob­lje u ko­je­mu pro­jek­ti ni­su mo­gli za­ži­vje­ti jer su ključ­ne po­lu­ge vlas­ti bi­le su­kob­lje­ne. Or­su­la se odr­ža­la jer ni­je bi­la po­li­tič­ka, u nju je po­li­ti­ka do­la­zi­la sa­mo po­vre­me­no na sli­ka­nje. Sa­da če­ka­mo da se no­va vlast sta­bi­li­zi­ra pa će­mo, na­dam se, dalje u iz­grad­nju. Pla­ni­ra­mo stra­ho­vi­to po­ten­ci­jal­ni in­fras­truk­tur­ni pro­jekt te smo ne­dav­no kao kru­nu ra­da do­vr­ši­li idej­nu ar­hi­tek­ton­sku stu­di­ju ko­jom smo pred­sta­vi­li fan­tas­tič­na pro­met­na rje­še­nja ko­ja bi zna­čaj­no ras­te­re­ti­la pro­met oko grad­ske jez­gre te osi­gu­ra­la Or­su­li ve­li­ki po­ten­ci­jal ra­zvo­ja kao no­ve re­cep­ci­je gra­da. Pred­la­že­mo rje­še­nja ve­oma ko­ris­na za grad i lo­kal­nu za­jed­ni­cu.

Ne­ki su vas pro­zi­va­li zbog su­fi­nan­ci­ra­nja iz grad­skog pro­ra­ču­na, ka­kav je bio vaš ko­men­tar?

Ne­ki po­li­ti­ča­ri krat­ko su se pre­pu­lje­ta. ca­va­li pre­ko na­ših le­đa o ras­po­dje­li nov­ca iz pro­ra­ču­na za kul­tu­ru, a pos­li­je su se jav­no is­pri­ča­li. Kao gra­di­telj, tvo­rac, pa i fi­nan­ci­jer Or­su­le ko­ji je u nju ulo­žio svu svo­ju ži­vot­nu ušte­đe­vi­nu, že­lim da ona po­tra­je ge­ne­ra­ci­ja­ma i ne smi­je bi­ti nes­po­ra­zu­ma.

Ka­ko funk­ci­oni­ra Or­su­la? Kada je otvo­re­na za gra­đa­ne i kada se ta­mo or­ga­ni­zi­ra­ju do­ga­đa­nja?

Park je stal­no otvo­ren za jav­nost kao i sva­ki dru­gi grad­ski park. Izved­be se or­ga­ni­zi­ra­ju na­ve­čer, ot­pri­li­ke jed­nom tjed­no, ti­je­kom Am­fi­te­atar ima oko 500 sje­de­ćih mjes­ta, kon­ce­ra­ta bu­de 20ak go­diš­nje, a pro­gram­ska ide­ja ba­zi­ra se na nje­go­va­nju kon­cert­ne kul­tu­re gdje je gra­ni­ca ko­ja se ne pre­la­zi ona ko­ja raz­dje­lju­je umjet­nost od šun­da. Ma ko­li­ko god to bi­lo fi­nan­cij­ski ne­is­pla­ti­vo.

Ka­ko je for­mal­no ure­đen sta­tus Or­su­le? Tko se o njoj bri­ne i tko je fi­nan­ci­ra?

Od po­čet­ka je pro­jek­tom ru­ko­vo­di­la mo­ja udru­ga Am­bi­ent Cro­atia, a od ove go­di­ne uz nas par­kom uprav­lja jav­na us­ta­no­va Re­zer­vat Lo­krum i to u ime Du­brov­ni­ka kao vlas­ni­ka pros­to­ra. Za­hva­lju­ju­ći toj su­rad­nji na­prav­ljen je zna­ča­jan is­ko­rak u po­di­za­nju ra­zi­ne kva­li­te­te pro­gra­ma. Grad je pre­uzeo ra­shod­nu i pri­hod­nu stra­nu u ci­je­los­ti uva­ža­va­ju­ći naš pro­gram­ski kon­cept.

Vi­še ste pu­ta is­tak­nu­li da že­li­te iz­bje­ći ko­mer­ci­ja­li­za­ci­ju Or­su­le? Što pod ti­me mis­li­te i ka­ko to mis­li­te spri­je­či­ti?

Or­su­la mo­ra ostati grad­ska i jav­na, tre­ba je sa­ču­va­ti od na­sr­ta­ja ka­pi­ta­la ko­ji bi je ko­mer­ci­ja­li­zi­rao i pre­tvo­rio u još je­dan ugos­ti­telj­ski objekt. Gra­du tre­ba ta­kav pros­tor, a pros­to­ru su po­treb­na ula­ga­nja. Uklju­či­va­njem Gra­da pro­jek­tu su osi­gu­ra­na sred­stva, a sve dok je su­bjekt ko­ji nas pre­uzi­ma jav­na us­ta­no­va, kao što je Re­zer­vat Lo­krum i dok ne­ma go­vo­ra o pri­vat­nim kon­ce­si­ja­ma, ne­ma­mo se raz­lo­ga bu­ni­ti. Ja Or­su­lu ni­kad ni­sam že­lio za se­be ni­ti sam mis­lio da je to mo­gu­će, jer je to pre­vri­je­dan pros­tor ko­ji pri­pa­da svi­ma nama.

Or­su­la mo­ra ostati jav­na, tre­ba je sa­ču­va­ti od na­sr­ta­ja ka­pi­ta­la ko­ji bi je ko­mer­ci­ja­li­zi­rao i pre­tvo­rio u ugos­ti­telj­ski objekt

U ljet­nim se mje­se­ci­ma ta­mo uve­čer, ot­pri­li­ke jed­nom tjed­no, or­ga­ni­zi­ra­ju kon­cer­ti

Ti­je­kom dana Or­su­la je otvo­re­na za sve gra­đa­ne, baš kao i sva­ki dru­gi jav­ni grad­ski park

Dva biv­ša ame­rič­ka pred­sjed­ni­ka, Bill Clin­ton i Ge­or­ge W. Bush

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.